Ulica Đilda Pesapanea

[Invisibleman]

Da li ste da se jednoj ulici, npr u Petrovaradinu, da ime

"Ulica Đilda Pesapanea"

Đildo Pesapane (rođen 1920. godine nedaleko od Napulja) nakon kapitulacije Italije 1943. godine zarobljen je od strane nemaca.

Tokom oktobra 1944. godine, prilikom povlačenja nemaca sa Balkana, kompozicije vozova sa zarobljenicima su Petrovaradin. Među njima je bio i dvadesetčetvorogodišnji Pesapane.

Nekoliko dana pred oslobođenje nemačka komanda je izradila plan dizanja u vazduh pruge na prilazu Petrovaradinu, željezničkog tunela ispod tvrđave i željezničkog mosta na Dunavu između Petrovaradina i Novog Sada. Nemci su koristili italijanske zarobljenike na prenošenju eksploziva. Oko 30 vagona municije (oko 300 tona) bilo je smešteno u tunel ispod tvrđave. Kako je Pesapane znao gde se nalaze žice iskoristio je jednu priliku da ih sve preseče i ne dozvoli da dođe do eksplozije.

O veličini eksplozije možemo samo da razmišljamo a sigurno je da bi ona izazvala uništavanje i urušivanje dobrog dela današnjeg platoa gornje Petrovaradinske tvrđave.

Nakon rata Pesapane je ostao da živi u Petrovaradinu gde se oženio a kasnije i razveo i preselio u Erdevik a radio je u hmeljari u Bačkoj Palanci. Osamdesetih godina se sa porodicom vratio u Italiju gde je pre nekoliko godina umro.

Neću da postavim pitanje: "Da li možete da zamislite Novi Sad bez Petrovaradinske tvrđave?" nego:
Da li je Đildo Pesapane zaslužan da jedna ulica nosi njegovo ime?

[masada]

Smatram da treba, jedna ulica treba i mora nositi njegovo ime i nije vazno da li u Petrovaradinu ili u Novom Sadu.
Koliko sam izracunao od njegove smrti proslo je 20 godina te su ispunjeni uslovi za dodelu imena.
Takodje dovoljno je 500 potpisa gradjana da bi se inicijativa pokrenula pred skupstinom opstine.


Zoran

[Kunic]

Da, naravno.

Smatram da svaki grad mora da ima ulice poznatih stanovnika.

Iskreno, za dotičnog nikada nisam čuo, ali znajući tvoju zaljubljenost u tvrđavu, ne sumnjam da je sve bilo tako kako si naveo. A to je svakako izuzetan doprinos za grad i zaslužuje ulicu. I to u Petrovaradinu u blizini Tvrđave.

[Invisibleman]

Da, naravno.

Smatram da svaki grad mora da ima ulice poznatih stanovnika.

Iskreno, za dotičnog nikada nisam čuo, ali znajući tvoju zaljubljenost u tvrđavu, ne sumnjam da je sve bilo tako kako si naveo. A to je svakako izuzetan doprinos za grad i zaslužuje ulicu. I to u Petrovaradinu u blizini Tvrđave.

Ne sumnjam ni ja jer sve informacije su pre svega zasnovane na dokumentima arhivske građe koje se čuvaju u Arhivu grada Novog Sada na tvrđavi (oko događaja iz 1944) a ostale informacije su od Pesapanijeve ćerke iz prvog braka koja još uvek živi u Petrovaradinu.

Kako ZIG najavljuje izgradnju mosta na stubovima nekadašnjeg mosta "Franc Jozef", proširivanju tunela i probijanju novog druma od tunela ka stanici milicije naš predlog bi bio da se pre ulica nego tunel nazove prema njemu i tako da se "čovek koji je spasao tvrđavu" otrgne od zaborava i njegovo ime zasluženo ostane zapisano u istoriji Novog Sada.

[Kunic]

Nisam znao to za most. Znam samo da je pre izvesnog vremena bilo priče o žičari, a aktivirana je opet u poslednje vreme od kada je Bata Buturović zakupio hotel.

I žičara bi bila sjajna ideja. Predstavljala bi izvrsnu turističku atrakciju. A pošto bi morala da bude konstruisana tako da Tvrđavi ne zafali ni jedna cigla, nemam ništa protiv njene izgradnje. Možda ona da dobije njegovo ime? Nije ni to loše.

[BaneK]

Čovek je učinio neverovatnu stvar, davanje imena ulice po njemu je sjajna ideja

[nimitz]

Koliko sam izracunao od njegove smrti proslo je 20 godina te su ispunjeni uslovi za dodelu imena.

нешто нисам приметио да је потребно да прође 20 година да би доделили улици име "дотичног"

[Invisibleman]

нешто нисам приметио да је потребно да прође 20 година да би доделили улици име "дотичног"

По многима су називли улице а нису "чекали" да прође 20 година.
У одговору италијанске амбасаде из Београда стоји да је умро 17. јула 1999. године у Пјаћениц.

Нашао сам још неколико информација у Историјском архиву града Новог Сада:

Након капитулације Италије у Другом светском рату 1943. године постао је ратни заробљеик. Током октобра 1944. са повлачењем немачке војске са Балкана, транспортован је у Петроварадин где је са осталим италијанским заробљеницима опслуживао Флак 88 Флак батерије у Петроварадинској тврђави. У Петроварадину је 5-6 пионира 811 немачког осигуравајућег батаљона Дивизије �Брадненбург� минирало је 18. октобра Жељезнички мост на Дунаву између Новог Сада и Петроварадина, жељезнички тунел, вијадукт у Петроварадину и пругу према Сремској Каменици. На преносу око 30 вагона муниције из војних магацина Петроварадинске тврђаве немци су користили италијанске ратне заробљенике. Немци су 22. октобра минирали све објекте сем жељезничког тунела јер је Ђилдо Песапане пресекао жице и тако спречио минирање. Након што је пресекао жице, Песапане је побегао у Петроварадин илегалцима Народног ослободилачког одбора.

[N.N.]

Slažem se sa gospodinom Invisiblemenom. Smatram da gospodin Pesapane treba da dobije ulicu, i to u Petrovaradinu. Moram priznati da sam i malo pristrasna, s obzirom da je moj suprug unuk Đilda Pesapanea!

Inače, moja svekrva (Đildova ćerka iz prvog braka) je tek nedavno krenula u potragu za informacijama o svom ocu, jer je to bila tabu tema u kući dok joj je majka bila živa (ne znam tačan razlog, ali bila je jako kivna na njega i nije dozvoljavala Đildu ni da vidi ćerku, a kasnije njoj ni da spominje oca). Kada joj je majka umrla 2000. godine, Marija (moja svekrva) je krenula u potragu za informacijama o svom ocu, i tako saznala da je umro 1999. godine u Piacenzi, da ima brata i sestru po ocu... Napisala je pismo Ani, svojoj polu sestri, koja zivi u Italiji, ali ova joj do dan danas nije odgovorila. Kad je saznala da ima polusestru u Srbiji (preko nekog našeg čoveka, koga smo našli na netu) nije mogla da veruje. O bratu nema informacija, ni gde je, ni šta radi.

[fiona]

I šta se desilo sa davanjem imena ulici ?

Čovek je, po svemu iznetom, zaslužio da se njegovim imenom nazove ulica.