Mlad, prav, zdrav, a prosi...

[NSdjanka]

Prošle zime me je naročito "bolela" ekipa kod sinagoge... Dvoje malih, malenih klinaca koji sede na poklopcima kartonske kutije... Nekad sam ih zaticala i kako spavaju na njima... Minus žešći, a njima (kao) nije hladno... Mama preko puta, sa bebom, sedi u nekoj kapiji i nadzire podmladak... Tuga... Kako god da je- tuga je... I kao da im taj moj dinarčić može nekako pomoći... Sve će im uzeti i sutra će opet biti na hladnoći... Umesto mede kog će stisnuti u toploj sobi i gledati crtać, stiskaće prosjačko čanče i gledati svet kako promiče... Možda će se neko i sagnuti da im ubaci koju paru, ali će ga zaboraviti čim okrene glavu ili zamakne za ugao... Život poslovično nije fer, ali ovoliko...

[bellissima]

Zao mi je te dece i nekako sam slaba na njih, pogotovo kad ih vidim na ovoj
zimi obicno slabo obucene,pomodrele od hladnoce, nemam srca da im ne dam
koji dinar, iako znam da to po pravilu zavrsi kod majke koja je uglavnom u blizini.

Sretala sam razne vrste prosjaka ...
Jedan mi ne izlazi iz glave,srela sam ga pre nekoliko dana sasvim slucajno.

Prisao mi stariji covek obucen u rite sa nekom plasticnom kesicom u rukama iz koje je virila garderoba.Nije bio jedan od "onih" prepoznatljivih na kilometar.
Njegovi pokreti delovali su mi nekako gospodski, biranim recima upitao me je da li imam da mu dam koji dinar, jer nista od juce nije jeo a podne je vec ...
Oci plave, duboke kao more, glas tih, skoro ponizan kao da ga je sramota,skrece pogled ...
Nema drskosti , nema napadnog stava samo neka tuga ...

Uvedoh ga u pekaru i kupim mu vruc burek i jogurt , celo vreme mi neki glasic u glavi govori, kako opet padam na njihove fazone.
Onda opet pogledam tog coveka kako halapljivo jede, okrecem se da krenem,
on me povuce za rukav pruzajuci mi dvadeset dinara
- Evo imao sam za jogurt ...
Ostala sam zapanjena gledam ga i opet vidim te plave oci duboke kao more ...
Pitam ga " Zasto ste dozvolili da padnete na takvo dno? "
Pogledao me je ,cinilo mi se da tih nekoliko minuta cutanja je trajalo citavu vecnost " Da sam imao izbor, ne bih sad bio ovde"

Zahvalio mi se opet tiho, skoro necujno, gledam ga kako odlazi poguren, star kao vecnost...
Zbog takvih mi nije zao, samo sto je on jedan u moru ostalih ...

[Turkmenbashi]

Pomislio sam da otvorim novu temu ali sam se setio ove da na njoj iznesem svoje poslednje impresije. Radi se o novosadskim prosjacima. Ja generalno nemam ništa protiv prosjaka, iako imam negativan stav prema prosjačenju kada se radi o ovim zdravim i pravim koji čine većinu prosjaka kako sam primetio, u principu mi ne smetaju. Međutim ovi u Novom Sadu su toliko navalentni i dosadni da tako nešto nisam nigde video.
OK kada sedi neko i prosi, prođeš pored njega, ako hoćeš da mu daš neki dinar daš mu. Hajde sada i ovi što prilaze stolovima, to rade i po drugim gradovima u Srbiji, ali da neko može da dođe do stola za kojim pijem kafu i dobrih 5-6 minuta te gnjavi i smara dok mu neko ne da neku novčanicu samo da ode i da te ne davi više. Druga stvar, neverovatno iritantna je da na sred Zmaj Jovine ili Dunavske te presreću kao hajduci i u stanju su da idu za tobom dok ih ne odbiješ x puta. Od ovih stvari mi se diže kosa na glavi, ne možeš prošetati centrom ili popiti kafu a da te ne saleti neki od tih profesionalaca što gledaju u dlan ili samo traže neki dinar.
Stvarno nemam ništa protiv prosjaka, pa ni onih zdravih pravih koji radije prose nego rade, ali ovi navalentni, valjda imaju rezon ako budu dosadni da ću im dati neki dinar samo da me ne gnjave, njih više ne mogu da smislim.

[lado]

Pre par godina me zaustavila zena sa troje dece u ulazu samousluge.Deca mala.Mozda 6god,3god,i jedna malena *vekna* u kolicima.
Nije trazila novac.Pitala me ako mogu da joj kupim veknu hleba jer su joj deca gladna.Rekla sam da mogu.
Mislim da nije poverovala da cu to uraditi jer mnogo sveta je prolazilo pored nje totalno nezaineresovano gledajuci.
Kada sam izlazila iz samousluge spazila sam samu decu.Najstarije dete pitala sam gde mu je majka? Stajala je malo dalje, gledajuci hoce li je se neko setiti.
Majka je pritrcala ,pruzila sam u kesi 2 vekne hleba i litar mleka.
Pocela je zahvaljivati.Rekla sam da ne treba da mi zahvaljuje i da pozuri da nahrani te *mrvice* koje su vec malenim rucicama kidala hleb iz kese.

