Menjam ime, da se lakše izgovara

[euridika]

Inspirisao me gospodin koji se potpisao na jednoj od tema na dijaspori. Dakle, mene zanima, kako ste uklopili vaša imena u sredinu u kojoj živite. Znamo dobro da strancima, zavisi odakle su, nije baš jednostavno da izgovaraju neke naše glasove. Na primer, znam čoveka koji se zove Nedeljko, i nadjem ga pre neki dan na netu sa imenom Nigel, znamo da mnogo često Đorđe postane Džorž, Jovan Džon i tako redom. Neki od nas su malo srećniji pa imaju imena koja su jednostavna za izgovor i možda pomalo internacionalna, ali šta ćemo sa onima koji moraju svakodnevno da slušaju ljude koji im se obraćaju kako im izgovaraju ime pogrešno? Da li je bolje da ga promene i time sebe i druge uskrate za nepotrebne zafrkancije, ili nositi svoje ime kao bež i isparvljati svaki put ljude koji nesrećni polomiše jezike da ga izgovore. Prezime je već malo drugačije, jer ga ne koristimo toliko često u komunikaciji, ali ime ipak slušamo svakodnevno. Takođe, znam devojku koja je promenila slova u svom imenu, slovo š, zamenila je sa sh i sada bar svi ispravno čitaju njeno ime. Mnogo različitih kombinacija je ovde moguće.

Šta mislite o ovom fenomenu? Da li postajemo drugi čovek ako nas ljudi stalno pogrešno oslovljavaju, ili postajemo drugi čovek ako promenimo ime i onda nas ljudi ispravno oslovljavaju, ili nijedno od toga. Da li vam je svejedno kako vas ljudi zovu? Da li ime znači integritet?

[yige_gui]

znam ko te inspirisao

pa chim sam doshla ja sam svoje ime skratila i ostavila nadimak kojim su me dodushe zvali i na Balkanu.. da, moje ime redovito greshe u izgovoru, ali to me prestalo smetati, ispravim ih (ako me ne mrzi) i gotovo.. mada, oni koji se stvarno trude njima ponovim i nekoliko puta, chisto da se zna.. nemam nishta protiv ako neko zheli da menja ime, lichna stvar, no meni to ne pada na pamet.. a i suvishe volEm svoje ime, zvuchi speshl

sve je prihvatljivo kad je rech o usmenoj komunikaciji.. shto bi rek'o moj drug "greshi chovek"
no interesantno je koliko puta pogreshe na pismeno u bankama, poshtama i slichnim javnim ustanovama, di i pored tonu papira koje im donesesh sa svojim imenom i prezimenom, oni uspiju da pogreshno prepishu e pa to mi nije nikako jasno tako je moj drug Jovan postao na papiru Tavan , Nenad je postao Denan Svetlana je postala Svtlana, moje ime je umesto LJ dobilo Y, Dejan je postao Dezan.. i takoooo, mali milion primera

[Kal_el]

Kakva sramota
mislim za ove naşe krkane şto sri�u jekavski po 30 godina u Vojvodini a
naşi svetski ljudi i ime menjaju �im predju granicu

[euridika]

pa chim sam doshla ja sam svoje ime skratila i ostavila nadimak kojim su me dodushe zvali i na Balkanu.. da, moje ime redovito greshe u izgovoru, ali to me prestalo smetati, ispravim ih (ako me ne mrzi) i gotovo...

E vidiš ovi moji domaćini su odlični sluhisti, pa kada se još malo potrude moje prezime koje ima "č" i "ć", koja nikako nisu laka za izgovor u anglosaksonskom svetu, zvuči pa skoro ispravno. Ime mi je jednostavno, mada ponekada moje "i" oni kažu kao "aj" i moje "e" kao "i", pa mi treba neki sekund-dva-pet da skontam kome se obraćaju, ali ja to ispravim i onda sve ok.

