Ništa bez lengvidža :)

[_baba_]

Erik dodji 'vamo rajt nau! Ovo slusam svaki dan, izmedju ostalog ...moram poceti da pisem njene bisere, pogotovo kad se obraca detetu na mixovanom jeziku.
Jesam li ti rekla da ne guras fingerse u to? Veri dejndzros, veri! Jes' chuo? Aj djeteta bogte, kao zidu da spikam.

[Savannah]

I ja sam ga provalila na germglish :
Don't touch die Eichhörnchen! Legendarna sramota.

[nenad.bds]

Ja to zovem indijanski.
A najveca je fora kad tom "uljezu" od reci dodamo/ju i pravilan sErpski pol/mnozinu-jedninu pa cak i padez&konjugaciju potrefe bez problema, samo rec ne znamo/znaju.

Na žalost, ovo nije prevshodno problem dijasporinog lengvidža, već ovdašnji (mislim u Srbiji).

Znam iz iskustva (a koliko se sećam i nauka tako kaže) neopravdano korišćenje stranih reči (sem pomodarstva) je napoznavanje pravog pevoda, ili, još gore, pravog sadržaja - značenja te reči na maternjem jeziku. Pošto se misli iskazuju rečima u rečenicama, nesporno je da se često iza neodgovarajuće upotrebljenih reči krije misao koja nije sasvim jasna onome ko je izgovara.

Npr.: Ovih dana nam je učestalo prisutna reč kapacitet koju političari i novinari koriste vezano za političke stranke i posle izborne koalicije. Po tome kako je koriste očigledno je da ne znaju da je njeno značenje (u ovom kontekstu) sposobnost .... Reč nam je stigla iz kultura parlamentarne demokratije u politički rečnik kao da je to neka, za nas nova, maltene čarobna formula.

Jedno je koristiti indijanski iz zaEbancije, drugo je skrnavljenje jezika sa predumisljajem.

Skrnavljenje jezika sa predumišljajem: Jedan deo spada u Sterijunu Pokondirenu tikvu, drugi u razne sub-kulture, treći u stručne izraze. Ima i četvrti (a o njemu malo kasnije).

U vreme kad je nemačka tehnika bila nadmoćna, na našim prostorima je šraf postala skoro srpska reč. Sa sadašnjom informatičkom tehnologijom, poslovnom, političkom terminologijom i dr. i rečnikom tih oblasti iz engleskog (američkog) jezika to su postali današnji 'šrafovi'. Boriti se protiv ulaska takvih reči u druge jezike bio bi Don-Kihotovski poduhvat. A svakako bi otežalo sporazumevanje. Da o smešnom - kao zrakomlatu u novohrvatskom - ne govorim.

Ostaje problem da li ćemo takve reči koristi na 'indijanski' način.

O onom četvrtom što sam najavio: u suštini je rasprostiranje jednog jezika na područje drugih, instrument kolonijalizacije (da ne upotrebim eufemizam globalizacija).

Da ne mislite da sam se udaljio od lengvidža: Poenta mog pisanija je da da će se sve manje ralikovati lengvidži u matici i dijaspori, s tendencijom da postanu isti.

A sad jedan primer iz zaEbacije: idemo u Misisagu u Makadam na ručak (a tamo se i u vreme ove prohibicije može zapaliti cigareta). I više niko ni nema u glavi da je to restoran Mc Adam's.

Sve u svemu - mislim da je neopisivo blago biti u stanju razmisljati na vise razlicitih jezika istovremeno.

Ovo je vrlo ozbljna, naučno dokazana činjenica. A pokazuje se i kao izuzetno korisna u životu.

Ja nisam u dijaspori, ali moji potomci jesu. Kad su bili mali, u kući su se govorila dva jezika. Unuci sada u dijaspori govore tri (i misle, čitaju, pišu). I uglavnom bolje se snalaze u novim situacijama nego vršnjaci iz sličnih miljea koji govore samo jedan ili jedan i po jezik. Prema tome, očuvanje nacionalnog identiteta je samo jedan motiv za ovladavanje i jezikom 'starog kraja'.

I na kraju moj prvi nezaboravni susret u NS sa lengvidžom tamo početkom 70-tih: došla je rodjaka iz Kanade prvi put posle iseljenja i vozio sam ju po gradu 'Fićom' koji je tada bio dominantno vozilo na našim ulicama. Pošto je bila pokrupnija, česti ulasci i izlasci joj baš nisu prijali, pa je konstatovala: Vi svi imate male kare.

PS
Nisam ni blizu nekakve stručnost u jezičkim pitanjima, pa tako i tretirajte moje pisanije kao obično razmišljanje laika za jezik.

[SQUAW]

O ne kad god vidim ovu temu setim se ovog primera od ZOE:

*Idem da zaparkujem karu (parkiram kola)

Ali sad se pojavio još jedan

Vi svi imate male kare.

Sa svojim detetom pričam i na engleskom, iako živim u Srbiji. Kad je počeo da priča uopšte, ja sam pričala podjednako i engleski i srpski. Ponekad smo po čitav dan komunicirali na engleskom, a i danas to radimo. To je on shvatao kao igru, selili smo se u drugi svet na taj način (u onaj koji je slušao u crtanim filmovima), a ja nalazila izuzetno korisnim. Pošto engleski jezik smatram obaveznim i univerzalnim, jako bih teško podnela da je sakat u tom pogledu ili da ga piše i čita indijanski. Sada se on može igrati na engleskom, razmišljati na engleskom, pevati, pisati... sutra možda i studirati lakše... sve isto kao i na maternjem, uz fond približan njegovom uzrastu

Svoj jezik skrnavim iz zajebancije (ili vežbe), dok pišem, usmeno jako retko... u smislu da mešam jezike. Ili je komplet rečenica na jednom ili na drugom. Daleko od toga da ne mogu ili ne umem sastaviti misli na jednom jeziku. Ili da ne mogu da se setim reči Al' ovi dijasporci koji drimuju o toploj čiketini drajvajući se kući sa posla su mi vanredno simpatični


Moja je baka imala jednu (od mnogo): Koliko jezika govoriš - toliko vrediš
Molim da s' ne shvati kako ne treba.

