Читајући ове редове, отварате странице које се могу сматрати најсветијим и најзначајнијим за Српски народ. Завјештања Стефана Немање представљају прапочетак српске писане речи и чине драгоцену збирку мисли намењену покољењима. Она се могу тумачити и као својеврсно упутство шта треба чинити како би се очувало све оно што означава српски народ и српску државу. Изузетна снага и једноставност изражавања, основна су одлика непроцењиве заоставштине првог творца српске државе. Она је настала управо из љубави према српској држави и народу и опстала током векова, на радост српске деце.
Живот (житије) и мисли Стефана Немање бележили су његови синови Стефан Немањић Првовенчани и најмлађи син Растко (Св.Сава). Поред њих, Стефан Немања је са женом Аном (Анастасијом) имао и најстаријег сина Вукана. Претпоставља се да је рођен 1113. године када је његов отац, Завида, боравио у Рибници код Подгорице. О његовом детињству и младости се не зна много. Немања је имао много војничког знања и дара, као и осећаја за политику. То је резултирало тиме да је држава коју је створио обухватала на северу област између Западне и Велике Мораве, на истоку је то Загрлата, Дубочица, област око Врања. На југу Србије се шири на Косово и Лаб, Хвосно и Горњи и Доњи Пилот на путу од Призрена у Скадар. На Западу, то је можда и најважније, под Немањину власт спадају Зета, Требиње и Хум. Тада је Србија излазила на море, али и на три велике долине: моравску, косовску и метохијску. Била је то велика држава са сигурним и јаким темељима. Сам положај дозвољавао је Србији да она у то време буде одлучујући фактор стабилности на Балкану. Ништа се тада на Балкану није могло десити, а да то прође мимо Србије.
Немања је, пре него што се повукао и замонашио (Св. Симеон), одлучио да престо и место рашког жупана уступи сину Стефану, марта 1196. године.
За свог живота, сем освајања и покретања духовне мисли, Стефан Немања се залагао за јачање цркве и изградњу храмова.
Пред крај живота, Стефан Немања одлази на Атос (Свету Гору), где се придружио свом најмлађем сину Растку, тј. Светом Сави. Походећи света места, задржали су се крај остатака грчког манастира Хиландара. Пошто им се место допало, одлучили су да га обнове, а радове је углавном финансирао жупан Стефан, Немањин син. Одмах након завршетка манастира, Немања се преселио у њега. Већ 13. фебруара 1199. умро је у својој задужбини, у 86. години живота, велики жупан рашки Стефан Немања, монах Симеон.
Немања је тај који је створио прву независну српску државу и иза себе оставио Завјештања као поуку онима који иза њега долазе. На нама је да их преносимо са колена на колено и следимо упутства која су у њему дата.
Нека му је вечна слава и хвала!