Porodiljsko odsustvo

[Cecara]

Slusam sad na radiju zanimljivosti, kako se jedna francuska ministarka vratila na posalo 5 dana nakon porodjaja, dok je jedna nasa ucinila isto dve nedelje nakon porodjaja carskim rezom.

I nesto mi nije jasno. Da li ove zene zaista vole svoj posao toliko da im cak ni sopstveno dete nije dovoljan razlog da odsustvuju? Ili su mozda bile uslovljene da se tako brzo vrate? I kakvu poruku salju time? Kod nas se stalno prica o trudnicama i tome da plata za trudnicko bolovanje treba da bude 100%. Isto tako, znamo da mnogi poslodavci nerado ili uopste ne zaposljavaju devojke. Ja sama sam na jednom intervjuu za posao bila upitana imam li nameru da radjam i kad , jer to njima bas ne ide na ruku...

Elem, kod nas zene po zakonu imaju porodjajno odsustvo 3 meseca, i jos 9 meseci za negu bebe. Zanima me sta vi mislite, da li je ovo malo ili puno? Kad mama treba da se vrati na posao? Da li smatrate da zene treba da iskoriste puno odsustvo, ili da se vrate na posao ukoliko su zdravstveno dobro? I kome uopste ostaviti ovako malo dete, koje znamo svi koliko cesto mora da jede i koliko je vezano za majku...

[jovuk]

Šokirana sam...prvenstveno kao majka.

Ne mogu da razumem majke koje trče na posao ubrzo posle porođaja,kada su najpotrebnije svom detetu.Meni je bilo malo i tih godinu dana.
Kada mi je curica imala godinu dana,porodiljsko odsustvo se završilo...već sam bila ponovo u drugom stanju i otvorila novo trudničko bolovanjetako da se nisam ni vraćala na posao dok se nije završilo porodiljsko sa drugim detetom.

Moja deca su sisala i više od godinu dana.Sina su mi donosili i na posao da ga podojim.,a da ne govorim koliko su deca u toj dobi upućena na majku.

Zato majke uživajte što duže možete sa svojim bebicama.Ti trenutci nemaju cenu.

[ravnicari]

Pre nego što konkretno odgovorim podsetiću vas da je svojevremeno Neda Arnerić kao tadašnja poslanica predlagala da se porodiljsko bolovanje skrati jer, kako je ona objasnila, tim ženama treba staviti do znanja da ne treba da budu samo majke nego i osobe od karijere! Šta reći?....

Da imam finansijskih mogućnosti ne bih ni dana jednog radila već bi se bavila svojom porodicom! Ne mislim da bih se time na bilo koji način degradirala (kako sam čula, postoji i takva teza) već naprotiv!

Kada sam se porodila iskoristila sam svoju godinu dana sa apetitom i posao i dokazivanja mi u opšte nisu nedostajala. To što sam mama i što mogu da propratim svaki novi momenat u tim prvim mesecima je za mene bilo nešto najlepše na svetu. Imala sam tu sreću da sam imala 100% i trudničko i porodiljsko bolovanje ( i ako sam tada radila kod privatnika).

Mislim da je potrebno bar tih godinu dana bolovanja. Ništa se ne dobija ako se žena brzo vrati na posao! Zar je humano terati mamu na posao a malo dete ubaciti u jaslice ( da se razumemo, kolektiv ima neku svrhu tek od treće, četvrte godine tako da mišljenja da je dobra socijalizacija na ranom uzrastu, ne drže vodu)? Dobro je ako postoji baka servis koji je voljan da preuzme tu odgovornost (danas se suočavamo da mnoge bake još rade ili jednostavno ne žele da čuvaju unučiće)...

Ja sam za odsustvo i sve 100% plaćeno!

[Mish]

Moja koleginica je, samoinicijativno prekinula trudničko kada je dete navršilo šest meseci. Za to su bili potrebni i neki papiri od poslodavca, a bila je vrlo uporna da ih dobije.
Tada me je pitala šta mislim o toj njenoj odluci. Odgovorila sam joj da nije bitno šta ja mislim o tome nego šta će joj ćerka misliti kad naraste.
Nedavno me je podsetila na taj naš razgovor. I priznaje da je boli što je dete vezanije za ženu koju plaća da je čuva nego za nju.

[starsica]

Odluku koju su te dve zene donele je po meni, blago receno, glupa naravno, nisam niko da sudim, posto ne znam razloge zasto su to uradile, ali verujem da je dete u tom periodu poistoveceno sa majkom i da bi ona trebala da bude pored deteta makar u pocetku.. nemam decu pa nisam neko merilo misljenja, ali znam zasigurno da ce mi draze biti da budem sa detetom koliko god mogu a ne koliko god moram, a posao bi trebalo staviti na hold.. jer toliko deca brzo narastu, da je to neverovatno..
Druga su prica poslodavci i njihovo misljenje o porodiljama, platama za njih i vremenu koje provode na bolovanju..
Uostalom, pretpostavljam da svakakvi razlozi coveka na svasta mogu i da nateraju, ali ne mislim da je u gore pomenutom slucaju razlog bila egzistencija pa da se raditi mora po svaku cenu.. ali sta ja znam..

[memento]

Porodiljsko odsustvo je više nego neophodno u cilju dizanja što zdravijeg potomstva. Međutim, savremeno društvo diktira svoje potrebe koje često nisu u skladu, ne toliko sa nekim zdravstveno neophodnoim društvenim standardima (mada se ni tu nismo proslavili), koliko sa mogućnostima majki da se odreknu dela zarade, ili da se odupru pritiscima poslodavca...

