Veslač
Nagnutog spram reke snaga me vesala
od radosna kraja prisilno otklanja,
dušo teških ruku, prepunih veslanja,
nek nebo ustukne pred jecanjem vala!
Srčan, ne videć lepotu koju bijem,
tu stvaram krugove što na vodi zriju,
željan da mi dugi zamasi razbiju
svet lišća i vatre što ga pevam nem.
Ta stabla poda mnom, čisto prelivanje,
sjaj granja u vodi i spokoj sve tiši
kidaj, barko moja, i brazdu upiši
da se na tišinu ukloni sećanje.
Nikad, čarni dane, nije draž ti više
tlačio buntovnik što se brani smelo;
ko što iz detinjstva sunce me iznelo,
k izvoru ću gde se čak i ime briše
~
Koraci
Tvoj korak, dete moje ćutnje,
Svet i lagan, muk me muti,
K logu bdenja moje slutnje
Klizi nem i zamrznuti.
O biće divno, sveta seni,
Tih je korak tvoj snu blagom!
Bozi! Sve što želim, k meni
Dolazi s tom nogom nagom!
I ako usnom nesuvisli
Ushit žudiš da zanemiš,
Stanovniku mojih misli
Hranu celova da spremiš,
Ne hitaj tim nežnim činom,
Teret sumnje nije gorak;
Čekah te u tvom žiću celom,
Jer moje srce tvoj je korak.
~
Šipci
Šipcima pukla kora kruta,
navala zrnja je raznela,
kao da vidim umna čela
od svog otkrića rasprsnuta.
Kada sunčeva sva silina,
o šipci poluotvoreni,
nagna vam ponos izmoreni
da kida spone od rubina,
i kad vam suvo zlato kore,
jer ga pritisci snage more,
puca, te curi sok najslađi,
tad sili sjajem tog kidanja
da moja bivša duša sanja
o tajanstvenoj svojoj građi.
Citat
