Koji su to sportski dogadjaji nakon kojih vam je samo ostao gorak ukus, ili još gore. Da li ste nakon neke očigledne sudijske nepravde, bili toliko razočarani da ste prestali da pratite odredjeni sport jer nakon toga više niste uživali u njemu
Ne mora to biti dogadjaj sa malog ekrana, ili koji ste pratili sa tribina. Ako imate neko svoje iskustvo... ma koliko malo bilo - podelite ga
Npr. ja sam kao klinac prestao da aktivno treniram šah nakon jednog manjeg turnira. Zamislite, i u šahu sudija može da pogreši, a ako je uz to i još trener nekom od takmičara, pa vam taj takmičar još sedi sa suprotne strane table, onda to više nije samo greška
Dešava se, pobedi drugi. Ali ne na taj način
Sa suzama u očima sam kući pošorao figure, bacio tablu, i rekao roditeljima da više neču trenirati šah.
Trenirao sam ga ipak, no to više nije bilo sa onim oduševljenjem kao ranije... niti redovno, bilo je iz nekog besa, samo da dokažem sebi da sam ipak bolji od nekog ko je bio favorizovan, bilo je iz želje da bih ga pobedio u fer borbi
Dočekao sam taj dan i pobedio. ali u toj pobedi nije bilo uživanja, sve su pokvarili sećanje na davno izgubljenu partiju i prolivene dečije suze nakon nepravde
..................................................
I samo bez fudbalskih kradja ukoliko baš nisu kolosalne, jer su kradje na utakmicama naše fudbalske lige odavno postale svakodnevna pojava
... jedan od naših aforističara je lepo rekao za kradje na fudbalskim utakmicama "Ma kakva kradja - Sve je bilo po dogovoru"
Poraz Serene Vilijams (Serena Williams) u 1/4 finalu US Opena 2004 godine
Nikada mi Serena nije bila omiljena (ni neće) teniserka, no te godine kao da je postojao dogovor u teniskoj sudijskoj organizaciji da Serena mora što ranije ispasti iz takmičenja. Nije u pitanju samo kontraverzni meč protiv Dženifer Kaprijati (Jennifer Capriati) i sporna lopta (KLIK 2 watch video). Sudjenje na celom meču je bilo katastrofalno, sve sporne lopte su bile u korist Kaprijatijeve, svaki put kada bi se lomio meč, dodeljivan bi bio neki problematičan poen. Sudija iz stolice (Mariana Alves) je nakon toga otpuštena i više nije sudila mečeve na turniru , usledilo je javno izvinjenje direktora turnira. No gorak ukus je ostao
Neki od komentara
Nick Bollettieri: "one of the worst nights in the history of tennis". Capriati won 2-6 6-4 6-4 to reach the last four but the match was plagued by a number of dubious calls, notably from Portuguese umpire Mariana Alves.
Bollettieri said: "Serena got robbed six times during the last set.
"Every reporter watching, including John McEnroe, could not believe the quality of the umpiring."
He added: "You could see on the court Serena was holding back the frustration because it was one of the worst examples in the history of tennis umpiring."
Ne mogu da nadjem tonski zapis intervja sa Džona Mekinroa povodom sudjenja na tom meču... sve jedno, na pola tonskog zapisa bi se samo čulo ono poznato "Biiiiiiiip"
U svakom slučaju, Kuznjecova je te godine osvojila US open; Marijana Alveš i dalje sudi; i dalje veoma često donosi kontraverzne odluke.
Uveren sam da je taj meč ubrzao uvodjenje prava tenisera na Čelendž (Challenge). i prikaz na video binu onog što je videlo "Oko Sokolovo" (Hawk-Eye)
Rekoh već da mi Serena nije omiljena teniserka, no da je prošla u polufinale, možda bih čak i navijao da pobedi te godine
Poruku je izmenio Arthur Dent, 20.11.2008 u 00:44Razlog: brisano ponavljanje u rečenici
licno iskustvo.. mada, ne znam da li bismo folklor mogli nazvati sportom..
od detinjstva ga igram, od svoje sedme godine, i obozavala sam ga.. i sa godinama i napredovanjem, prelazila sam u odgovarajuce grupe.. kad sam imala 11 godina, presla sam sa jos tri drugarice u najstariju grupu, gde je prosek godina bio 25.. meni je to bilo posto sam od balavurdije dosla do odraslih.. e sad, muku smo mucili sa nosnjama, posto nismo imali sponzore, sami smo donirali za kupovinu opanaka i cizama, a nosnje smo ili pozajmljivali ili su nam sile majke koje su bile vicne tome.. uglavnom, nismo imali raskosne nosnje kakve prilice folkloru, uglavnom se to sastojalo iz jedne suknje i kosulje za devojke i jednog para pantalona, jedne kosulje i pojasa za muskarce i to ko sta prvi dohvati, uglavnom nije licilo na nista kad se obucemo da ne govorim o opancima koji uglavnom nisu pasovali, isto kao i cizme..
