Pusim...pocela sam da pusim u srednjoj skoli...i baveci se s ovim, cime se bavim jasno su mi sve posledice dugorocnog i intenzivnog pusenja ali ne zelim da prestanem...naslusala sam se prica tipa "Ne mogu da se odviknem", itd...sto po meni apsolutno nije istina, tako da se ja drzim toga da ne zelim da prekinem, sto je i istina...stetim svom zdravlju? Moze biti...ali kad bi poceli nabrajati sve stetne stvari, mozda na kraju cigareta ne bi ni ispala najveci porok...daleko od toga da mislim da treba pusiti...ne treba... ali sigurno necu reci, da ne razumem zasto se ljudi truju cigaretama, kako bi degradirala nekog pusaca...ne pada mi na pamet. Na kraju krajeva neko jede dnevno pola kg sladoleda, jel to zdravo? Tesko...pa nije na meni da se zapitam zasto ta osoba to radi...
Inace postujem ljude koji ne puse i ne zapalim ako to nekom ne prija...a i ne zaboravimo da su pasivni pusaci ugrozeniji nego pusaci a u koliko kafica se kod nas ne pusi? Molim lepo...
Citat
NE 
Prvu cigaretu sam zapalila pri kraju srednje skole i nije mi se svidelo.Zasto li sam onda ponovo zapalila na faxu,nemam pojma.Onda sam(smo) otisla u Igalo na kongres(prvi internacionalni iz interne medicine, a da je organizovan kod nas),i tamo je samo par kolega pusilo i to krisom.Starija koleginica mi je ispricala,da kada se iz Sidneja vracala kuci(bila je kod sestre), na aerodromu je jedva docekala da zapali jednu.Dali su joj uputstvo kako da nadje tu pusacku prostoriju i kada je nekako uspela da je nadje,sela i zapalila,osvrnula se oko sebe.Kaze,sedela je sa nekim klosarima i pijancima.Zguzvala je paklicu koju je imala i nikada vise nije zapalila.A mene je onda,malo pre ponoci,Branko pitao sta mislim,mozemo li mi bez cigareta.K'o iz topa sam rekla-naravno i pao je dogovor,od ponoci bez njih.Uspeli smo oboje, s tim sto ja nisam ni pomisljala vise na njih(valjda sto sam mnogo manje pusila od njega -par dnevno).Posle malo vise od dve godine,kad god bih otisla kod drugarice(Zakline,one koja je sada u Nemackoj) zapalila bih po jednu-dve.Tako je pocelo opet.Sada sam ostavila iz vise razloga.Povod je bio kada sam potrcala pedesetak metara i htela posle dusu da ispustim,uh sto sam se iznervirala.Setila sam se kako sam do skoro,po Kosutnjaku trcala i jos pitala moze li jos.Bojim se samo da cu da se ugojim(stalno nesto grickam i kupujem bombone), ali tesim se,bolje i tako,uskoro ce lepi dani,pa cu se vise kretati.Eto,sita se ja napisah o ovome
se sa pušačima... 
veverica kaže:
Pa nisu sugavi. 