Nemam nishta protiv ako neko zheli da menja ime, lichna stvar, no meni to ne pada na pamet.. a i suvishe volEm svoje ime, zvuchi speshl

Nemam ni ja, mislim čak, da se veliki broj ljudi odlučio za to iz praktičnih razloga, nekada je borba sa administracijom i okruženjem prilično surova.

no interesantno je koliko puta pogreshe na pismeno u bankama, poshtama i slichnim javnim ustanovama, di i pored tonu papira koje im donesesh sa svojim imenom i prezimenom, oni uspiju da pogreshno prepishu e pa to mi nije nikako jasno tako je moj drug Jovan postao na papiru Tavan , Nenad je postao Denan Svetlana je postala Svtlana, moje ime je umesto LJ dobilo Y, Dejan je postao Dezan.. i takoooo, mali milion primera

E daaaa, ja sam one famozne kakosezovu akcente sa mog "č" i "ć" dobijala ali na baš svim slovima mog prezimena i okrenute na gore, na dole, na levo na desno, narodu, valjda interesantno da se igra sa tim .

[jovuk]

Moja sestra godinama muci muku sa svojim imenom i nacinom na koji je oslovljavaju.
Pravo ime joj je Daniela(bez J),ali je svi zovu Danijela i to ono JELA otegnu najstrasnije.

[Kal_el]

U Turskoj su ljudi nau�ili ime Vladimir bez problema kao i ja njihova kao npr. Fazbuladanil Abalabdurahim i sl.
nişta nije problem kad se pokaze dobra volja ...
mada su neke cure mumlale moje ime ali su i one sa simpatijama gledale na moj ...
lalinski naglasak . Grkinje nikad nisu nau�ile neka slova ali im nisam zamerio
Nemicama nikad nişta nisam zamerio ali sam se svetio zbog rata i babine şetnje po İgmanu po onom snegu
one iz Ruske raspadnute federacije su tr�ale za parama i najbolje razumele
Azerbejdzanke se pravile mutave i samo şuşkale ...
i da ne nabrajam koga sam sve podu�avao da psuje ali su İtalijanke to najbolje radile

[ZOE]

Svoje ime nisam promenila. Zbog slova Š u mom imenu, trebalo je da dodam H, jer bi se ovde tako spelovalo moje ime ' Natasha. Medjutim, nisam dodala H. Jednostavno ga spelujem NataSa. Ali me zbog toga često zovu upravo tako, a jednom se desilo da su me "prozvali" Natasei (izem ti spelovanje). Prezime takodje izgovaram onako kako sam to cinila i pre nego sto sam dosla u Kanadu. Ali trebate da cujete lomljenje jezika engleza da izgovore moje prezime
Znam primere, gde su pojedinci resili da svoje prezime izgovaraju onako kako se speluje. Npr. Dogic - Dodzik, onda Bunjevac - Bandzevak, Jovanovic - Dzovanovik Da li njima to zvuci otmenije... ne znam, meni se ne cini tako!

[SQUAW]

Moju Teu preko svi zovu Čaj Smetalo joj je, sad joj je već simpa, više i ne ispravlja ljude

Majne je lako za izgovoriti, al' im je naglasak pri izgovoru ubitačan

[swba]

u pocetku mi je bilo jako smijesno kad su ljudi pokusavali da izgovore moje ime... mislim i danas je tako, al valjda se polako navikavam... uglavnom sam ili Miko ili Mrko, ovo Mrko me dokrajci svaki put , al nakon manje vjezbe utavrlje da sam Mirko... al opet ovo r zvuci da se ukomas od smijeha
prezime mi pocinje za Š spelujem ga sa S a oni ga i izgovaraju tako... najgore sto sam i ja poceo prilikom predstavljanja da furam S
prvi dan na poslu krece upoznavanje, ja se predstavljam a jedan od kolega me gleda blijedo i kaze a jel mogu ja tebe da zovem Fil... od tada jedan drugoga oslovaljavamo sa Fil... kad god me zovne imenom znam da je nesto ozbiljno

sto se papirologije tice nisam imao problema... al zato cale na racunu za struju nije Djordje vec Dedeore, e kako su samo ovo uspjeli nikako mi nije jasno

[Captain Jack]

