Priče iz života..

[yige_gui]

Dogadjaj iz poshte ~ prvi deo.

onomad, ima tome vec mesec i kusur dana, dodjem ja kuci i kaze keva 'eno ti stiglo nesto iz Srbije'.. ja odma veselje kazem gdegdegde?
kaze ona 'eno ti tamo papiric, moras to negde da podignes' rek'o pogledam na papirus, a ono pise samo 'Srbija' ni od koga je, ni sta je..
ustanem ja sledece jutro ranije, idem u postu da to podignem.. dodjem sva u postu, pridjem shalteru.. kazem onoj teti iza saltera da sam dosla podignem nesto sto mi stiglo dok me nije bilo kuci.. uzme ona taj papirus, okrece ga, gleda ga, kanda gleda u polugu zlata.. gleda, gleda.. i kaze 'nije ti to na ovom salteru'.. ja rek'o.. 'dobro, a na kojem je onda?' kaze ona 'ne znam'.. rek'o 'jel vi radite ovde ili sta?' kaze ona 'pitaj tamo' i pokaze rukom na neki sasvim deseti salter, na kojem je naravno bio red.. i cekam, cekam ja, cekam.. dodjem na red.. pitam isto.. kaze zena 'ma nije ti to ovde' ja rek'o 'dobro, oce meni neka ovlastena osoba koja radi ovde znati reci gde je to, ako nije ovde?' kaze ona 'nije ti to ova posta.. to ti ulicu-dve nize' ok.. okrenem se i odem.. i kontam, nemam sad vremena da trazim drugu postu (za koju nisam ni znala da postoji) kao ici cu popodne.. i dodje popodne, ja opet idem trazim postu.. sednem na Bumbara (moj bicikl) i krenem.. jos sam ih i zvala da ih pitam da mi objasne gde je to.. no izgleda da je bas taj dan radio neko kome orijentacija bas i ne lezi, tako da mi dao sasvim kriva uputstva, i ja sam naravno dosla opet na krivo mesto.. da bi na kraju ta posta bila nekih 15 minuta voznje od one prve poste.. a ne ulicu dve kako je ona rekla
dodjem ja napokon na pravo mesto.. kad ono red kobasica.. dve tete rade, s tim da je jedna bila zaokupljena samo jednim momkom, koji je slao pasosh na produzavanje, a kako sam cekala 45 minuta, tako sam saznala i sta sve treba u koliko mi, ne daj boze, jedan dan zatreba da saljem pasosh na produzivanje.. uglavnom kad sma ja usla, taj decko je vec bio na redu.. o vrucini nevidjenoj da ne pricam.. a o nervozi oko mene takodjer..
uglavnom nakon 45 minuta dodjem ja na red.. kazem zeni sta mi treba.. ode ona tamo negde otraga u skladiste.. i nema je, nema je.. nema.. ja se kontam, jebote, koliki ce mi paket iznesti kad je toliko nema.. eto nje, nakon dobrih 1o/ak minuta, nosim paket velicine knjige.. pomislih, sta bi bilo da je neki veci u pitanju..
kaze zena meni 'imas licnu'.. ja rek'o jebote, nemam.. kaze ona 'e onda ne mogu da ti dam ovo'.. ja rek'o 'nakon 45 minuta cekanja u ovom redu, ne pada mi napamet da odem odavde bez tog paketa!!!' sad cu ja nesto izkopam.. i trazim ja, trzim po novcaniku, znam da nesto mora bude.. i dam joj clansku iz knjiznice i zena pogleda mene, pogleda clansku, pa pogleda opet mene.. nije joj izgleda bila jasna slika na kojoj sam BTW jedno 5 godina mladja sa sasvim drugom bojom i duzinom kose no kao, prolazi i uzmem ja taj paket i izadjem napolje iz te blesave poste.. i pogledam od koga je.. i kad sam videla od koga je, odma su me prosle i ona vrucina, i one nesposobne radnice, i nervoza i dugi red, i to sto kasnim

a tek kad sam videla sta sam dobila ma nema te pojave koja bi mi u tom trenu skinula sa lica



BTW ~ onaj decko je i dalje bio na redu kad sam ja izasla iz poste..



imate li kakvu street story?? pricu koju ste naculi u busu, na ulici, koja se vama desila?? nesto ste videli, nesto culi? podelite s nama