Св. владика Николај Србски у Лондону на Видовдан 1916
Св. владика Николај Србски у Лондону на Видовдан 1916
Poruku je izmenio duga12, 06.03.2009 u 18:07
106. pismo
JEDNOM ŠEGRTU KOJI TRAŽI SAVETA ZA DUHOVNI ŽIVOT
Ne mogu ti iskazati, koliko me obradovalo tvoje pismo. Kad sam ga pročitao uzviknuo sam: evo junaka Tvoga, Gospode, blagoslovi ga! Jer zaista si junak, mada ti je tek petnaest godina. U kući svoga gazde gledaš svaki dan samo razdor, mržnju i siktanje. U magazi, gde puniš i prazniš sanduke, čuješ od svojih drugova samo psovke i bezobrazluke. Na ulici, i svuda unaokolo -sablazni, i samo sablazni. No tvoj junački duh ne prima nijednu od tih sablazni, što kroz oči i uši navaljuju na tebe. I tako s tobom se dešava ono: što video ne video, što čuo ne čuo.
Ah, kako si ti sve to drugačije zamišljao došavši iz svoga sela u varoš! Stupajući prvi put u tu varoš, pišeš, ti si video kuće sve lepše od vaše crkve u selu. I ti si sa trepetom i poštovanjem koračao ulicama ljuteći se na svoje noge što unose seljačku prašinu u tu goru od hramova, u tu neviđenu čistotu i svetinju. Pred mnogim visokim kućama prekrstio si se kao što se čovek krsti kad ugleda crkvu. Ali na jedanput dogodilo se nešto strašno za tebe, što ti je dalo na znanje, da to nisu crkve. Neko je iskočio iz takve jedne visoke građevine i psovao najveću svetinju što postoji na nebu. Avaj, u tebi se ustavilo disanje! Ti si se obrnuo nazad i počeo bežati ka svome selu. Ali si pri tom pomislio, da nikako ne možeš nazad. Zaplakao si gorko, pa otirući suze rubinom krenuo si opet u varoš. Od tada iz dana u dan ti si morao pribirati svu snagu, sav svoj mali život, da daš otpor užasima za užasima, koji su te okružavali. Ponekad si čuo zvono na crkvi, iako crkvu još nisi u tom mestu ni video, pa si pomišljao: to anđeli s neba zvone i objavljuju Strašni Sud pokvarenom svetu! Tvoje gazde nikad ne idu u crkvu, pa tako ni vi šegrti i kalfe. Sav goreći od želje za službom Božijom ti si se jednom usudio i zamolio gazdaricu da ideš u crkvu. Na to se ona grohotom nasmejala, uhvatila te za kosu, uvukla te u trpezariju gde se doručkovalo, i viknula kroz smeh: zamislite šta ovom malom popu pada na pamet - hoće u crkvu! I svi su se stali kikotati kao u ludilu.
No sve te bure samo su jače utvrđivale drvo tvoga života. Ukoliko je jače rasla mržnja prema sablaznima utoliko je jače rasla tvoja ljubav prema Bogu. I ti si se održao u veri, u poštenju i u čistoti. Veliki junače Božiji, Gospod neka te blagoslovi! Na Davida mi ličiš, koji je kao dečak ubio Golijata. I ti si pobedio mnoga golijatska zla, koja su ti htela dušu umrtviti. Pa sada kada si se s Božijom pomoći spasao od mnogih sablazni pitaš za savet i pravilo, kako dalje da spasavaš dušu svoju. Zlatno dete moje, budi hrabar i na dalje, i Bog te neće ostaviti. Samo, veliš, dva do tri pravila, da bi mogao lako upamtiti! Dobro, evo neću ti ni dati više od tri pravila:
prvo pravilo: čitaj zapovesti Hristove iz ovog malog Jevanđelja, koje ti šaljem;
drugo pravilo: izvršuj prema moći te zapovesti, koje pročitaš i dobro shvatiš; i
treće pravilo: moli se Bogu, da ti otvori razum, da pravilno razumeš što pročitaš, i da te Duhom Svojim omoća, da pročitano možeš ostvariti.
Bog neka te ukrepi blagoslovom Svojim.
