Svi mi sasvim sigurno imamo neke fobije (o njima smo već pričali na ovom forumu), ali jedna posebna priča je kako se tim svojim strahovima suprotstavljate? Da li se suočavate sa njima, ili ste ih svesni i trudite se da ne dovedete sebe u neke neželjene situacije?
Da li ste naučili da živite sa svim svojim strahovima?
Osecaj teskobe, neprijatnosti ili vrlo intenzivne uznemirenosti, dozivljen u prisutnosti neke "opasnosti" ili pri pomisli na nju, naziva se strahom.
Postoji izreka koja upucuje da je: "strah od neuspeha najveci - neuspeh". Upoznajte svoje stahove i/ili strahovanja, da biste ih bolje razumeli. Postoje razlicite psiholoske metode koje pomazu da se strahovi prevazidju i razrese, osobe koje su oslobodjene (rasterecene) od strahova zive spokojnije i kvalitetnije. Psiholoska ravnoteza zahteva mentalnu hogijenu i svest o svojim (ne)mogucnostima.
Strah u osnovi ima i svoju pozitivnu funkciju, od najstarijih vremena omogucava opstanak coveka. Opreznost, bezanje pred opasnoscu, sakrivanje i nepoverljivost prema nepoznatom, nasledjivani su od generacije do generacije i prenosili su se vaspitanjem.
Beba od 4-5 meseci moze pokazivati manifestacije straha u obliku naglih i nedefinisanih reakcija, pokreta ili promena polozaja. Vremenom, odnosi straha i iskustva se uslovljavaju: strah od nekih predmeta, novih situacija, stranih osoba, zivotinja, usamljenosti, mraka, bolnih i mucnih secanja. Tek vremenom (sazrevanjem i odrastanjem), strah se kristalise oko neuspeha, ponizenja, kaznenih mera, skolske sredine.
Fizicka konstitucija, preterana osecajnost, zdravstveno stanje, vaspitne greske, roditeljski strah, zivotne okolnosti, siromastvo, raspad porodice, napustenost - pojacavaju reakciju na strah, tako da nekada dovode do fobicnih i panicnih reakcija.
Odrasli ljudi, po pravilu, rano nauce da strah odrzavaju u granicama normalnog. Ali, svako od ljudi ponekad oseti paniku, neprijatan osecaj u stomaku, uzasnu toplinu, suva usta, ubrzan puls, telo obliveno znojem, utrnule ruke. Kod zdravog coveka ti simptomi prolaze veoma brzo, ali kod obolelih, po tumacenju psihoanaliticara, ne postoji mogucnost ovladavanja osecanjima i postupcima, cak i kada su oni sasvim svesni da im ne preti nikakva realna opasnost.
A kako se ja borim sa strahovima? Iskreno-uglavnom ih potiskujem pa se to odrazi na moje raspolozenje, odnosno postajem nervoznija i impulsivnija nego inace. Jos uvek ne znam da se izborim sa tim jer imam strah upravo od samog suocavanja sa strahom
Evo, promenila sam potpis
Moj najveći strah je strah od neuspeha. Postoji još i strah od ne shvatanja tj. pogrešnog shvatanja.
Kako se borim?
Zanimljivo nijedan strah se kod mene ne manisfestuje u svesnom stanju, ili bar ne u tolikoj meri. Najviše se strahovi manifestuju u snu ili polusnu. I primetio sam da imam tada povećanu osetljivost, neka situacija koja me u stvarnosti nimalo neće uplašiti/obuzeti, u snu izazove znatno drugačiju reakciju.
Samim tim imam slabe mogućnosti za borbu, ili sam pobedio te strahove na poljima na kojima sam ih jedino mogao pobediti (svesno stanje).
Pita se gde sam bio tako dugo odsutan, reći ću ti, bio sam u ve-ce-u
Odgovor: Kako se nosite sa strahovima?
Lady S kaže:
Ono što me najviše plaši je strah od gubitka voljene osobe (traume iz detinjstva - drugari psiholozi ili psihološkinjeznaju o čemu pričam). Taj strah je još uvek prisutan, nekada se desi da ''ispliva'', pa se isplačem i na taj način izbacim to iz sebe...
Ako je iko imao strahove, ja sam bila ta
Dolaskom Kikija na svetnemam vremena za gore navedene
, ma jednostavno, htela to ili ne, suočila sam se sa njima, savladala ih i dišem punim plućima
.
