Bolonjska deklaracija

[Kunic]

Koliko ste upoznati i sta mislite o Bolonjskoj deklaraciji?

[Meggy]

Upoznata sam sa nekim osnovnim stvarima i takav sistem mi se jako svidja. Gradivo je podeljeno na vise tematskih celina, samim tim i ispit na vise delova, tako te teraju da ucis redovno, ne moras da drzis hiljade strana u glavi... ma, kamo srece da sam mogla parcijalno da polazem ispite

[goldie]

Sve ima svoje prednosti i mane. Ali bolje bolonjska nego ne bolonjska.

[greco]

Upoznata sam sa nekim osnovnim stvarima i takav sistem mi se jako svidja. Gradivo je podeljeno na vise tematskih celina, samim tim i ispit na vise delova, tako te teraju da ucis redovno, ne moras da drzis hiljade strana u glavi... ma, kamo srece da sam mogla parcijalno da polazem ispite

Upravo tako.

[Phoenix]

Jednostavniji sistem učenja i polaganja (parcijalno, seminari...), a i vremenski kraće studije. Više se potencira na individualnom radu i prezentovanju znanja kroz redovnu nastavu. Sve u svemu, povoljnije.

[ribenzzi]

Dobar nacin za sticanje znanja- zahtjeva se stalan rad, kampanjsko ucenje skoro da nije ni moguce pa samim tim znanje ostaje duze u glavi..
Parcijalno podjeljeno gradivo, obavezno prisustvovanje predavanjima, razne radionice, skoro obavezni domaci zadci, eseji i seminarski radovi.. Putovanja, razmjena studenata..
Bolonja je neso najbolje sto se desilo nasem skolstvu.

[irnik]

Po Bolonjskoj deklaracji se dobija veća prolaznost studija. Naime, kod nas je do sada bi stav takav da su studenti najprije cijeli semestar ili čak cijelu godinu imali predavanja i vježbe, ali ih do ispita ili eventualno kolokvijuma niko ništa nije pitao. Sada bi trebalo da se bodovi skupljaju tokom semestra što prisiljava studente na kontinualan rad, dok je do sada bilo spavanje sve do ispita, a onda - onda se nekako provući. To je rezultiralo time da su neki puno puta izlazili na ispit jer su se pojavljivali na ispite nespremni ("možda izvučem nešto što znam"). Kako su neki profesori bili "zaguljeni" i nisu htjeli puštati, visok pprocenat studenata nikad nije diplomiralo ili im se studiranje odužio.

Sada bi studenti trebali prijavljvati ispite preko weba; treba redovno da radi "domaće zadatke", prezentacije, seminare itd.; da se redovno pojavljuje na predavanja. S druge strane i profesori moraju mnogo više da rade. Moraju da drugačije da organizuju nastavu i da se bolje pripreme, zatim trebalo bi da imaju više posla oko redovnog ocjenjivanja "domaćih" zadataka i izvještaja posle završenih vježbi (mada bi ti možda bio posao asistenata)... U svakom slučaju - više posla.
Iako postoji, pitanje je sada da li se i koliko se fakulteti pridržavaju odredbe Bolonjske deklaracije. Na većini naših fakulteta to postoji samo na papiru...

Šta reći na kraju?

1. Mislim da ovom deklaracijom školstvo nije orijentirsano na izvrsnost, nego na to da svaki student mora zadovoljiti zadani minimum, odnosno, mogućnosti provlačenja su sada puno manje.
2. Insistira se na kontinuiranom radu studenata. Na kraju - studentima ipak bude lakše i prolaznost bolja nego do sada.
3. A i dosta raznih muljaža otpada

Sve u svemu, radne navike nasuprot kampanji i muljaži tipičnim za naš mentalitet trebale bi biti glavni dobitak. S druge strane, bojim se da najbolji studenti neće puno doći do izražaja i da bi ih ovo moglo otupiti. No, pretpostavljam da će ukupan rezultat biti bolji.

[Ivana-psy]

Kod mene na faxu od ove godine krece skolovanje po principu bolonje! Kad sam ja krecala program se promenio u odnosu na stari ali to je bio samo prelazak na ovo sto je sad aktivirano, tako da ni ne znam po kom principu sad ove dve generacije (mi i druga god.) treba da nastave! Nude nam da se prebacimo sa recenicom da nam pruzaju sansu, traze 100% pristanka za prelazak, ali ljudi su skepticni! Uglavnom zbog finansija jer sto se tice skolovaja iz budzeta za 4 i 5 god. ne znaju ni oni, posto to jos nije odluceno ni na nivou ministarstva!!!!