Misionarska pisma
Nebeska Liturgija u izvođenju sveštenika Vojislava Bilbije
duga12 kaže:
Pomaži srce moje jelejem milosti Tvoje, premilostivi Gospode moj.
Da nikad ne bukne u srcu mome ni gnev protiv moćnih ni prezrenje nemoćnih. Gle sve je nemoćnije od rose jutarnje!
Da mržnja nikad ne savije gnezdo u srcu mome protiv onih, koji mi zlo snuju. Da se setim kraja njihova, i da budem spokojan.
Milost otvara put k srcu svih stvorenja, i donosi radost. Nemilost navlači maglu na čelo, i stvara teskobnu osamu.
Pomiluj milostivoga, Najnežnija Ruko, i otkri mu tajnu mudrosti Tvoje.
Svečovek je čedo milosti Oca i svetlosti Duha.
Sav stvoreni svet samo je priča o Njemu. Moćna sunca na nebesima i najmanje kapi vode u jezeru pričaju sobom jedan deo priče o Njemu. Svi zidari neba i zemlje, od premoćnih serafima do Vladatelja i najmanjeg grumena prašine, pričaju istu istovetnu priču o Njemu, prasuštini svojoj i praizvoru svome.
Šta su sve stvari na zemlji i mesecu no sunce u pričama? Zaista, tako je sva vidljiva i nevidljiva tvar Svečovek u pričama. Suština je jednostavna, no pričama o suštini nema ni kraja ni broja.
Susedi moji, kako da vam govorim o suštini, kad ni priče ne razumete?
O da znate, kakva je sladost, i širina, i snaga, kad se potone u dno svih priča; tamo, gde priče počinju i gde se svršavaju. Tamo, gde jezik zanemi, i gde je sve kazano odjedanput!
Kako dosadne onda postanu sve duge i spore priče stvorenja. Zaista, onako isto dosadne kao što je dosadno slušati priču o gromovima onome, ko je navikao gledati gromove.
Primi me u Sebe, Sine Jedinorodni, da budem ujedinjen s Tobom kao što bejah pre stvorenja i pada.
Neka se svrši duga i zamorna priča moja o Tebi trenutnim viđenjem Tebe. Neka umre samoobmana moja kao da sam ja nešto pored Tebe, nešto drugo izvan Tebe.
Prepunjene su uši moje priča. Zenice moje ne traže više da gledaju izložbu odela no Tebe, suštino moja, pretovarena pričama i odelima.
Molitve na jezeru
ВЛАДИКА НИКОЛАЈ
РЕЛИГИЈА ЊЕГОШЕВА
ТЕОЛОГИЈА ЊЕГОШЕВА
Теологија значи говор o Богу. Теологија је отуда или све или ништа. Цела природа и надприрода и подприрода - све је теологија; цео човек и сваки део на њему јесте теологија; цела ливада и сваки цвет у њој јесте теологија; Сириус и Млечни Пут, небуле и метеори - теологија; Дунав и Копаоник, море и поларна светлост - теологија; историја планета и историја људи, историја радиоларија и историја сваког лептира, и сваког зрна песка, и сваке капи воде, и сваког зрака светлости - теологија. Ако цела природа није теологија, онда теологија није ништа или природа није ништа. Ако цела природа не говори о Богу, ко ће онда веровати Исаији и Павлу, и Карлајлу и Божи Кнежевићу? Је ли цео свет око нас пустиња, шта вреди у тој пустињи вапијући глас о Богу једног пророка? Не вапије ли цела васиона о Богу, ко може без презрења чути вапијање једног човека? Погледајте љиљане пољске, и ако вам они не кажу ништа о Богу, неће вам то казати ни сва раскош богатства и ума Соломонова. Отворите алгебру, и ако вам не покаже Бога, неће вам га моћи показати ни Мојсеј. Не видите ли Бога у логаритамским таблицама, не отварајте ни посланицу Римљанима; нашто? Нисте ли нашли Бога на Гренланду, не идите ни у Јерусалим, ни тамо га нећете наћи. Прочитајте једну строфу Пушкинових стихова, и ако вам се у њима не открије генијални поета, заклопите, оставите. Ако је овај свет "општега оца појезија", како Његош мисли, онда је Велики Поета морао себе испољити, генијалније од свих земаљских поета, у свакој строфи, у сваком стиху, у сваком гласу своје поезије, он није могао сакрити свога генија у крајеве неприступачне људским очима и људском разуму. Запитајте прву тицу, која вам падне пред очи, и она ће вам казати оно исто што и Ћаба, то јест, казаће вам, да је Алах Велики Бог. Не могадне ли вам то тица казати, залуд ћете седлати камилу и ићи по Бога на Исток; вратићете се сами - с камилом.
