Rekonstrukcija ili rušenje Narodnog pozorišta u Subotici?!

[Lady S]

Kratka istorija zgrade Pozorišta u Subotici

Zgrada Narodnog pozorišta - N�pszinh�z, zbog jednostavnosti nadalje Pozorište, je sigurno jedna od najstarijih zgrada namenjena kulturi u Subotici. Podignuta je na raskrsnici tada, dva važna putna pravca Sombor–Segedin i Subotica–Senta. Pre današnje zgrade, na ovoj lokaciji se nalazila Velika kafana (Grosse NJirthaus). Godine 1826. Gradsko veće je odlučilo da u Velikoj kafani osnuje u balskoj dvorani stalno mesto za pozorište. U to doba su sa raznim pozorišnim trupama gostovali i najpoznatiji glumci tadašnje Ugarske uporedo sa nemačkim glumcima. Slobodno možemo reći da se na istoj lokaciji već 181 godinu nalazi ???Talijino svetilište”. Pozorišna tradicija grada je naravno duža, njeni počeci sežu do 1779. godine kada je grad dobio status slobodnog kraljevskog grada. Naredne 1780. godine u gradu se pojavljuje trupa ???Nemačkih komedijanata” pod rukovodstvom Jozefa Švartenbergera (Schnjartenberg Josef). Njihove predstave su posećivali članovi rukovodećih gradskih porodica i austrijski oficiri iz garnizona stacioniranih u gradu. Znači pozorišna tradicija grada je duga 227. godina. Što uopšte nije mala stvar.
Ideja da se sagradi stalna pozorišna zgrada rodila se 1833. godine kada se u lokalnoj štampi pojavio članak koji požuruje izgradnju pozorišta i predlaže da Subotica i Segedin zajedno osnuju jednu pozorišnu trupu, koja bi naizmenično nastupala u ovim gradovima. U to doba imati stalnu pozorišnu trupu mogli su sebi priuštiti samo veliki gradovi, zato dva značajna grada tadašnje Ugarske razmišljaju da zajednički to urade. Treba imati na umu da je to doba građanskonacionalnog osvešćivanja koja će dovesti do građanske revolucije 1848/49. godine.
Opet iz lokalne štampe saznajemo da je 1844. godine Gradska uprava počela ozbiljno da razmišlja o tome kako bi Taliji trebalo bi podići dostojan dom. ???Govori se da naš grad želi da sagradi jednu Veliku gostionu, u koju bi ujedno smestili i jedno elegantno, prema današnjem ukusu izgrađeno pozorište”.
Očito da Gradsko veće nije dugo razmišljalo, jer projekti Pozorišta su bili gotovi sledeće 1845. godine i iste te godine u decembru, pod delovodnim brojem 3021 bili su na odobrenju (reviziji) kod Glavne kraljevske građevinske uprave. Projektant je bio Janoš Škulteti, gradski građevinski nadzornik. On se na projektima iz 1845 i 46. godine potpisivao kao: Scultety J�nos v�rosi �p�t�si fel�gyelo.
Temelji Pozorišta su položeni 1848. godine uoči izbijanja građanske revolucije u Ugarskoj. Revolucionarni događaji su prekinuli izgradnju a nakon revolucije Bahov (Bach) režim planirao je da zgradu pretvori u kasarnu. No, ipak je tada preovladao zdrav razum i izgradnja je nastavljena 1853. godine. Izvođač radova je bio sam projektant pozorišta gradski arhitekta (St�dt Arhiteckt) grada Jožef Škulteti, pošto je Gradsko veće utvrdilo da je njegova ponuda najpovoljnija. (Koja razlika u ovlastima tadašnjih i današnjih gradskih arhitekata. Sadašnjim, bivšim i budućim gradskim arhitektima, zasad, ostala je samo zakonska obaveza da daju mišljenje o kapitalnim objektima, naročito u zaštićenom jezgru grada. Projektanti bi trebali bar da ih konsultuju prilikom izrade projekta).
Inače to je bila tadašnja, po meni i danas primenljiva, dobra praksa, da projektant, koji je bio u obavezi da izradi uz projekat i kalkulaciju, bude i glavni preduzetnik. Tada nije bilo naknadnih, nepredviđenih i sličnih radova. Gradska kuća je, primera radi, nakon konkursa, na isti način sagrađena za četiri godine.
Prvo je sagrađen središnji deo: balska dvorana i hotelsko krilo prema današnjem Korzou, tada Segedinskij ulici. Sledeće godine za šest meseci je završeno i pozorišno krilo i svečano otvaranje je održano 1854. godine u decembru. Izgradnja cele zgrade je trajala dve godine. Od Škultetijevog objekta danas postoji centralni deo sa balskom dvoranom, hotelski deo prema Korzou, istina adaptiran uglavnom iznutra, i deo pozorišnog krila. Tada je imala dominantni položaj samo kao objekat na raskrsnici puteva, današnji dominantni položaj kao jedna strana glavnog trga je dobila nakon izgradnje Gradske kuće kada je trg i formiran.
Da je objekat star, bezvredan, sklon rušenju su ???naručene” priče. Istina je da je decenijski neodržavano, ali bez ikakve dozvole se crepovi mogu zameniti da pozorišno krilo, recimo, ne kisne. To je obaveza vlasnika zgrade, formalno Republike Srbije, posredno Narodnog pozorišta-N�psz�nh�z-a. Kao da neko želi da se sama uruši. Više od dvadeset godina se iščekuje kao Godo "NOVO POZORIŠTE” i eto taman kada bi počeli "ozbiljni radovi” pojavio se ponovo neki "remetilački faktor” koji ignorira, pre svega, političku odluku.