Ne mogu da prolazim mirno i gledam.
To moje malo njima je jako puno.
Uvek mi u grlu knedla kad samo pomislim na decu koja nemaju ni za hleb.

A razlozi zasto prose? Ima ih mnogo,a sve tuzne price.

[bellissima]

A razlozi zasto prose? Ima ih mnogo,a sve tuzne price.

Ne bih se slozila sa tobom da se sve tuzne price.
Ima ih, naravno, samo ti ljudi, koji nemaju krov nad glavom, nikakava primanja i prose, razlikuju se od onih prosjaka , koji su prosjacenje u biznis pretvorili.
U moru prosjaka, jednostavno ne mozes da prepoznas kome je pomoc neophodna.
Nagledala sam svega, jer u blizini, gde radim, prosjaka ima, kao vojske.
I uglavnom te pare, koje deca prikupe, zavrse za alkohol, cigarerte i ko zna sto jos, mamama i tatama.

Nebrojano puta sam videla, kad lete po Dunavskoj i ukrupnjuju sitnis, u trafikama i poslasticarnicama, na svakih sat vremena, a hiljadarke vrcaju.
I isto toliko sam videla puta, oceve te dece, odrpane,prljave,pijane, koji kod sebe imaju buntove para zamotane gumicom, ili u najlon kesama.
Svacega sam se nagledala.
Covek u mom mestu, sagradio je vilu,vozi najskuplji auto, a jedino sto je radio u zadnjih deset godina, je prosjacenje po Italiji, dok su mu zena i deca, to isto radili putujuci u cergama po vecim gradovima, gde ih ne znaju i gde mogu da prodaju svoju pricu.

Prosjacenje je postalo unosan biznis.

[nenad.bds]

U srednjem veku prosjačenje je bilo zanat a postojali su i prosjački cehovi, tako da su samo članovi ceha imali pravo na prošnju na određenom terenu.

Prosjačenje je bilo praktično jedini način da nesposobni za rad ('kljasti i sakati, bogalji') prežive. Udeljivanje milostinje takvim prosjacima je bila društvena obaveza u nedostatku drugih instrumenata socijalnog staranja. (Uostalom, setite se i priče 'Sve će to narod pozlatiti'.) A davanje milostinje je bilo istovremeno i zahvljivanje za ono 'što im je Bog dao'.

Na nekim srenjevekovnim dvorovima mladi muški potomci su morali i da izuče neki zanat 'zlu ne trebalo' - da bi mogli svijim rukama da se prehrane. Jedan od budućih Austrijskih careva (mislim da se radi o zadnjem - Franji II) je izučio prosjački zanat!

Prema tome, koreni prosjačenja su vrlo duboki, što istovremeno znači i da se prosjačenje ne može dekretom ukinuti.

I danas imamo prosjačenje 'u vidu zanata' i slučajeve da su se kod prosjaka posle smrti nalazila mala bogatstva stečena tim zanatom. A organizovane grupe koje imaju svoje terene i danas su očigledne.

Nesporno da su ljudi, generalno gledano, postali neosetljiviji na druge pa su prosjaci morali da pribegnu jačim sredstvima - korišćenju dece. (Setite se na 'izvoz' dece u Italiju da bi se bavila prosjačenjem za poslodavce u tom biznisu.)

S druge strane, ima mnogo onih koji nemaju načina da obezbede ni dnevnu hranu, a društvo (pa ni dominantna crkva) skoro ništa ne čini na tom problemu.

Prema tome, ko hoće, može dosta lako zaključiti kome stvarno treba pomoći.

[tetkaD]

Meni je to sramno,bolno,mizerno,mene prosto bude sramota kada mi priđe mlada žena sva umazana(mislim da je to namerno),pa ona jadna dečica.
A bilo je slučajeva da mi je u jednom danu jedna žena tri puta prišla na različitim mestima jer sam se sa drugaricom šetala po gradu.
A zašto te mlade osobe nebi išle da kopaju kukuruz kada za to dođe vreme,ajte molim vas pre bi me ispljuvali kada bi im to predložila nego prihvatili poziv.Dozvolte nije baš za bacanje nadnica za kopanje kukuruza,pa plus doručak,kafica cigarete,samo još desert fali
E,tu se mora koristiti rad,pa se radeći i bogami umoriš,kada se samo setim tih dana kopanje na sopstvenoj njivi.
....I na kraju uvek sam u dilemi dali da dam koji dinar ili neAko nedam neka me tuga spopadne a ako dam koji dinar,posle budem ljuta na samu sebe kada je vidim na drugom mestu gde broji gomilu novca,ili se smeju sledećem ko im pruži" milostinju"

[Aiko]

Ove iz naslova teme ne mogu da smislim..i zaista tu ne vidim nista tuzno, jadno, bolno..cista lenjost i bezobrazluk..i to se ne zna cega vise od ta dva ima..