Цариници и фарисеји захтевали су небеске знаке, и ови им нису дати. И наше покољење тражи небесни знак, тј. тражи чудо па да верује. "Покажите нам Бога, говоре многи наши савременици - покажите нам Бога, па ћемо веровати". Но како? Не захтевају ли ови људи, који презиру чуда и не верују у њих, баш највеће чудо? Како да им се Бог покаже? Бог није један од 70 елемената, да се може показивати. Замислите да се цео видљив свет премаже белом бојом: куће, улице, поља, шуме, море, небо - све постане бело, и замислите да вам неко тад стави захтев: покажи ми бело! Како ћете му га показати? Ви ћете му свакако зачуђено рећи: покажи ти нама не-бело! Тако би се и онима могло рећи: покажите ви нама Не-Бога!
Не требају други знаци, друга чуда, сем оних која постоје и која се свакотренутно преливају из једног облика у други, да би се знало да Бог постоји. Замислите јединицу на земљи и уз њу ред нула до сунца - мислите ли ви, да ће тај број бити сувише велик за чуда, која се између земље и сунца пред нама одигравају? Свет је тако пун чуда, да ни једно чудо више, ни колико зрно горушично, не може стати у њега. Покушајте у мислима да додате још нешто овој васиони, и ви ћете се брзо сами себи учинити смешнима. Чуда нереда у природном току ствари највулгарнији су доказ Бога, чуда реда - најузвишенији. Онај ко зида своју теологију на чудима нереда у природи, тај зида мост преко реке без и једног стуба. Не тражите, дакле, друге знаке с неба, јер вам се неће дати осим оних, који су већ дати. Отворите очи и видећете ове знаке, затворите очи и вероваћете у Бога. Сви ти знаци говоре о Богу, сви су они теологија.
Дивљак види Бога у грому, ветру, бури, огњу; и образован човек га види тамо - но не бога него Бога - где и његов дивљи брат, но осим тога и у физици и хемији, у биологији и уметности, тј. у закону који влада громом и ветром, и буром и огњем: у реду ствари, у генијалном уметничком сложају свих елемената у целину. . . . .
.......
Molitvom čistim vid vere moje, da Te ne izgubi u magli, Najsjajnija Zvezdo moja.
Našto će Bogu tvoja molitva? pitaju me tamni argati zemlje.
Pravo kažete, sinovi zemlje. Našto će polarnoj zvezdi durbin moreplovca, kad ona vidi moreplovca i bez durbina? No ne pitajte me, kad već znate, našto će durbin moreplovcu.
Molitva je potrebna meni, da ne izgubim spasonosnu Zvezdu iz vida a ne Zvezdi da ne izgubi mene.
Šta bi bilo od mog unutrašnjeg vida, kad bi prestao vežbati ga molitvom?
Ne vežbaju li se vojnici zemaljski, dugo i naporno, da vide daljne predmete?
Ne vežbaju li se tkači svile, dugo i naporno, da razlikuju najfinija vlakna?
Kako ja da ne vežbam vid vere moje, da što jasnije vidi jedino blago moje?
Uhvaćen u mrežu iluzija, ja sam jedva sagledao jedan otvor van, pa zar da ga izgubim iz vida?
Uzmite se na um, saputnici moji, nije jevtina stvar viđenje Boga. Vi što žrtvujete bogatstvo, da bi videli raskoš polutara i polarnu svetlost severa, budite spremni, da skuplje platite viđenje Onoga, prema kome je raskoš polutara siromaština, i polarna svetlost - lojana sveća.
Kada date i ceo svoj život za viđenje Njega, dali ste jedva jednu poturu. No On je plemenit i dobrosrdačan, pa i ne traži od vas više no toliko.