Danas na jednoj fakturi pise AraldoDupe su mi pomerili kolege,zajebancija je toliko otisla da sam dvojcu otpustiotreba da se zna ko moze kome da se smejeSta da vam kazem,ja jedno tri puta ponovim moje ime u svakom predstavljanju uz neizbezno culjenje usiju subjekta koji slusa i naprezanje objekta koji registruje to u njihovim glavama.Nakon par minuta konverzacije obavezno ih upitam da mi ponove ime i nekako im ne ide...Vladimir...Ardo...Rod..Rejdo...e onda im pomenem Svajcarsku marku sata i onda skapiraju,hvala bogu da Svajcarci prave dobre satove jer mi ni ime ne bi skuzili ovde...
A i to ime koje koristim je vise umetnickog karaktera,ponekad se osecam ko da sam akvizicija Pinkacek da vidite kad snimim plocu

[nenad.bds]

Nema veze sa tuđinom, ali je navodno istinita anegdota iz doba kolonizacije.

Ča nekom značajnom položaju čovek, poreklom iz Like ili Korduna, se zvao npr. Stevo Guzina. Kolege su ga nagovarale da promeni ime jer je neprilično za takav položaj. Posle dugog pritiskanja, on na kraju prihvati.

Jednog dana ih pozove kod sebe u kabinet na kafu i kad su se okupili izvadi dokument od matičara uz reči: Evo, poslušao sam vas!

U dokumentu je stajalo novo ime: Pero Guzina.

Možda je anegdota s naravoučenijem.

[euridika]

Možda je anegdota s naravoučenijem.

Baš sam na ovo mislila .
Ovo jeste ozbiljan kulturološki i pomalo psihološki fenomen.
Da li mislite, da ako promenimo ime, zato što smo u novoj sredini, i to ime, drugačije napisano, i možda potpuno drugačijeg značenja i zvučanja, uzimamo da bismo se na neki način prilagodili toj sredini, da bismo olakšali život sebi i drugima, i sve tako redom, da li mislite da onda gubimo identitet? Da li postajemo stranci u rođenoj koži? U kom momentu biste se predali i rekli e baš me briga nisam više taj i taj od sada sam Džon ili Natali? Šta mislite o ljudima koji su promenili imena? Zašto mislite to što mislite?

[yige_gui]

eee danas je cale dobio novo ime bio kod zubara, pa posle morao po lek, pa mu umesto Radivoj napisali Radijov

elem belem..

Da li mislite, da ako promenimo ime, zato što smo u novoj sredini, i to ime, drugačije napisano, i možda potpuno drugačijeg značenja i zvučanja, uzimamo da bismo se na neki način prilagodili toj sredini, da bismo olakšali život sebi i drugima, i sve tako redom, da li mislite da onda gubimo identitet? Da li postajemo stranci u rođenoj koži? U kom momentu biste se predali i rekli e baš me briga nisam više taj i taj od sada sam Džon ili Natali? Šta mislite o ljudima koji su promenili imena? Zašto mislite to što mislite?

pa ima ljudi koji menjaju imena iz chisto sebi poznatog razloga, mozhda im se ne svidja ime, kao u sluchaju Pere Guzine, ili je moda da se menja pa menjaju i oni.. mada, oni koji dolaze sa podruchja Istochne Evrope gdje postoje ti glasovni zvukovi kojih nema u ne slavenskim jezicima, tad verovatno ljudi menjaju svoja imena da bi sebi olakshali zhivot shto se mene tiche, vec sam rekla, ne menjam ga, jer volEm svoje komplikovano ime.. ali isto tako apsolutno ne smatram promenu imena gubitkom identiteta pa ja imam jedno 15-ak razlichitih (aktivnih) nadimaka.. a svaki nadimak je u sushtini ime za sebe.. to apsolutno ne menja moj identitet niti moj pogled na svet niti se time smatram strancem u rodjenoj kozhi.. mozhesh da me zovesh kako hocesh, meni je svejedno (dodushe, druga je stvar dal' cu se odazovem kad me zovesh ) elem belem, ne mislim nishta o ljudima koji su menjali ime.. mislimmm, ne menja mi stvar.. ne kreiram mishljenje o nekoj osobi po tome kako se zove ili preziva.. to bi bilo suludo (ili mozhda ne bi!? )
a svoje bi menjala.. xmmm.. pa evo sad.. od sad vishe nisam Veca vec ..... da vidimo... Djurdjica znam da ce se batici dopasti


lazhem, u meni zapravo lezhi 15 razlichitih lichnost al' sam vas preshla

ae bre

[triViALna]