[tetkaD]

Ove iz naslova teme ne mogu da smislim..i zaista tu ne vidim nista tuzno, jadno, bolno..cista lenjost i bezobrazluk..i to se ne zna cega vise od ta dva ima..

Sve je tako al dobro svako gleda iz svog ugla.Većina njih je naterana na taj posao,drugi pokupe kajmak.

[ELA]

Bio je neki svetac pa sam otishla na groblje.
Uobichajeno, uz stazu do izlaza iz groblja, stoje nachichkani prosjaci. Spremih neki dinar da udelim.
Raspodelih to na dva dela........ i nemam pojma zashto: reshim da dam jednom mushkarcu, i jednoj zheni (dece nije bilo).
Oni imaju svoj "recitatorski program":"Za zdravlje tvoje dece; za srecu u zhivotu, itd"
Dam prvom koji je stojao uz stazu, a zhensko ugledah malo dalje.
Kad: jedan shto ga "preskochih" - pochne da me kune !!!
"Da srece ne imala...... da zapamtish mene.... kako si mogla...... kakav si ti to chovek?"

Doshlo mi je da se vratim i da ga ishamaram - al nije red...
Dadoh onoj zheni................. i to beshe poslednji put da sam se osvrnula na prosjaka.


ps. kod panchevachke bolnice, neretko sretnem jednog choveka shto svira harmoniku. Svira sve u falsh. Njemu ubacim u "sheshir".

[Turkmenbashi]

U Pančevu ih nema toliko jer većina njih tezgari po BG-u. Redovno sam ih viđao po Beovozu kada sam se vraćao sa faksa, posle radnog dana - limenka piva, cigarete i sve po redu. A kartu nikada nisu plaćali

[ELA]

U Pančevu ih nema toliko jer većina njih tezgari po BG-u. :

Da, verovatno si u pravu...
Ima par njih koji "sede" u JNA; mogu i lika da im se setim: stariji ciga i ciganka s jedne strane ulica, a sa druge mladja sa dvoje dece. Ono prvo dvoje starost sprecava da jure za nekim, ali su zato verbalni itekako napadni.
Desava se i da ispred malog Rodica prosi jedan mladich.... "za lekove".

[leptirić]

Ja sam inace mamac za prosjake.
I dajem im...deci, majkama sa malom decom, invalidima...
Dajem i kada znam da je za alkohol.

Ali sto sam imala "komsinicu"...Romkinju
Pocela je od neke stare robe i nesto sitno para...
Posto sam ja od tetke dobijala raznorazne bisere dala sam joj...
E onda usledilo...
Daj mi prasak da operem vesh, sapun, shampon...
Jednom joj bilo "lose" pa trazila "nesto slatko"...pa kafu...
Kulminacija je bila kada je u sred leta trazila od mene kupaci da ide na Shtrand

[CHichaGlisha]

Kada sam u (netakodavnoj) selidbi radila veliko spremanje i eliminaciju nagomilanog balasta,
obuće se našlo taman za stonogu.
Potrpam u jednu kutiju sve ono što znam da sigurno neću više nositi.. a nije za lomaču, i stavim na vidno mesto
kraj kontejnera.

Kad eto ti jedna ciguligu, kojoj povremeno umem da dam robicu za njenog bebca... zvoni
i kaže:
lepa gospodŽo ( s'akcentom na lepa ) ... imaš neke cipele il' još bolje patike.. broj 37.. ili možda 39?

a...? jbt ... k'o u prodavnici
reko': Izvini imam samo brojeve koje nas troje eksploatišemo: 32, 41 i 45

[believer]

pre dvadesetak godina ,dok smo imali vinograd,dolazila je na okopavanje,zalamanje i vezivanje loze Nada
kao i drugi nasi radnici,naravno da je jela s nama,za stolom
onda pocne da dovodi i klince svoje,decacice od pet-sest godina
uskoro je cela familija rucavala kod nas

i Nada najednom nestane
i pojavi se posle dvadeset godina:cista,obucena,uredna
zakuca na vrata i mi je prepoznamo
deportovana iz Nemacke,gde je radila u nekoj skoli,kao cistacica
ali to je znacilo stancic,redovna primanja i higijenu
dakle,deportovali je
mi nemamo vise vinograd (pretvorili smo ga u travnjak i cetinarski park) a ona nije viose tako mlada da bi mogla da radi po kuci

zateknem je pre neki dan na ulici...nosi neke stvari iz kontejnera
zalosne oci,zapusten izgled (ponovo zivi u udzerici u romskom naselju),bez posla....

Imas cigaretu? pita
Ja iz kese izvadim tri kutije Vinstona i dam
I petsto dinara

i odem
a bude mi strasno zalosno sve to.....

znam ja za prosjacku mafiju
znam ja da je to ,u stvari,dobro organizovan posao
samo
Nada nije u mafiji
Nada je deportovana iz Nemacke
....