Ова тема је инспирисана СКВОиним прилогом на теми Какве мушкарце треба избегавати, http://www.vojvodinacafe.com/forum/s...ead.php?t=4388 , где је изјавила:
Ценим искреност, већина људи мисли слично али се или прави или никад не би признали овакво нешто, ћути и тера по своме.SQUAW kaže:
Ja mislim da bih sa svakim mogla da izađem na kraj osim sa ljubomornima. Begam glavom bez obziraA da, i sa radikalima, i tako slično orijentisanim tipovima... zapušten može da se sredi, iseče nokte i kupi sapun, stavi zube, šta znam..., al' kad šljuneš u glavi, teško
E, ja recimo takve najviše izbegavam
Како се понашате и шта мислите о политичким неистомишљеницима, да ли их уважавате као личности, или се кад чујете њихове ставове према њима односите као према некоме ко се није окупао и то се примети? Да ли имате резерву према њима, само у неким питањима или у свим? Наравно, ту не мислим на старе пријатеље већ првенствено на људе које познајте површно или тек упознате. Али да ли се дешава да се с пријатељем удаљите због политичких ставова? Сматрате ли их удареним у главу, заосталим, примитивним, залуђеним, заведеним, наивним... ?
Да ли бисте се забављали са радикалом/чедистом? Да ли бисте дозволили детету? Да ли бисте одговарали пријатеља/пријетељицу? Постоји ли у Србији тихи апартхејд, политичка искључивост, као ономад, "немој с њим он је из четничке породице"?
Да ли сте осетили предрасуде према вама због ваших ставова? Да ли сте присталица теорије "мање радикала/чедиста, мање и политичке мржње"?