Baš sam na ovo mislila .
Ovo jeste ozbiljan kulturološki i pomalo psihološki fenomen.
Da li mislite, da ako promenimo ime, zato što smo u novoj sredini, i to ime, drugačije napisano, i možda potpuno drugačijeg značenja i zvučanja, uzimamo da bismo se na neki način prilagodili toj sredini, da bismo olakšali život sebi i drugima, i sve tako redom, da li mislite da onda gubimo identitet? Da li postajemo stranci u rođenoj koži? U kom momentu biste se predali i rekli e baš me briga nisam više taj i taj od sada sam Džon ili Natali? Šta mislite o ljudima koji su promenili imena? Zašto mislite to što mislite?

Mislim da jeste na neki nacin prvenstveno prilagodjavanje sredini i "stapanje" u masu iz koje neko imenom "strci", a nije ga - sto je odlucujuce - slobodno birao. Mada je u zapadnoj evropi apsolutno u trendu imati egzoticno ime, ipak i oni veoma egzoticni ili cak kreativni roditelji biraju decija imena koja se glasovno "poklapaju" sa sredinom u kojoj zive. Dakle, iz te perspektive razumem ljude koji smatraju da su na neki nacin "hendikepirani" imenom koje je u sredini u kojoj zive i nameravaju da zive apsolutno "ne-izgovorivo". Nema sanse da neko primera radi Ljubica ili Nemanja u west Europe ikada uspe da izgovori kako bi trebalo. E sad se postavlja pitanje licne identifikacije imenom, licne "snage" & "zelje" za "strcanjem" ili manje strcanjem, a i prioriteta pravilnog oslovljavanja. Postavlja se na kraju krajeva i ptanje identifikacije sa tom zemljom u kojoj zivimo i u kojoj nameravamo da zivimo.

Da budem iskrena, meni bi jako smetalo kada niko ne bi bio u stanju da mi pravilno izgovori ime. I mislim da bih u tom slucaju razmotrila opciju "prilagodjavanja". Posto sam rodjena pod srecnom zvezdom, moje ime je glasovno "prihvatljivo" - jest' da podvucem ono J kad ga spelujem, jer ga obavazno zaborave i akcentuiram drukcije kad ga izgovaram - ali u sustini je internacionalno ime i nisam imala vecih problema sa njim. Priznajem takodje da sam detetu birala ime tako da se takodje poklapa sa internacionalnim imenima, mada je u istu ruku i staro-srpsko. Ali u svakom slucaju mi je bilo bitno da je pravilno "izgovorivo", da dete ne mora da ga ponovi po 100 puta da bi ga neko ukapirao, jer polazim od toga da ce ziveti sigurno mnogo vise i mnogo duze izvan Srbije nego u Srbiji. A pored toga, bilo mi je izvanredno bitno da biram detetu ime koje se nece skratiti u sta god. Ne volim imena koja su dugacka toliko da tu decu niko nikada ne oslovljava punim imenom, nego ih od rodjenja "skrate" u "Jecu/Cecu/Gagu" ili sta vec - verovatno zbog toga sto su i mene uvek kratili, pa sam na kraju i sama postala prisnija sa Val, nego sa Valerija.

Prezime nikada ne bih menjala - nikada.
To je substanca moje licnosti i po tom stubu ne drmam., pa makar ga niko ne umeo da izgovori.

Eto...

[Savannah]

Prezime nema sanse da izgovore pravilno ( ili napisu) cak ni kada ga im slovkam. Ime su mi amerikanizirali (Brigita-Bridget) mada im se vise svidja originalna verzija. Uglavnom me zovu Bri.