Pisali smo pisma, sada kuckamo mejlove...

[euridika]

Koliko je kuckanje oduzelo od prisnosti i globalizovalo komunikaciju? Da li uspevate u ovoj brzoj eri da uzmete papir i olovku u ruke i obratite se dragim osobama ili vam to više ne pada na pamet. Nedostaju li vam požuteli listovi u raznobojnim kovertama na koje se mogla pustiti suzica radosnica? Hoće li naša deca možda zaboraviti da je takav oblik komunikacije ikada postojao. Znaju li da je takav oblik komunikacije ikada postojao?

Ja imam dve najslađe sestričine na svetu, obe po 8 godina stare, naučile da pišu, čitaju, sve to. Svaki put kada ih vidim, ponovo im dam svoju adresu i kažem koliko će me jako obradovati ako mi napišu pismo. Još nijedno nije stiglo, doletelo brdo SMS-ova punih ljubavi, ali nema pisama. Za sve ovo vreme ovde dobila sam oko 10 i poslala možda isto toliko pisama.

Mislim da smo izgubili jednu dragocenu dimenziju komunikacije. Čarolija očekivanja i neviđena radost kada se ugleda nešto papirnato u poštanskom sandučetu.

Kako to kod vas? Fali li vam ili mislite da nam to više ne treba?

[Lillith]

Jao,meni zaista nedostaju i iako sada najcesce pisem mailove kada pozelim reci nesto onako zaista licno i preneti svoje osecaje nekome onda uzmem papir i olovku i napisem pismo...
Mislim da nesto pisano rukom nekako ostavlja bas licni pecat,prisnije je i nekako toplo...
Bar ja to tako dozivljavam...

[morrib]

Aktivno sam skoro petnaest godina bio radio-amater, gde sam ostvario preko radio talasa skoro deset hiljada kontakata, pokrivši kontaktima sve kontinente i skoro sve države sveta. Pored priče sa sagovornikom na radio talasima, najlepši deo tih kontakta je bila potvrda veze putem pisma ili QSL karte, koja je bila potvrda da je veza održana. Što sve ovo napisah, pa zato, jer me je ova tema podsetila na neopisivu radost iščekivanja pisma, i još veću radost kada stignu.
Razvojem mobilne telefonije, kompjuterizacijom, i drugim vidovima brze komunikacije, pismo, poštanska marka, razglednica, čestitka, su se maltene izgubile kao vid komunikacije i povezivanja ljudi. Imalo je to i loših strana zbog sporosti, ali i mnogo više dobrih, pored sadržaja koje smo dobijali u tim i takvim komunikacijama, imali smo i trening strpljenja, a i radost iščekivanja.
Na ovaj vid komunikacije, skoro izgubljene u praksi, podsećaju me nekoliko hiljada pisama, razglednica, QSL karti i dopisnica, što će nekim budućim naraštajima možda biti interesantno da pogledaju.

[Kitty]

Mislim da nesto pisano rukom nekako ostavlja bas licni pecat, prisnije je i nekako toplo ...
Bar ja to tako dozivljavam ...

Moram priznati da se i ja tako osećam. Aktivno sam pisala pisma od trećeg razreda OŠ, imala sam svoju "Pen friend" sa kojom sam tada počela da se dopisujem. A koliko sam pisama napisala i dobila kasnije ... ne znam ni sama.

Danas ih gotovo ne pišem. I dalje šaljem čestitke za Novu godinu i razglednice sa putovanja, ali sam pisma jednostavno prestala da pišem. Jedno ili dva godišnje. Ona su napredovanjem tehnologije "prerasla" u mejlove.

Mislim da smo izgubili jednu dragocenu dimenziju komunikacije. Čarolija očekivanja i neviđena radost kada se ugleda nešto papirnato u poštanskom sandučetu.

Treba videti moj izraz lica kada u poštanskom sandučetu ugledam razglednicu, ili čestitku za rođendan ili Novu godinu.

Meni nedostaju pisma. Priznajem.

