‘’Средњовековни манастирски комплекс са црквом која је посвећена Св. Јовану Главосеку налази се на левој обали реке Црнице, испод утврђења Петрус, код села Забреге. Историјски подаци скоро да не постоје. Црква је правоугаоне основе засведена полуобличастим сводом од тесане сиге. Зидана је од ломљеног камена и сиге у кречном малтеру. Дебљине зидова је до 1,10 m са великим бројем дубоко усечених ниша у северном зиду. Ниша у олтарском простору је у функцији проскомидије. Накнадно је призидана припрата готово квадратног облика. На западној фасади припрате видљиви су трагови који указују на постојање трема. Са западне и јужне стране цркве, у конфигурацији терена су видљива два објекта који затварају прилаз комплексу са тих страна. Судећи према натпису, нађеном на очуваном каменом блоку, црква је обновљена 1520. Као и све цркве ове области, и ова има обележје моравског стила. Са северне и источне стране налази се вертикална стена која је искоришћена у одбрамбене сврхе. ‘’(‘Споменичко наслеђе Србије’; Завод за заштиту споменика културе РС)
Црква је споменик културе великог значаја.
''МАНАСТИР СВЕТОГ ЈОВАНА ГЛАВОСЕКА се налазио код села Забреге, десетак километара североисточно одПараћина. Подигнут је поред реке Црнице, испод саме тврђаве Петрус и има обележја Моравског стила. Сам манастирски комплекс је са две стране (северне и источне) био заштићен оштрим стенама.
Остаци манастира Светог Јована Главосека се данас налазе под заштитом Републике Србије, као споменик културе од великог значаја, у склопу заштићене споменичке целине Петрушка област.
Током лета 2010. године, обављени су конзерваторски радови на целом комплексу, као и његово сређивање и уређење, које треба да буде окончано за манастирску славу, 11.09.
Историјски извори о манастиру су веома оскудни и готово да их нема, тако да се не зна са сигурношћу када је подигнут, али се, на основу пронађеног натписа на камену, зна да је доживео обнову 1520. године. Манастиру је било могуће прићи само са јужне и западне стране, тако да су две грађевине, чији се обриси назиру испод земље, на тим странама, највероватније биле куле или неки други вид фортификације, подигнут да би заштитио цео комплекс.
Манастирска црква има основу једнобродне грађевине са обележјима моравског стила, направљена је од сиге и ломљеног камења, са зидовима који достижу дебљину и до 1.1m. Ово је омогућило да се у зидовима, нарочито северном, направи читав низ дубоких ниша, при чему је ниша у олтарској апсиди имала улогу проскомидије. На западној страни цркве је касније дозидан нартекс, готово квадратне основе, испред кога се, судећи по остацима на његовој западној фасади, највероватније налазио дрвени трем.'' (Vikipedija)
''ПЕТРУШКА ОБЛАСТ је споменичка целина која обухвата средњовековне споменике из друге половине XIV и прве половине XV века, настале у пределу западно од Параћина, око река Црнице и Грзе. На том простору се налазила погранична (крајишка) жупа средњовековне Србије, коју је средином XIV века цар Душан доделио на управу жупану Вукославу и његовим синовима Црепу и Држману. Од тог доба се за њу јавља име Пустош Петрус, према њеном средишту, тврђави Петрус, смештеној на узвишењу изнад Црнице, код данашњег села Забреге.
Поред Петруса, током овог периода је, под утицајем исихастичког учења, подигнут велики број цркава и манастира у Моравском стилу. Ради се о једнобродним грађевинама са основом триконхоса и припратом, од којих су најпознатије око реке Црнице:
Сисојевац (обновљена црква)
Намасија (у рушевинама)
Свети Јован Главосек (у рушевинама)
Блага Марија Петрушка (у рушевинама)
и у долини реке Грзе:
Света Петка (обновљена црква)
Пресвета Богородица (обновљена црква)
Црква у Давидовцу
Петрушка област се налази под заштитом Републике Србије, као споменик културе од великог значаја и обухвата укупно 21 верски објекат са данас видљивим остацима и још 23 која су забележена у народним предањима.'' (Sajt Paraćina)
‘’ПЕТРУС је тврђава у Србији, која се налази 11 километара североисточно од данашњег Параћина, код села Забрега. Смештена је на узвишењу које са три стране окружује река Црница, док је са четврте (западне) стране заштићена вештачким шанцем. Петрус је био средиште пограничне (крајишке) области српске државе у XIV веку и контролисао је везу Поморавља са долином Тимока. Његови господари су били, савременици цара Душана и кнеза Лазара, жупан Вукослав и његов син Цреп.
Петрус је данас већим делом у рушевинама, а у његовој близини се налазе остаци два манастирска комплекса, посвећених светом Јовану Главосеку и светој Марији Благој. Међу рушевинама Петруса, налази се и велика стена (дугачка око 8 метара и висока око 6 метара), која је у народу позната као Крстата стена, а у близини тврђаве се налази и пећина, са великим улазним отвором.
Рушевине тврђаве Петрус се налазе под заштитом Републике Србије, као споменик културе од великог значаја, у склопу заштићене споменичке целине Петрушка област.’’