Normalan život

[_baba_]

Tek sad vidim koliko smo daleko od normalnog zivota. Naucili smo da je normalno ziveti u nenormalnim uslovima. Tacnije prezivljavati.

[starsica]

normalan zivot.. daleko smo mi od toga.. meni je potrebno onoliko normalnog samo da normalno mogu i da zivim..
mada je veci izazov ostati normalan u svemu ovome nenormalnom..

[memento]

Normalan zivot je promenljiva kategoraja na ovim prostorima. Na zalost. Ono sto je danas lose, sutra vrlo lako moze da izgleda normalno, a ono sto je bilo juce normalno, danas vec moze biti sjajno...

Dobar deo nas ce se `unormaliti` tek kada bude u horizontali...

[NSdjanka]

Znak da nam je život krenuo ka normali bilo bi neuporedivo manje političkih od sportskih priloga u tv dnevniku...

[ELA]

mada je veci izazov ostati normalan u svemu ovome nenormalnom..

Davno sam iskorachila iz normalnog...
Nema dana da ne pomislim da nisam normalna... a smejem se i zezam...
... sto je nenormalnije - vishe se smejem, i sve vecu imam potrebu za smehom...

(Danka, plizz nemoj da mi bacish dijagnozu )

[dankaBg]

Davno sam iskorachila iz normalnog...
Nema dana da ne pomislim da nisam normalna... a smejem se i zezam...
... sto je nenormalnije - vishe se smejem, i sve vecu imam potrebu za smehom...

(Danka, plizz nemoj da mi bacish dijagnozu )

To sto si iskocila,ne mora biti uopste lose,jer sta je danas normalan zivot ,zaista je diskutabilno!..

Vec duzi vremenski period su olabavile moralne stege i poneka pravila karakteristicna za ranija drustva,pa mnogi ljudi kao u ''isterivacu djavola''obrcu glavom bez prestanka a,sve u skladu sa savremenim trendovima koji se ogledaju ,u sve prisutnijoj ljudskoj izopacenosti i mentalnom bunilu...''Da li je musko -musko,i zensko-'zensko',ni to, vise nije sigurno,i nema nikakve garancije... a i to sto vidimo,ne znamo kako gledamo...(ocima ili umom.)...

A,to sto se smejes je super...na svet treba gledati veselo,radosno i optimisticki,pa makar to delovalo i pomalo ''neuobicajeno''...

Cesto i olako u svakodnevnom zargonu za nekoga kazemo da ''nije normalan''...A poneko od nas i dobije takvu etiketu zbog svoje neuobicajene reakcije ili ponasanja,odnosno razlikovanja i neslaganja sa drugima...
Za razliku od fizickog zdravlja,koje se danasnjim medicinskim testiranjem relativno precizno moze ustanoviti i ciji rezultati imaju odredjenu vremensku trajnost,bar nekoliko sati ili dana...dusevno zdravlje je vrlo promenljiva i neuhvatljiva kategorija,a i velika je nepoznanica jos uvek...

Mnogi od nas se trude da bar na mentalnom,umnom planu,stvari oko sebe ''rasciste,srede i stave pod kontrolu''...Ali,ipak cesto se iznenadimo neznim ili burnim valovima emocija i energija,koji nas potpuno zbune,za momenat ili duze destabilizuju i uzdrmaju nasu predhodno uspostavljenu mentalnu ravnotezu.Sve to onda direktno utice na nase neposredno funkcionisanje u svakodnevnom zivotu,na nas odnos sa samim sobom,na relacije sa drugima,na mogucnost odlucivanja,motivisanost,zadovoljstvo i sopstvenu ostvarenost u svim bitnim domenima...

Sta to znaci,danas biti normalan?Skoro da nema niceg napisanog na tu temu...
Ja prihvatam onu Frojdovu...normalan je svako onaj ko je sposoban da radi i voli...

Ovo je mnogo,ali zaista mnogo komplikovano i povlaci za sobom,mnostvo analiza,teorija i kojecega...

ELA...

[Sirijus]

U današnje vreme, normalnost je postala relativan pojam. Na tu relativnost utiču razne pojave, društvene, političke, ekonomske... Pod uticajem svega toga, menjaju se i kriterijumi po kojima vrednujemo nekoga ili nešto. Ono što je bilo normalno pre 20 godina, danas nije. Nekad je bilo normalno biti odlikaš, vukovac, završiti sve u roku, oženiti - udati se, dobiti decu... Sada su druga vremena - vukovci su štreberi, sve više ljudi žive u neformalnoj vezi, deca se dobijaju ali u mnogo manjem broju.
Ovakvo vreme nam diktira i tempo života, i životne odluke koje moramo doneti u jako kratkom roku, mnoge nam stvari i okolnosti ograničavaju želje i mogućnosti. Potrebno je mnogo prilagođavanja, snalažljivosti a dobija se, ponekad, tako malo. Postalo je normalno da nema više solidarnosti, da nema više saosećajnosti, pokazivanja osećanja. Pokazati tako nešto je znak slabosti, mora se pokazati da si jak, iako to zapravo nisi jer danas, samo jaki opstaju.

[dankaBg]

. Postalo je normalno da nema više solidarnosti, da nema više saosećajnosti, pokazivanja osećanja. Pokazati tako nešto je znak slabosti, mora se pokazati da si jak, iako to zapravo nisi jer danas, samo jaki opstaju.