Ako vam deluje da je sve u redu, nešto vam je promaklo.
Plašim se visine
Ne penjem se više nigde.
Postoji cela lepeza strahova u koje covek moze da zapadne.
I ne samo to,vec takva situacija moze dovesti i do smrtnog
ishoda i kod potpuno zdrave osobe.Teoriju smrtnosti,prouzrokovanu
odredjenim strahovima potvrdila su i mnoga medicinska istrazivanja.
E sad,kako se je nosim sa pojavom straha?
Tu lekciju sam uspesno savladao tokom YU sukoba.
U svemu tom nema mnogo mudrosti.Sva filozoija se svodi na to
da u takvom trenutku odreagujemo ispravno.Izbor nam nije veliki.
Prihvatiti "borbu" ili pobeci!
nomen est omen
Jos uvek ucim da zivim sa svojim strahovima,nije mi lako da ih prevazidjem ali se trudim.Pokusavam bar da ih potisnem u onim situacijama kada bi njihovo isplivavanje na povrsinu samo jos vise iskomplikovalo situaciju u kojoj se nalazim.Bice bolje jednog dana,bicu hrabrija,obecavam...
I may not be perfect but I'm always me
Kako se nosim? Nikako uglavnom. Pojedu me, pa me onda nema neko vreme, pa se vratim, malo jača možda, bogatija sigurno za jedan novi preživljeni strah. Vidim da mi ništa bilo nije, ili mi to samo tako izgleda. Šta je unutra, kako to organizam fizički podnosi, odakle sve te gluposti, ko to zna.
"...There is a crack in everything. That's how the light gets in..."
Vrištim, grizem i razbijam
Joke
Kako se nosim? Život me naučio jako dobro podnosit stres, strah i bol.Adrenalin poraste i ostane na tome.
Prestani razmišljati o svojim granicama..
Počni otkrivati svoje mogućnosti.
Naucila sam kako da se zivi sa strahovima,po priroda sam strasljiva ali ne dozvoljavam strah da me savlada brzo sa saocavam sa trahom ako mislim moj strah je veci zato odmah se saocavam sa sve sto me plasi ako treba desice se ne treba da potkleknujemo na strahom samo tako ja se izborim sa mojim strahom.
Uf...teško,nekad oni mene pojedu...nekad ja njih
Borim se misaono,jer tako i nastaju,a popuštaju vremenom.Ima jedna dobra misao koje se uvek setim,mislim da ide ovako nekako " Ako prolaziš kroz pakao,nastavi se kretati..." - gurne me napred svaki put kad pomislim na nju
Meni se to desavalo mnogo puta u životu, da se neke lepe stvari ispune potpuno neočekivano, jer sam verovala u njih,a od straha samo loše stvari mogu da dodju...treba se nekako izbaviti iz tog pravog pravcatog živog blata,sigurna sam da kada god se nisam plašila, dobre stvari su dolazile, a kada se plašim samo loše stvari mogu da dodju!
Bitno je popraviti one stvari koje su "do nas", promeniti ono što nas guši. Promeniti ono što se da promeniti...ne znam...u svakom slučaju, sve prolazi...
Što kaze Meša Selimović "Volio bih da živim sa lažnom nadom, nego sa sigurnim beznadjem"...Tako i ja...
Ćuti i prenesi dalje....
Strahove nemam,
oprezan jesam,
neizvesnost me ubija!
Gospodine, vase dete se plazi na mene!
...e kad kad moram...ni ne pitam se nego delujem,moji najveci strahovi su vezani za moju decu,moj sin je kao mali imao operacije,par godina provedenih po bolnicama...necu o tim strasnim detaljima,posle toga malo sta me "plasi"...covek nije ni svestan,kakve strahove moze da savlada,u momentu...ali kasnije srce strada,strah ipak naplati svoje
Strah me je horor filmova ali volim da ih gledam (kroz prste)
"Za mene postoji samo putovanje putevima koji imaju srca. Tuda ja putujem, i jedini dostojan izazov je da se taj put pređe sav, do kraja. I tuda putujem, gledajući, gledajući bez daha".
Iako imam strah od tami trudim se da ne spasam sa zapalenom lambom ,osecam da kad ne mislim cesce na to moje strahove malo pomalo nestaju.
Vaš status
Citat