jednom prilikom, kod nas se odrzavalo veliko takmicenje, dolazili su gosti iz Bugarske i Madjarske.. i mi se dogovorimo sa KUD_om iz susednog mesta (sa kojim smo inace uvek bili u losim odnosima, jer smo imali bolje koreografije i igrace, ali dzaba, oni su imali lovu a mi ne) da nam pozajmi nosnje samo za tu priliku, pa ih vracamo posto oni nisu ucestvovali na takmicenju.. dobili smo ih, da bi nam na dan nastupa rekli da su nosnje "nedostupne" nista, nakrpili smo nase nosnje koje nisu licile bas na nista.. i dodje nastup, ako nista, makar nam je sminka bila dobra (naravno da jeste, kad su imali mene za sminkera ) i dok smo cekali da nas najave, pre nas izasao KUD od kojeg smo trebali da uzmemo nosnje, u nosnjama koje su trebale nama.. sva sreca pa nisu mogli da prezentuju igru koju smo mi igrali, posto smo prijavili izgleda pre njih.. pogled na ziri, a predsednik tog KUD_a u ziriju.. super i sta ostaje? Izadjemo i razbijemo sa nasim igrama, ali su nam nosnje bile dibidus katastrofa.. pobedu je odneo KUD od kojeg smo trebali da uzmemo nosnje.. mi smo bili poslednji, bas zbog nosnji..
ne bih ja to znala.. posle je nama to pricao jedan clan zirija, koji se nije slagao sa tom odlukom ali ne moz'.. para vrti gde burgija nece..
nikad mi posel toga igranje folklora nije predstavljalo zadovoljstvo kao pre iako sam ga igrala sve dok se moj KUD nije ugasio.. i jeste mi i dan danas zao sto ne postoji vise, ali mi nije zao sto znam da isti taj KUD koji je onda odneo pobedu takodje vise ne postoji.. pa i neka sam zlica, ali nije mi zao..
pamtimo ih po paljenju olimpijskog plamena na stadionu od Muhameda Alija (Muhammad Ali), medaljama Aleksandre Ivošev (zlato i bronza), košarkaša (srebro) i odbojkaša (bronza),
Majkla Džonsona (Michael Johnson)
Ja lično ga pamtim i po ocenjivanje finalnog preskoka amerikanke Kerri Strug sa ocenom 9.812
svaka čast za upornost i požrtvovanje (zaslužila je da bude nacionalni heroj), ali
proslava 100 godina modernog olimpizma, Koka Kola, silne uložene pare... Amerikanke su morale osvojiti zlatnu medelju u ekipnom takmičenju
zlato - SAD 389.225
Rusija 388.404
Rumunija 388.246
Kod gimnastike, ritmičke gimnastike, umetničkog klizanja, skokova u vodu, i ostalih sportova u kojima se ocenjuje umetnički dojam je čest slučaj da sudije svojim pristrasnim ocenjivanjem odlučuju o rasporedu medalja, no ne pamtim da je još nekad napravljen sličan presedan prilikom glasanja
Pre tri godine sam prisustvovao mecu Americkog fudbala izmedju ekipa Novi Sad Dukes i Beograd Vukovi, gde su sudije direktno odlucile rezultat susreta.
Najpre je, 5 minuta pre kraja meca, priznat field goal ekipi Vukova iako je svima na stadionu bilo ocigledno da je shooter promasio gol
Zatim je, u poslednjoj akciji, priznat neverovatan touch down ekipi Vukova nakon dva dodavanja unapred (poznavaoci AF-a znaju da to nije dozvoljeno).
Tih deset poena je bilo dovoljno da Vukovi preokrenu rezultat u svoju korist i plasiraju se u finale sampionata.
Citat
posto sam od balavurdije dosla do odraslih.. e sad, muku smo mucili sa nosnjama, posto nismo imali sponzore, sami smo donirali za kupovinu opanaka i cizama, a nosnje smo ili pozajmljivali ili su nam sile majke koje su bile vicne tome.. uglavnom, nismo imali raskosne nosnje kakve prilice folkloru, uglavnom se to sastojalo iz jedne suknje i kosulje za devojke i jednog para pantalona, jedne kosulje i pojasa za muskarce i to ko sta prvi dohvati, uglavnom nije licilo na nista kad se obucemo 
da ne govorim o opancima koji uglavnom nisu pasovali, isto kao i cizme.. 
) i dok smo cekali da nas najave, pre nas izasao KUD od kojeg smo trebali da uzmemo nosnje, u nosnjama koje su trebale nama.. sva sreca pa nisu mogli da prezentuju igru koju smo mi igrali, posto smo prijavili izgleda pre njih.. pogled na ziri, a predsednik tog KUD_a u ziriju.. super 