To je, po meni, još jedna oblast u našem društvu za koju država i njene institucije ne nalaze zadovoljavajući modus da tu složenu problematiku koliko toliko podnošljivo regulišu. Da ne pominjem belu kugu, posebno ovde u Vojvodini i potrebu stimulisanja rađanja dece. Ja živim u opštini gde je prosek starosti 43 godine...

[DrinChe]

...

Ja sam za odsustvo i sve 100% plaćeno!

I ja bih volela da republička, a ne gradska vlast ima glavnu reč o punoj plati, a ne mislim da su žene monstrumi ako počnu da rade - ja verujem da je jače majčinsko od poslovnog u ženi i u to da samo muka vezana baš za život deteta (dece) može da je natera da se liši gledanja njihovog odrastanja.

U Beogradu i Jagodini je ovako http://www.blic.rs/drustvo.php?id=74968 ali šta sa ostalim mestima u zemlji? Đilas kaže: "... da se razmišlja o tome da se i na nivou republike dođe do rešenja koja bi za sve trudnice i porodilje obezbedila dodatna sredstva." Dosta su imali vremena za razmišljanje, sada neka se organizuju za tih 35% koji su mizerija u odnosu na cifre koje nam se serviraju kao nešto što se podrazumeva kada su npr. njihove plate u pitanju.

Kad se samo setim Tome Nikolića u predizbornoj kampanji kada porodiljama objašnjava da su one te koje rađaju i da će on da im reši sve muke Ili da plačem

[little fairy]

Ja neću osuđivati odluku tih dviju žena. Samo one znaju zašto su se odlučile vratiti na posao dok dijete, praktički, još nije niti progledalo. Njihova stvar.

Ja sam iskoristila punih godinu dana koliko mi je dano i nije mi žao zbog toga. Istina, posao mi je počeo faliti ali kaj se može. Radije sam odabrala malenu. Financije su mi tada i to i dopuštale

Također, porodiljni se razlikuje od zemlje do zemlje. Kod mene se možeš vratiti kada hoćeš (najkasnije s navršenih godinu dana) s time da žena radi po 4h dnevno (ali čemu onda uopće i vraćanje na posao?), dok u Švicarskoj porodiljski traje 45 dana (ako se nije nešto promijenilo u međuvremenu).

Što velite na to? 45 dana! Ja tek to ne mogu niti zamisliti jer tim ženama tamo nije dano pravo da godinu dana milkuju svoje dijete.

[Sokica]

Žene koje su se odlučile ranije vratiti na posao sa porodiljskog, verovatno su imale dobar razlog za to...mada, pored sopstvene dece, ja ne vidim drugi valjaniji i jači razlog zašto bi se vraćala na posao.

Moja majka je morala da se vrati na posao sa mojih navršenih tri meseca, takav je tada bio zakon i samo ona zna koliko joj je tada bilo teško...i sa kakvim se problemima suočavala tada.

Sa mojim dečacima sam ostala na porodiljskom do njihovih 17 meseci i verujte mi, nisam se uželela posla...Da sam mogla, ostala bih još. Ovako, svaki put kada bi ih ostavljala uplakane u jaslicama, a ja odlazila da čuvam drugu decu, plakala sam kao kiša...

No, i ta vremena su prošla, sada je porodiljsko 60% od plate, kasni po 4-5 meseci i koleginice najčešće bivaju primorane da se vrate na posao Svako ima svoje razloge za i protiv dugog/kratkog porodiljskog bolovanja i to je stvar izbora i volje, a bome i zakona koji su sada na snazi.

[Bombica]

Kad sam ostala u drugom stanju, kako sam jos uvek radila honorarno (dve godine zaredom) otisla sam kod direktora da ga pitam kad ce mi dati resenje za zaposlenje, jer ovde kod nas trebas imati 6 meseci stalno zasposljenje kako bi mogla da dobijas pare iz socijalnog, za porodiljsko bolovanje (valjda sma dobro objasnila ).

Iako je obecao, nije ispunio, pa kad sam mesec dana pre porodjaja otisla na bolovanju ostala sam kuci bez para. Dete je stiglo, a finansije su bile katastrofa, uzevsi i obzir sve ono sto mi se ranije desavalo.
Htela ne htela, vratila sam se na posao kad je sin imao samo pet meseci. To mi je bio jedini izlaz. Samo ja znam koliko mi je to tesko palo i kako i dan danas ne mogu da prezalim.
Imali su u obzir da imam bebu kuci, dozvoljavali da dodjem i odem kad hocu, a ja trudila sam se kad sam kuci da je samo on moja obaveza, da mu posvetim sto vise vremena.
Danas je on jedna velika mamina maza, ali ipak ne mogu prezaliti sto sam ga tako rano ostavila da o njemu brinu bake, a ja pocela na poslu....

[little fairy]

Eto mene opet tu

Možda će me neki osuditi ali jbg, imaju pravo na to. Malecki moj nema još 6 mjeseci a ja već tražim drugi posao. Istina je da nisam zapela oko potrage ali tražim. Naime, ne znam čeka li me moj posao kada se vratim ili ne. Osim toga, drugih šest mjeseci će mi ''plaća'' pasti više od pola a moja četveročlana obitelj živi od moje plaće (plus neki fuš što odradi moj suprug) koja je čist ok kada je stopostotna.

Nije mi drago zbog toga ali za svoju obitelj se moram brinuti.