Колико, кад, како, у шта верујем... је моја приватна ствар. Али рецимо да Српску Православну Цркву сматрам својом "верском организацијом".

Почетке ширења мржње и нетрпељивости према СПЦ памтим из ратних времена, од стране муслиманске и хрватске пропаганде.

Али последњих година све више тога видим и у Србији. Мржња, нетрпељивост, омаловажавање, вређање, пљување, оптуживање за разноразне гадости.... све то усмерено према Српској Православној Цркви.

Црква се проглашава за највећу опасност по ово друштво, за фашисте, оптужује се малтене за свако зло које постоји, зла укорењена у нашем друштву и народу се проглашавају за последицу утицаја СПЦ... Ствара се слика да је СПЦ некад била као инквизиција, да је наносила зло овом народу и осталим народима, малтене као Хитлер у Немачкој.

Постлао је малтене доказ напредности и свести вређати СПЦ и њене вернике.

Као православни верник због вређања и оптуживања моје вере и Цркве, те због ширења мржње према мојој вери и Цркви, што све схватам и као напад на моју личност и моја људска и уставом загарантована права.

Устав Републике Србије
Члан 21.

Пред Уставом и законом сви су једнаки.
Свако има право на једнаку законску заштиту, без дискриминације.
Забрањена је свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, a нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.
Не сматрају се дискриминацијом посебне мере које Република Србија може увести ради постизања пуне равноправности лица или групе лица која су суштински у неједнаком положају са осталим грађанима.

Члан 23.

Људско достојанство је неприкосновено и сви су дужни да га поштују и штите.
Свако има право на слободан развој личности, ако тиме не крши права других зајемчена Уставом.

Члан 43.

Јемчи се слобода мисли, савести, уверења и вероисповести, право да се остане при свом уверењу или вероисповести или да се они промене према сопственом избору.
Нико није дужан да се изјашњава о својим верским и другим уверењима.
Свако је слободан да испољава своју веру или убеђење вероисповедања, обављањем верских обреда, похађањем верске службе или наставе, појединачно или у заједници с другима, као и да приватно или јавно изнесе своја верска уверења.
Слобода испољавања вере или уверења може се ограничити законом, само ако је то неопходно у демократском друштву, ради заштите живота и здравља људи, морала демократског друштва, слобода и права грађана зајемчених Уставом, јавне безбедности и јавног реда или ради спречавања изазивања или подстицања верске, националне или расне мржње.
Родитељи и законски стараоци имају право да својој деци обезбеде верско и морално образовање у складу са својим уверењима.

Члан 49.
Забрањено је и кажњиво свако изазивање и подстицање расне, националне, верске или друге неравноправности, мржње и нетрпељивости.
Да ли мислите да је у Србији присутно ширење мржње и нетрпељивости према СПЦ, православним верницима, кршење људских права и устава, и шта мислите да би држава требало да предузме по том питању?