...

E,dragi prijatelju ,daleko je to od normalnog...a,sto bi i mnogi zeleli da je to tako,to je sada drugo pitanje...sto mnogi zapravo namecu drugacija pravila i zakonitosti koje njima odgovaraju...

Vreme u kome zivimo lici na predapokalipticno vreme,jer je ispunjeno mislima i delima zlih ljudi i demona,kao i sve cescim svesnim opredeljenjima ljudi za zlo:U vremenu smo lakog gubljenja identiteta (vere i nacije) i sve tezeg stvaranja sopstvenog identiteta (kod mladih narocito...)...Saletani jakim zvucima i jakom hranom,( a sada i gladovanjem...)od jutra obuzimani brigama (problemima i konfliktima,unutarnjim i spoljasnjim),vec u vecernjim casovima iscrpljeni telesno i dusevno, nesposobni za ljubavno davanje sebi deci ili bracnom drugu,dotuceni plitkim,banalnim i laznim televizijskim emisijama-gde jos mozemo da nadjemo kutak mira i trenutak odmora?Gde???

To je zivot koji nam se namece.

Oprosti prijatelu to nije normalno...da ne govorim sada o usamljenosti,otudjenosti,ravnodusnosti,gubljenju smisla zivota i svega drugog,sto proizilazi ...Brzi Gonzales...se sapleo...

[Sirijus]

Sve je to cena koju plaćamo. Sami smo sebi nametnuli takav ritam, takav stil života. Živimo iznad svojih sposobnosti i mogućnosti. Nemamo vremena da se posvetimo sebi samima, da nađemo svoj unutrašnji mir, već to kompenzujemo nekim životnim ciljevima koji nam, na prvi pogled, izgledaju dostižno ali što se više uplićemo u sve to, problemi postaju sve veći.
Ipak, ne možemo živeti van ovog sveta, ne možemo se vratiti u neka prošla vremena. Moramo da se prilagodimo svemu ovome, jer nemamo drugog izbora. Moramo se truditi, pa dokle možemo.
U toj toj večitoj borbi nešto dobijemo, nešto izgubimo, ali sve ostane u nekom proseku. Ako su nam ambicije velike, moramo znati da li smo zaista i sposobni za tako nešto. Nismo svi isti, neki mogu više i bolje, neki ne mogu. Sve se svodi, zapravo na jedno, na održanje ljudske vrste. Ciljevi su nam možda uzvišeniji, primereni modernom vremenu ali nam je instinkt ostao na primarnom nivou.

[Aiko]

Ljudi su iscrpljeni ovim tempom života, borbom za golu egsistenciju, borbom da se deci obezbedi ono osnovno za život i sve češće čujem komentare u stilu, e da sam na zapadu, pa da normalno živim..a da li je tamo zaista normalno, ne znam..nisam probala..

Materijalna strana je postala jako važna, čak prioritet, ne znam da li je to nametnuto ili normalno..i sve što je nematerijanlno je obescenjeno, načisto..retko ko može i zna da uživa u tome jer mu nad glavom visi nemaština i nemogućnost da sebi i bližnjima priušti čak i neke uobičajene stvari..i mogu ja da kažem da znam da uživam u sitnicama i zaaista znam, ali nikada do kraja ne mogu biti opuštena zbog nekih stvari koje itekako utiču na moj život, a ja nemam nikakav uticaj na njih..

[izabelitta]

"Normalno" je jedan od najširih pojmova koje znam...

Normalno je da čovek pošteno radi svoj posao i da za njega bude adekvatno plaćen. Normalno je da plata bude tolika da onih 8 sati slobodnog vremena i godišnji odmor provede onako kako to zaista želi, i da su mu smeštaj i hrana primereni ukusu i željama/potrebama.
Međutim, normalno je i da se ljudi prilagođavaju okolnostima u kojima su im neke stvari koje žele nedostupne. Baš kao što je normalno da nastavljaju da ih sanjaju i da se bore za njih.
U tim nepovoljnim okolnostima "ostati normalan", znači ne posustati, biti svestan realnosti, ali i mogućnosti isplivavanja.

Moje "normalno" mora da splasne za 30%, jer me kriza na to opominje. I to u vidu pismene preporuke...
A nije normalno šta sve želim...

[love hunter]

Svako od nas, ponaosob, ima svoju definiciju normalnog života.


Tako da teško možemo da govorimo o nekoj zajedničkoj jedinici za normalnost...kad uglavnom nismo normalni ...

[Sivi]

Normalno je:
- Da se znam radovati novom danu, dečijem osmehu, kafi sa komšijama i prijateljima,
- Da se od srca smejemo alavim budalama u Skupštini, naručenim vestima, visoko parnim publicistima i drugim režimlijama,
- Da uvek imam dovoljno srca da razumem, dovoljno volje da pomognem i dovoljno pameti da ne mislim da sam nešto posebno uradio time,
- Da svoju tvrđavu (porodicu) odbranim od silnih "trendova" i da im omogućim uvek da imaju mnogo ljubavi, slobode i volje da svet učine boljim,
- Da se ne plašim da iskažem svoja osećanja, da ih podelim iskreno i da uvek umem da saslušam druge.
- Da je najveća titula dostupna na ovom svetu postati čovek, i truditi se da pomognete, oprostite i ne gajite u sebi loša osećanja.
....ma ima mnogo toga .