Da li krenuti po principu 3+2, za master diplomu?! Ja licno sam za, ali koliko je sad tesko uklapati se u sve to?!

[Ivana-psy]

Правила студија
Члан 87.
При упису сваке школске године студент се опредељује за предмете из студијског програма.
Студијским програмом се прописује који су предмети обавезни за одређену годину студирања.
Студент који се финансира из буџета опредељује се за онолико предмета колико је потребно да се оствари најмање 60 ЕСПБ бодова.
Студент који се с�м финансира опредељује се, у складу са студијским програмом, за онолико предмета колико је потребно да се оствари најмање 37 ЕСПБ бодова.
Студент који се сам финансира плаћа део школарине обрачунат према предметима за које се определио.
Полагањем испита студент стиче одређени број ЕСПБ бодова у складу са студијским програмом.
Студент који не положи испит из обавезног предмета до почетка наредне школске године, уписује исти предмет.
Студент који не положи изборни предмет, може поново уписати исти или се определити за други изборни предмет.
Студијским програмом може се условити опредељивање студента за одређени предмет претходно положеним испитима из једног или више предмета утврђених студијским програмом.
Правила студија ближе се уређују општим актом високошколске установе.
Статус студента
Члан 88.
Студент који се финансира из буџета и који је у току школске године, у оквиру уписаног студијског програма, по положеним испитима стекао 60 ЕСПБ бодова, има право да се и у наредној школској години финансира из буџета.
Студент који се финансира из буџета и који у току школске године оствари мање од 60 ЕСПБ бодова, може наставити студије у статусу студента који с�м финансира студије.
Студент који се с�м финансира и који у току школске године оствари 60 ЕСПБ бодова из текуће године студијског програма, може да се у наредној школској години финансира из буџета.
Право из става 3. овог члана студент остварује ако се рангира у оквиру укупног броја студената чије се студије финансирају из буџета, на начин и по поступку утврђеним општим актом високошколске установе.
Студент који се финансира из буџета може у том статусу да има уписан само један одобрен, односно акредитован студијски програм на истом нивоу студија.
Оцењивање
Члан 89.
Успешност студента у савлађивању појединог предмета континуирано се прати током наставе и изражава се поенима.
Испуњавањем предиспитних обавеза и полагањем испита студент може остварити највише 100 поена.
Студијским програмом утврђује се сразмера поена стечених у предиспитним обавезама и на испиту, при чему предиспитне обавезе учествују са најмање 30, а највише 70 поена.
Успех студента на испиту изражава се оценом од 5 (није положио) до 10 (одличан).
Високошколска установа може прописати и други, ненумерички начин оцењивања, утврђивањем односа ових оцена са оценама из става 4. овог члана.
Општим актом високошколске установе ближе се уређује начин полагања испита и оцењивање на испиту.
Испити
Члан 90.
Испит је јединствен и полаже се усмено, писмено, односно практично.
Испит се полаже у седишту високошколске установе, односно у објектима наведеним у дозволи за рад.
Одредба става 2. овог члана односи се и на извођење студијског програма на даљину.
Високошколска установа може организовати полагање испита ван седишта, ако се ради о испиту из предмета чији карактер то захтева.
Студент полаже испит непосредно по окончању наставе из тог предмета.
Испитни рокови су: јануарски, априлски, јунски, септембарски и октобарски.
Изузетно, за уметничке предмете у пољу уметности може да се утврди један испитни рок у складу са општим актом високошколске установе.
Уколико студент из става 5. овог члана не положи испит, има право да испит полаже још два пута у току исте школске године.
Изузетно, студент коме је преостао један неположени испит из студијског програма уписане године има право да тај испит полаже у накнадном испитном року до почетка наредне школске године.
Студент са хендикепом има право да полаже испит на начин прилагођен његовим могућностима, у складу са општим актом високошколске установе.
ОБЈАШЊЕЊЕ
Оно што посебно треба нагласити је разлика између ЕСПБ бодова, који се најчешће називају кредитима и оцена на испитима (које се добијају на основу сакупљених бодова у оквиру одређеног курса). Сваки курс има одређену „тежину“ која се процењује на основу времена које се на њега утроши. У то време урачунато је време проведено на вежбама, предавањима, консултацијама, као и време потребно за припремање испита и израду семинарских радова. Време потребно за припремање неког испита израчунава се према броју страница и тежини текста (нпр. текст средње тежине студент почетне године може да савлада брзином од 5 страница за један сат). Слични стандарди постоје и за израду семинарских радова, с тим што се приликом свих израчунавања ослања на способности просечног студента. На тај начин квантификује се тежина одређеног курса, која се изражава у ЕСПБ бодовима, тј. кредитима.
Број кредита предвиђених за један курс осваја се добијањем пролазне оцене. Оцена са којом је неки курс завршен говори о нивоу знања које је студент савладао, а број кредита који тај курс носи говори о тежини самог курса. Са било којом пролазном оценом из неког курса студент осваја све кредите које тај курс носи. Број освојених кредита не зависи од оцене.
Новина коју носи овај план и програм је да се не уписују године, већ курсеви, па се самим тим не плаћа школарина за годину, већ за сваки курс појединачно. То значи да износ школарине зависи од броја уписаних курсева. Ово се наравно односи на самофинансирајуће студенте