Piše: mr. sci. Žombor Sabo
-materijal preuzet sa sajta suboticke.net-

[Lady S]

Subotički LDP protiv rušenja zgrade Pozorišta

Opštinski odbor Liberalno demokratske partije pokrenuo je u utorak akciju prikupljanja potpisa građana protiv rušenja zgrade subotičkog Narodnog pozorišta. Prikupljanje potpisa je na glavnom gradskom trgu svakog popodneva od 14 časova, a trajaće do kraja marta.
Najavljujući ovu akciju na konferenciji za novinare, predsednik komisije za kulturu OO LDP Hrvoje Tikvicki apelovao je na gradske oce da se zaustavi predviđeno rušenje zgrade Narodnog pozorišta i izgradnja novog, kao i da se kroz javnu raspravu dođe do novog rešenja koje će podrazumevati rekostrukciju zdanja.
– Ukoliko dođe do rušenja pozorišta, ovo će biti jedinstven slučaj u širem okruženju da se jedno ovakvo zdanje staro preko 150 godina uništi.Čitav život sam proveo po različitim teatrima u bivšoj Jugoslaviji i šire, i na osnovu tog iskustva bih ukazao opštinskim čelnicima da se ne krene u njegovo rušenje dok se ne sagleda kako su to rešili drugi gradovi u našem okruženju. Velika dvorana, u kojom sam nastupao i kao muzičar, kompozitor, glumac i statista, je jedna od retkih dvorana u zemlji sa izuzetno kvalitetnom akustikom. Bojim se da, ako bi se ta dvorana srušila i nove tri sazidale kako je predviđeno u novom projektu, mogao bi nam se desiti slučaj SNP u Novom Sadu u kojem je Velika sala potpuno bez akustike, pa orkestri zvuče kao da ih slušate na telefonskoj slušalici. To je kod njih bila tabu tema, ali mi koji smo učestvovali na njegovom otvaranju znali smo da se glavni arhitekta tog objekta odrekao svog rada, jer nisu ispoštovani njegovi projekti tako da zadovolje i elemente akustike. Da se i nama ne bi desilo tako nešto, protiv smo rušenja zgrade Narodnog pozorišta u kojem je čuveni Svjatoslav Rihter šezdesetih godina održao solističi koncert, kao i mnogobrojni filharmonijski i drugi orkestri iz zemlje i inostranstva.
Tikvicki ukazuje na primere iz susednih zemalja, gde su teatri Segedina i Osijeka sedamdesetih godina bili u istom stanju, ali su adaptirani i sačuvani.
– Segedinski teatar je bio u očajnom stanju, a njegova sanacija je trajala više od 15 godina. Uspeli su da spasu staru zgradu, da je obnove, jer je ona, kao i naša, smeštena u užem gradskom jezgru i danas imaju prekrasno, malo pozorište sa kvalitetnom akustikom u kojem rade ansambli drame, opere, orkestri, balet, i sve može da stane u zgradu koja je manja od naše. Isti slučaj je i sa Osijekom koji je u sedamdesetim godinama krenuo u adaptaciju svog pozorišta, a ne da ga sruše i naruže staro gradsko jezgro. Ako se pogleda na sever, veću salu od naše subotičke ima samo Budimpešta, na istoku je sledeća pristojna sala u Temišvaru, na zapadu je jedina veća u Zagrebu, a na jugu prva sala koja može da se meri sa našom je u Narodnom pozorištu u Beogradu. Sve ovo su razlozi zbog kojih LDP zastupa stav da se staro zdanje Narodnog pozorište sačuva – rekao je Hrvoje Tikvicki. R.V

[Lillith]

Nisam bas iscitala ceo text ali kad je rec o struci(arhitekturi i urbanizmu kao i zavodu za ocuvanje spomenika)postoji jedno pravilo,ako objekat nije od izuzetno velikog kulturno istorijskog znacaja a njegova rekonstrukcija ce kostati mnogo ako ne i duplo vise nego novoizgradjeni objekat tada se ne radi rekonstrukcija...
Ako je objekat jos uvek u funkciji restauracija je dovoljna ali iskreno to treba prepustiti strucnjacima da ocene...

[nattydread]

potpisujem lilith. znači, ukratko, treba lijepo da se sjedne, uradi se studija opravdanosti, ako već do sada nije urađena i to je to.

[pero_M]

Narodno pozoriste je sruseno.
Dodeuse ne bas sasvim, ali ako dolazite u Suboticu, pa jos ako morate proci uzim centrom, pripremite se za prasinu. Ne savetujem vam da sednete u bastu lokala na korzou. Jos uvek ruse. Ostao je jos da se srusi prednji deo (prema gradskoj kuci), a iza se nalazi ogoman prazan prostor. Tek sad se u stvari vidi koliko je to bilo zdanje.
Izgleda, po svemu sudeci, da cemo se morati naviknuti na novi izgled najuzeg centra Subotice. Jos dugo ce skele da "krase" okolinu zelene fontane i pocetak korzoa.

[Hocu-necu]

Hm, da...

Tako su i u Knez Mihailovoj srusili jednu lepu staru zgradu u kojoj je bio Sebastian, da bi na tom mestu nikao staklenac u kome je sada galerija Progres. Ne znam koji je pametnjakovic procenio da ce se staklenac odlicno uklopiti u ambijent ove ulice...

Ne bi me cudilo da uskoro sruse i Narodnu skupstinu (onu u bulevaru) i tu sagrade trzni centar....