Nisu to ni Bled, ni Plitvice niti Ohrid.
No, tu su - u našoj blizini i blizini naših prosečnih izletničkih mogućnosti.
Jezera na Fruškoj Gori postoje četrdesetak godina. Nastala su veštački, prvenstveno kao zaštita od bujica potoka sa Fruške Gore u vreme naglog topljenja snega ili snažnih kišnih padavina. Te bujice plavile su i odnosile useve i njive u plodnim dolinama potoka na terenima ispod Fruške Gore.
U Vikipediji se o tim jezerima kaže:
''На Фрушкој гори изграђено је 14 вештачких језера углавном на јужној страни планине (сва осим Поповичког и језера код Тестере) у поточним долинама у циљу наводњавања, одбране од бујица, али и туризма и риболова. Језера од истока ка западу су:
• језеро Љуково (код Јарковаца)
• језеро Шеловренац (код Марадика)
• језеро Добродол (код Шатринаца)
• језеро Међеш (код Шатринаца)
• језеро Борковац (код Руме)
• језеро на Поповици (код викенд-насеља Поповица)
• језеро Кудош (или Павловачко; код села Павловци)
• језеро Мутаљ (код Бешеновачког Прњавора)
• језеро Тестера (код истоименог одмаралишта)
• језеро Манђелос (или Врањеш; код Манђелоса)
• језеро Чалма (код истоименог села)
• језеро Мохарач (између Визића и Ердевика)
• језеро Брује (код Ердевика)
• језеро Сот (код истоименог села)
Два језера су настала након попуњавања водом два напуштена површинска копа:
• Лединачко језеро (или језеро Сребро; код Старих Лединаца) - у току рекултивација копа
• језеро Бели Камен (код Бешеновачког Прњавора)..''
Jezero kod Jarkovca.
Akumulaciona jezera su poribljena i nastoji se da postanu što značajniji turistički potencijali. Neka jezera su pogodna i za kupanje. A sva su pogodna za izlazak i provodjenje vremena u prirodi, pogotovu što se u jednom izlasku može spojiti i obilazak nekog od Fruškogorskih manastira ili nečega na samoj Fruškoj Gori.
Ja ću jezera do kojih sam stigao prikazivati s aspekta izletnika, 'istraživača' vojvodjanskih prostora s fotoaparatom. Ribolovci će posmatrati te vode sa stanovišta svog hobija.