Vi, vežbatelji tela, što ne zaboravljate nijedno jutro da vežbate svoje ruke i noge, i glavu i vrat, da li ste vi u istini misaona bića vi, samuraji? Da li ste vi u istini misaona bića, ako držite, da će vera vaša u Boga postati i ostati vidovitom bez vežbanja? Sve zvezdano Nebo, što još gleda iskustvo otaca vaših, svedok mi je, da će vera vaša oslepiti, ako u opšte ikad i progleda. I na mesto izgubljenog dobra ostaće samo jedno licemerno nazvanje.
Držite svoje oči samo tri dana povezane, i osetićete po tom, da ih vređa svetlost sunca. Prekinite svoju vezu s Bogom samo tri sata, i osetićete, da vam je bolno gledanje u Njegovu svetlost.
Pitate me, koliko traje molitva moja? Da li me možete razumeti, kad vam kažem: duža je od dana mojih? Jer molitvom svojom moram da vežbam i vašu veru, i otvaram joj vid, i pokazujem viđenje i Viđenog. Vaistinu, molitvom svojom ispunjavam i svoje i vaše dane.
Neprestano kadim molitvom veru svoju, da je ne zaslepe mirisi zemlje.
Neprestano prizivam sve nebesne krugove, da me podrže u molitvi svojom večitom molitvenošću, da bi se i ja udostojio zreti onu Slavu i Krasotu, koja je širom otvorena njihovom zrenju.
O saputnici moji, kako je veličanstveno viđenje vere! Kunem vam se, kad bi vi znali, molitva vaša ne bi imala ni odmora ni kraja.
Molitve na jezeru
POHVALA I POKUDA
U ovome svetu mi smo kao roba izneta na pazar.Jedni trgovci dižu nam cenu do nebesa,drugi je obaraju do ništa.
Pohvala ili pokuda,koja nam od ljudi dolazi,uvek deli našu dušu na dvoje;
jednom polovinom duše mi se radujemo pohvali,a drugom žalostimo i jednom polovinom duše mi se žalostimo zbog pokude,a drugom radujemo.
Jer osećamo u tajanstvenim dubinama sopstvenog saznanja,da ni sama pohvala ni sama pokuda nije kazala sve o nama.
Budi oprezan prema krajnjim pohvalama i krajnjim pokudama,i smatraj da si od prvih manji,a od drugih veći.Da ne bi poleteo bez krila i da se ne bi poništio bez nadežde.
Misli o dobru i zlu
biti svet znači biti nalik na Hrista i Reč.-neko je spomenuo da je nikolaj jedini svetac koji je proglašen za svetca a da je bio pušač.da li je i to nalik na Hrista?pavle kaže svim svetima,celoj crkvi.dakle ne postoji pojedinačni svetac u hrišćanskoj crkvi,to je drugi stav Pisma.jedini svetac u tom orginalnom izdvojenom smislu,je sveta izraelov Isaus Hristos,i više ih nema.
Isus Hrist je sam Bog, koji je obukao čovečije telo, živeo kao čovek bezgrešnim životom, umro za otkup greha svih ljudi na planeti najstrašnijom smrću, i to od ruke sopstvenih stvorenja....Jer Bog je pravedan, a kao takav ne može odstupiti od sopstvenog zakona koji je uspostavio u beskrajnom svemiru a po kojem se zasniva život na zemlji...
Svetac je reč kojom se označava osoba koja je ceo svoj život posvetila direktnoj službi Božijoj, i širenju istinite Božije Reči drugima...Svetac nije bezgrešan! Jedino je Hrist bio bezgrešan!
Dakle, nije bitno da li je pušio(što svakako nije dobro) nego šta je nosio u srcu i šta je govorio!
Isus kaže: "....Ne prlja čoveka što kroz usta ulazi, već ga pogani ono što kroz usta izlazi..."
Ne vredi čoveku ne pušaču ni pet para to što ne puši, ako u srcu nosi zle misli...
Mir Božiji u tvome srcu i tvojim mislima...Bez obzira na neka naša neslaganja, jedan si od retkih, koji je blizu Bogu...
SLABIĆ
Zločin je slabost,a ne snaga.Zločinac je slabić,a ne junak.