[nattydread]

mozda cu biti dosadna, ali moram ovu pricu da ispricam. dakle ja u srednjoj skoli davno proslo vrijeme, aorist, 1992. bila je neka kao akcija u srednjoj skoli dopisivanja. ovi moji svi uzeli neke ljude iz amerike, svedske, danske. ostade jedna jedina adresa iz turske. i kazem ja: eh, ja cu sa tim momkom da se dopisujem. i dopisivali smo se preko pisama punih 8 godina, a pisma nam bila megalomanska. u prosijeku, jedno pismo oko 15 listova. kao dnevnik da smo pisali jedno drugom, u prosijeku 4 do 5 pisama godisnje. ja ne mogu opisati to uzbudjenje kad je to pismo konacno stiglo, pa to veselje, pa to citanje, pa to iscitavanje, pa rukopis. pa pisanje natrag. e onda je dosao internet. pisemo se i dan danas, skoro svakodnevno. mejlovi su mnogo kraci, stizu oni za seknud, nije to problem, ali ne mogu da zamijene to iscekivanje, to iscitavanje. bilo je sporo, nekad su nam se pisma gubila, ali nekako izgubila se osobnost, licnost i intimnost.

[yige_gui]

Da li uspevate u ovoj brzoj eri da uzmete papir i olovku u ruke i obratite se dragim osobama ili vam to više ne pada na pamet.

shto da li uspevam da uzmem papir i olovku i da pishem pisma? pa ja cho'eche koristim zlatno pero i pishem krasopisom na pozhutjelom papiru sa sve mirisom prohujalog vremena


elem, dzok on d sajd.. vec neko vreme nemam vremena ni da na mejl odgovorim, a kamoli da pishem pisma.. da, napishem chestitke i kartoline (ne ulazim u to da kasne mesecima, bice da su nesposobni ovi shto rade na poshti ) poshaljem poklone i uz to obichno neshto nashvrljam.. ali nishta vishe od toga.. secam se pisama i onog kad ga dobijem.. pa i sad sam takva kad me neshto docheka u sanduchetu (a da nisu reklame i rachuni)
dopisivala sam se sa brdo ljudi iz svih krajeva bivshe Juge.. ugledah se na sele.. pa sam i ja pochela.. svakodnevno su stizala pisma.. pa iih josh namirishesh, izljubish karminom.. ubacish naljepnice, neke papirice, slichice.. nacrtash kojeshta.. mislim da je poshtarima milina bila nositi takva pisma ali shta da se radi, druga vremena bila..
onda se preselih preko bare.. pa su mi mejlovi bili kilometarski.. pisala o svakom detalju.. sve shto mi je padalo na pamet... svima.. pa se to s vremenom skratilo na svega nekolicinu ljudi.. a sad..? sad mi se i mejl svodi na par rechenica, chisto napishem dobro sam, imam posla preko glave, zhiva sam, pishem kad nadjem vishe vremena.. no najcheshce ga ne nadjem
ponekad pomislim da mi ni 25h dnevno ne bi bilo doovoljno cenim oko 3o~ak bi bilo taman

[zdenkavuk]

Nekada je pisanje bilo pravi dozivljaj,nesto lepo , nesto sto su drugi ocekivali i sami smo cekali i presretali postara.Bila su to lepa vremena kada smo birali koverte u boji zavisno kome smo pisali takva su i bila,cvetna,mirisljava,drugarska.Godinam sam se dopisivala sa jednim prijateljem kojeg sam na kraju i upoznala,ali tu caroliju pisanja je prekinula nova tehnologija, majli i sms poruke brze i jednostavnije.Nekad je bilo na svakom cosku postansko sanduce,a sad ih nema moras na postu da ides.Retko kad sednem da napisem pravo ,uglavnom saljem cestitke.

[Crazy Angel]

Koliko je kuckanje oduzelo od prisnosti i globalizovalo komunikaciju?

..vise nego sto mozemo da predpostavljamo..
..tuzno je to ..

Da li uspevate u ovoj brzoj eri da uzmete papir i olovku u ruke i obratite se dragim osobama ili vam to više ne pada na pamet.

..mnogo manje nego prije priznajem ..

Nedostaju li vam požuteli listovi u raznobojnim kovertama na koje se mogla pustiti suzica radosnica?

..mnogo..
..nedostaje mi i onaj osecaj kada sam cekala danima necije pismo ..
..nije bilo vazno od koga je stizalo..

Hoće li naša deca možda zaboraviti da je takav oblik komunikacije ikada postojao.

..dacu sve od sebe da svoje dete odranim kao sto su moji roditelji mene odranili..
..tako da ce biti mnogo pricica kako je bilo nekad ..

Znaju li da je takav oblik komunikacije ikada postojao?

..mislim da znaju ali ih verovatno to ne zanima pored svih danasnjih stvarcica..
..sto je mnogo mnogo je ..

Kako to kod vas? Fali li vam ili mislite da nam to više ne treba?