[yige_gui]

evo bash gledam neshto na b92 i mozhe da se primeni na svaku nashu temu ovde, pochevshi od lengvidza

[Emmily]

e trebate da dodjete i zivite negde u inostranstvu pa da onda vidite sta je "izgovor" (akcenat i naglasak manje vise).
Pa kad ne znate da li prica na engleskom ilik srpskom?
Dosli su pre jedno 30 godina,engleski nikada nisu naucili -a srpski su zaboravili i onda vam objasnjavaju kako ima "chiketina" (piletina) za rucak i pokazuju kakvi "karovi" (automobili) se voze i kako ce on sledeceg meseca da "seluje" (proda) kucu. Naravno on ce da te "lifta" (da te poveze) do kuce i da te "pikuje" (pokupi) sutradan. I naravno, da ne zaboravis da ga "ringas" (pozoves) na telefon sutra

Ih...knjigu bih mogla izdam sa svim biserima

[tutifruti]

Taj takozvani srbo-engleski je neminovan posle 15-20 godina zivota na severnoamerickom kontinentu. Koliko god se trudili da svoj jezik negujemo kroz citanje knjiga i pricanje u porodici, neke reci se zaborave. Podsetimo se mi, a onda usfali neka druga. Da ne bi doslo do zastoja u prici ili objasnjavanju upotrebi se rec na engleskom. Verovatno to izgleda nakaradno, ali boze moj, na sve se covek navikne.
Jedno je sigurno, deci netreba dozvoliti da zaborave svoj jezik i svoje pismo. Ovo se odnosi na decu koja su otisla u svet, a da su vec znala da pisu i naravno govore Sto se mladje decee tice, mislim da treba insistirati i na ucenju srpskog, jer kako neko rece ovde, sto vise jezika znamo vise i vredimo. Sem toga, treba svako da zna gde su mu koreni i da se s tim ponosi.

[Misha SHKOT]

haha...bas me nasmejashe prethodna dva posta....cinjenica je da ste u pravu...
da nije ovog interneta ne smem ni zamisliti kakav bi mi bio maternji,danas...ovako vremenom pisanje dovedoh/povratih na kakav-takav nivo ( moze se korigovati pre no sto poshaljes ) ali telefonski ili webcam razgovori puni su "frljoka"...ponekad pomislim da mi je Turcin predavao maternji ...ccccc

[_baba_]

Sinak: give me the kutija
Ćera: you are so stupid...you don't know to speak srpski

Znaći,giv mi d kutija... kad se nisam upiškila

[zirne]

u atlanti sam kao gost kod brata,nadje mi neki posao da radim kod njega u firmi.sledeceg dana ja se javim na posao a predradnik neki meksikanac koji je 1000 gogina u americi a zna engleski sve sto su ovi zaboravili,ja znam konverzaciju na italijanskom ali ne i spanski engleski nesto malo sa muzike filmova i ploca,i ja i moj meksikanac stvorimo novi legvidj samo nama znan esperanto ,bogami ostadoh na tom poslu tri cela meseca a ovi u cudu kako ja i meksikanac pricamo ani ga ni posle toliko godina nisu bas sve shvatali

[anajovanovic]

pozdrav svima!
vec neko vreme pratim postove, a sada sam morala da se i direktno ukljucim zbog jednog istrazivanja. elem, zivela sam cetiri godine u americi i bila svedok divnog fenomena koji bi nezvanicno mogao da se zove "serbglish". sada koleginica i ja radimo istrazivanje o odrzanju srpskog jezika u inostranstvu i preko nam je potrebna pomoc nasih ljudi rasutih po svetu. nadam se da mozete da mi pomognete. HVALA!!!
saljem link sa dodatnim informacijama

If you have trouble viewing or submitting this form, you can fill it out online:
https://spreadsheets.google.com/view...dGlZanBEenc6MQ

ZASTUPLJENOST SRPSKOG JEZIKA U DIJASPORI MEĐU PRVOM GENERACIJOM ISELJENIKA

Ovim upitnikom prikupljamo podatke o zastupljenosti srpskog jezika među prvom generacijom naših iseljenika i nadamo se da je ovo samo prvi korak u istraživanju za koje nam je vaša pomoć preko potrebna. Ukoliko imate bilo koje pitanje ili komentar, molimo vas da nam se obratite na kontakt:
Dr Ana Jovanović
anajovano@gmail.com

[nenad.bds]

'Poljubi i zajaši'

U Kanadi verbalni saobraćajni znaci imaju veliki udeo u saobraćajnim propisima.

Kada se tamo stigne s Engleskim jezikom naučenim u školi, nastaju problemi jer direktni, bukvali prevodi često nemaju smisao u konkretnim slučajevima.

Evo jednog simpatčnog primera.



Bukvalan prevod je kao u naslovu. No, saobraćajni znak obaveštabva da je na tom mestu dozvoljeno samo toliko zaustavljanje vozila koliko traje poljubac na rastanku pri izlasku suvozača iz automobila - tj. 'poljubi i vozi'.

Dok ne naučite i te izraze sa nekim drugim značenjem od bukvalnog prevoda, rizikujete kazne ili druge probleme ako se ne radi o saobraćaju.