[Lady in red]

Ja sam za Mislim da je mnogo bolje

[Sneza58]

Na žalost, teško će se profesori prilagoditi.
Ja sam davno završila fakultet, ali moje ćerke studiraju. Nije na svakom fakultetu isto, negde se na aktivnosti tokom godine skupljaju bodovi, pa ako se sakupi dovoljno, ne mora ni da se izlazi na ispit, a negde je aktivnost samo uslov da se na ispit izadje, pa se uči gradivo iz cele godine, jer ispiti nisu svuda podeljeni. Ne mora da znači da je više manjih ispita lakše od manje većih po obimu, to zavisi kako kome odgovara.
Ipak imam utisak da je današnjim studentima teže nego što je bilo nama, ili sam bolećiva majka.
Prakse nije bilo ni onda, i bilo je teških ispita i teških profesora, ali sada tih teških profesora ima više, jer kao da je interes da više studenata padne, da se više zaradi.

[Wampirche]

Studiram po Bolonjskoj i ne svidja mi se.

Prvo sto su studenti obavezni da idu na sva predavanja i vezbe. Recimo ja imam svaki dan od 14 - 20 h predavanja ... Sto znaci da radnim danima gotovo i nemam vremena da ucim. Zatim gradivo bi trebalo da je podeljeno ali nije. Studiram matematiku i jedino sto su nam podelili je pismeni deo ispita tj zadatke. Imamo iz svakog ispita po par kolokvijuma koje moramo da polozimo jer su nam uslov da bi izasli na usmeni deo ispita. I tokom semestra samo imamo vremena za pripremanje tih zadataka a teoriju i ne gledamo. Na kraju kad nekako uspemo da polozimo te kolokvijume dodje ispitni rok na kom polazemo usmeni deo tj teoriju koju 99% studenata nije ni pogledao. Tako da je zaista bar po meni mnogo otezano. Jer se na kraju svodi na stari sistem samo sto si se plus tokom celog semestra mucio u konstantnom dolazenju na fax i strebanju za kolokvijume.

To bi bilo ok da su podelili ceo ispit u parcijalne delove. I da ih polazem tokom godine i na kraju dobijem ocenu. Za sada sam imala jedan takav ispit.

Sad jos planiraju zbog relativno velike prolaznosti da uvedu da nema popravnih kolokvijuma. Ako ne polozis prvi put druga sansa ti je tek sledece godine. Takodje sve vise povecavaju uslov tj br bodova potrebnih za budzet. Tako da mi se cini da je Bolonja uvedena kako bi se finansiranje iz budzeta ili potpuno ukinulo ili svelo na jako mali deo.

[Sneza58]

Studiranje nikada nijebilo lako, ali bilo je uglavnom, poštenije, ma, kao i sve.
Znaš, položiš, ne znaš, padneš.
Ovo sada, možda je dobro zamišljeno, ali praksa je katastrofa, profesori, čast izuzecima, kao da žele da što više studenata padne, pa time se zaradjuje. Na žalost, sve se pretvorilo u materijalni interes.
Ko zaista hoće sve da postigne, nema ni časa slobodnog vremena, a mladim ljudima je potrebna zabava i druženje,svima je potrebno.
Na obaveznim predavanjima se gubi vreme, jer profesori čitaju iz knjige, više bi se kod kuće za to vreme naučilo.
Studenti, ne dajte da vas to slomi, budite uporni i jaki, i to će proći.

