Dijego Velaskez (jun 1599 - 6. avgust1660), bio je španski barokni slikar, koji zajedno sa El Grekom i Franciskom de Gojom čini sam vrh španskog slikarstva.
Velaskez je rođen u Sevilji, i bio je najstariji od šestoro dece. Oba njegova roditelja su bila iz nižih društvenih slojeva. Između 1611. i 1617. Velaskez je radio kao šegrt Franciska Pačeka, seviljskog slikara manirističkog stila, koji je bio autor rasprave "Umeće slikanja" iz 1649, i koji je postao Velaskezov kum. Tokom svojih studentskih dana Velaskez je usvojio najpopularniji način savremenog slikarstva, usvojenog delimično od strane flamanskih i Italijanskih realista.
Velaskezove najranije slike pokazuju jaku naklonost naturalizmu, kao npr. "Obrok" iz 1617. koji bi mogao biti jedan od njegovih najranijih radova kao nezavisnog majstora, posle položenog ispita pred esnafskim udruženjem. Ova slika pripada jednoj od tri kategorije - kuhinjskim scenama, koji zajedno sa religioznim scenama i portretima mogu biti svrstani u rane Velaskezove radove, koje je stvorio između 1617. i 1623. U ovim scenama iz kuhinje, Velaskez kombinuje nekoliko likova sa objektima iz svakodnevnog života, i uspeva da ih krajnje prirodnim načinom prikazivanja i fenomenalnim kombinovanjem svetla i senke neizbežno postavi rame uz rame sa delima italijana Karavađa. Velaskezove religiozne predstave, prikaze jednostavne pobožnosti, predstavljaju portrete ljudi koje je svakodnevno viđao na ulicama Sevilje, navodi njegov biograf. U "Poklonjenju mudraca" na primer, prikazao je celokupnu svoju porodicu u formi biblijskih figura, uključujući i sebe.
Velaskez je bio dobro upoznat sa članovima intelektualnih krugova Sevilje. Pačeko je bio direktor neformalne humanističke akademije, na čijim je skupovima mladi umetnik bio upoznat sa pesnikom Argotom, čiji je portret naslikao 1622. Ovakvo poznanstvo je postalo jako bitno za kasnije Velaskezove radove na mitološkim i neoklasičnim subjektima.
Los Borrachos (The Feast of Bacchus)
Citat