Zato smatraj svog zlotvora uvek kao slabijeg od sebe,pa kao što se ne svetiš slabom detetu,ne sveti se ni zlotvoru.Jer on nije zlotvor po snazi,nego po slabosti.
Tim načinom gomilaćeš snagu u sebe i bićeš kao more,koje se ne izliva da potopi svakog derana,što se u njeg' baca kamenom.
U DRUŠTVU I U SAMOĆI
Ukoliko god se mudriji pokazujemo pred ljudima,utoliko se luđi osećamo pred samim sobom.
Ukoliko god više ističemo pred ljudima svoje vrline,utoliko se jače ističu pred nama samima odgovarajuće slabosti i poroci.
Jedan vojnik ispovedio je svom prijatelju,da kad god je u društvu isticao i opisivao svoje junaštvo u ratu,u njegovu svest neodoljivo su se tiskale slike sviju njegovih poraza i kukavičluka u životu.
Misli o dobru i zlu
ser cenim tvoje misli,ujednačene su,nisu napete,ne suzdržavaš se da kažeš istinu i ne može te u tome lepa reč sagovornika omesti.takav sam i ja.razumeo sam tvoje misli takođe.obrati pažnju na njih duhom Božjim.tačno je da ne vredi čoveku da ne puši,a da greši u drugim stvarima.no,ja to ne sporim.ali čovek ako sagreši ujednom kriv je za sve,i to svakako ne menja stvar osim da nas milost božja spasava.međutim milost ide onima koji Boga traže,jer je Isus rekao,da oni koji ga traže njima ide plata od Boga.
sad,tačno je da si rekao,neke stvari.Isus je jasno kazao,da ne ulazi u usta i pogani čoveka,već što iz srca izlazi,to pogani čoveka.i on je kazao da iz srca sve to dolazi,sve zlo.mnogi danas kažu upravo taklo poput tebe,nema veze ta stvar,jer Bog gleda na srce.ali upravo to isus i tvrdi,iz srca izlazi sve.ako će Bog gledati na srce,što će naći u vladike nikolaja srcu,ako ne pušački greh.i što će Isus reći za to,neka to ostane,jer vladika ima dobro srce.ali može li to biti.ako srce nije dobro zbog onog što iz njega izlazi.
Tražiti istinu znači tražiti predmet ljubavi.
Tražiti pak istinu kao oružje,ili tražiti je radi upotrebe,znači tražiti istinu radi preljube.Ko tako traži istinu,tome istina baca kost koju traži,ali sama se skriva od njega iza zidova od tri sveta.Iza zidova dušo,od tri sveta.
Misli o dobru i zlu
Isus je rekao da je on istina.pa i filozofi znaju da je samo jedna istina.
Слава Православља је у томе што се не прилагођава времену
Јеретички богослови назвали су православну Цркву погрдним именом “окамењена црква” Због чега? Због тога, како веле, што ова црква ” не иде за временом” или што се ” не прилагођава времену”! Међутим баш у томе је слава Православља, што оно не иде за временом, нити се прилагођава времену, сходно заповести светога апостола Павла: “Не владајте се према вијеку”. Како би вечност ишла за временом? И како би се апсолутно прилагођавало пролазном? Како би се царство небеско мирило са царством земаљским? И како би се скупо ортачило са јевтиним? Ако сав свијет у злу лежи, као што је речено, зар ћемо вечно добро ограђивати и подржавати злом, и небеску светлост појачавати димљивим огњевима ћумура и петролеума? …Погрешно је питати, да ли се Христова наука може применити на модерни живот. Христос није дошао да примењује своју науку на један или други период времена него на људе. А људи су и данас исти као у старо време.
Да ли се људи возе фараонским двоколицама или у авионима, то ни најмање не мења наш однос према Христу.
"Ipak se mora odati poštovanje sadašnjem nemačkom Vodji, koji je kao prost zanatlija i čovek iz naroda uvideo da je nacionalizam bez vere jedna anomalija, jedan hladan i nesiguran mehanizam. I evo u XX veku on je došao na ideju Svetoga Save, i kao laik poduzeo je u svom narodu onaj najvažniji posao, koji priliči jedino svetitelju, geniju i heroju"
Velimirović,2001,str.36
Never lie to someone that trusts you. Never trust someone that lied to you.
Vaš status
Citat