..fali mi i mislim da nam to svakako jos treba..

[Aca1983]

Iskren da budem, nisam neko ko salje ili ko je slao pisma, cak ni razglednice, ni cestitke niti slicne stvarcice (sem SMS-a). Pisma koja sam poslao do sad na prste mogu da izbrojim, a isto tako i ona koja sam primao. Onog momenta kad dodje postar pred vrata, znam da je neka dazbina u pitanju, harac, porez, racuni, i cestitke od Telekoma, EPS-a, Vodovoda, Info-stana, ili slicno u kojima mi ljubazno cestitaju sto sam njihov korisnik, i odmah posle te recenice, na dnu pise „Iznos za uplatu je toliko i toliko hiljada dinara.Rok za placanje je tri-cetri dana, a u slucaju ne izmirenja dugova, zakonski cete biti gonjeni”. Nekako ko po pravilu, to mi stigne uvek zadnji dan, kad mi vec istice rok za placanje,pa navrat nanos moram da idem da uplatim to, da mi ne zaracunaju jos neke kamate i slicno. E, jedino sto mi bas stize i pre nego li mu je rok, jeste poziv za vojsku, svake godine, i to porane, cak i pre nego li im je vreme oho-ho koliko, tako da zbog njih navrat nanos moram da dajem uslov na fakultetu, ne bih li uzeo na vreme uverenje za odlaganje vojske. I tako ...

[Andjelika]

Ja volim da svoje mislo bacim na papir.......

Recimo, dok sam bila na faxu, uvek sam koristila sveske sa spiralom jer se lako iscepaju zadnje strane po kojima sam piskarala, i samo ih fino prebacim u dnevnik.......

Kuci samm pak kuckala na rachunaru.....

Ne pravim neku preteranu razliku izmedju tih nachina komuniciranja

Uostalom, oduvek me mrzelo da idem u poshtu, kupujem markice....

ovako je cool

[bafff]

Ono na papiru jeste imalo svoj shmek,medjutim.....
Ovo elektronsko je postalo:brze,jeftinije,oduzima manje vremena,zahteva manje truda.Mslm,ako ti se pise,pise ti se,ako pak ne..
Ako si nadahnut,lepo je i jedno i drugo,isn`t it?

[euridika]

Ono na papiru jeste imalo svoj shmek,medjutim.....
Ovo elektronsko je postalo:brze,jeftinije,oduzima manje vremena,zahteva manje truda.Mslm,ako ti se pise,pise ti se,ako pak ne..
Ako si nadahnut,lepo je i jedno i drugo,isn`t it?

A vreme, vreme, naš neprijatelj stari... Lepo je, ali ovo je brže i efikasnije i imaš delete umesto škrabanja po papirima, i možeš ubacuješ sličke i zvuk i tako u nedogled. Mislim da su se izgubili ti neki pokretači u nama, za olovkom i papirom, ja se još nekako ne dam, pa se trudim da ih koristim koliko god mogu, to je ono što je samo moje lično i ničije više. Ne znam koliko se ko obraduje, mene svaka napisana reč obori s' nogu.

Ja žvrljkam po vozovima, avionima, tako nekako, kada se misli razlete pa to mora da se sačuva i podeli sa nekim dragim ljudima. Novosti prenosim instant, telefonima i mejlovima, a za neke emocije još često koristim olovku i papir.

[robert ns]

pisale su mi neke pisma. Citao sam ih na stotine puta cuvam ih jos. Nisam im pisao.
kuckam mejlove, kuckam sms-ove. Ali slabo nesto ima odgovora. A i ne mirisu kao ona pisma na papiru kad se izvade iz koverte kad se rasire pa opet sloze. a miris omiljenog njenog parfema i posle vise od deset godina dise kroz papir
Pisi ponekad - Bijelo Dugme
Nisam te izgleda volio mnogo
Sve je po starom al vise nisam tvoj
I nije mi vazno s kime nocas slusas ovu pjesmu
I places li
Ipak pozelim neko pismo
Ipak mada zajedno nismo

Ti si zadnji romantik na ovom svetu
Sto se sporo krece i ceka raj
Malo si samo promenila glumce
Al, isti je komad isti zaplet i kraj

Ipak pozelim neko pismo
Ipak mada zajedno nismo

Pisi pisi po nekad dva tri reda
Pisi znam da je guzva i da neces stici
Pisi - opisi mjesta gdje nas dvoje
Skupa nikad necemo ici