[Mish]

Studenti treće godine psihologije na Filozofskom fakultetu, koju su upisali po Bolonjskom programu 3+2 , nemaju dovljno mesta na master studijama, iako im je na početku studija to bilo obećano.
studentiKako je za Radio 021 rekla studentkinja ovog odseka Slavica Ranisavljev, u celoj generaciji ih ima 84, na master studije primaju samo 60, a najveći problem je što nakon završetka treće godine oni nemaju definisano zvanje, kako bi mogli da se zaposle u struci. "Kad bi se pojavili na birou za zapošljavanje sa našom diplomom, za koju, iskreno, još uvek ne znam kako se zove, ne bi postojalo radno mesto koje opisuje tu diplomu. Nama su na fakultetu rekli da nam neće dozvoliti da radimo sa ljudima posle ove tri godine. Rekli su nam da jedino možemo da radimo kao sekretar psihologa", kaže ona.
Prema njenim rečima, ovoj generaciji je na početku rečeno da nakon treće godine slede dve godine studiranja po modulima, kojih ima pet. "Rekli su nam da će na svakom modulu biti mesta za oko 30 studenata, i da će ti moduli biti dobro organizovani tako da te usmeravaju ka određenom pravcu, čime bi se kasnije bavio. To bi na neki način predstavljalo specijalizaciju za određenu struku. Budžet nam tada nisu pominjali, mada smo mi mislili da će biti mesta za četvoro ili petoro ljudi na budžetu, što ukupno broji oko 20 studenata".
Šefica odseka za psihologiju, Snežana Smederevac izjavila je za Radio 021 da nakon završene treće godine studija na ovom odseku, generacija ima zvanje psihologa, ali ne i zvanje diplomiranog psihologa, što samim tim ograničava posao u njihovoj struci. Prema njenim rečima, komisija za akreditaciju propisala je da osnovne studije na ovom odseku može da upiše 80 studenata, master 60, a doktorske studije oko 10 studenata. "Broj studenata koji se upisuje na ovaj odsek je propisala komisija za akreditaciju. Mi smo tražili da se broj od 60 studenata poveća, ali nam to nisu odobrili. Ovo nije stvar koja se tiče samo našeg odseka, to je pitanje strategije obrazovanja u našoj zemlji", kaže Smederevac.
Rektorka Novosadskog univerziteta Radmila Marinković-Nedučin kaže da je ovaj problem na nivou čitavog sistema obrazovanja, jer još uvek postoji sistem koji datira iz devedesetih i koji nije prilagođen promenama u sistemu. "Mi još uvek imamo stare nivoe obrazovanja, i nemamo nova zvanična dokumenta, ne samo u visokom obrazovanju, nego i na tržištu rada, te u ministarstvu za propise, koji treba sinhronizovano da naprave promene u svim ostalim dokumentima, da bi taj sistem, koji postoji od 2005. godine, bio pretočen u odgovarajuće zvanje", rekla je ona.
Rešenje problema ove generacije ne postoji, pa čak ni privremeno.

Dok sam još bila na faksu naveliko se pričalo u uvođenju bolonjske deklaracije kod nas. I tada, dok je ovo bilo u fazi ideje u početnim fazama realizacije, jedni su je hvalili, drugi kudili, ali svi su puno pričali i objašnjavali ovaj sistem. Tada mi je to delovalo baš, baš dobro.
Sada uopšte nisam oduševljena onim što se naziva studiranjem po bolonji kod nas. Možda i sistem ima nedostataka, ali sigurne ne toliko koliko ima nedostataka obrazovanje po ovom sistemu u Srbiji.
Da li ćemo menjajući sistem opet izgubiti koju generaciju u tim promenama?

[Sneza58]

Ma kakva strategija, radi se o tome da nas oderu do gole kože. zbog toga je moja ćerka napustila arhitekturu, posle date prve godine na budžetu, sa visokim prosekom, što mnogo traže, a malo daju, i što ni najboljima niko ne garantuje da će moći da se školuju ako nemaju velike pare da plate. Da ne pričam o toliko dobre dece koja ispunjavaju obaveze, daju ispite, iako imaju loša predavanja i vežbe, ali nemaju sve desetke.
Na žalost svi bi pare bez truda, i ja bih, da ne radim ništa, a da primam dobru platu...