STARA PALANKA
... je naselje sa 13 kuca. Nalazi na obali Dunava i od nje saobraca skela do Rama na drugoj obali.
Danas se ovo naselje smatra delom Banatske Palanke iako je udaljeno 2 kilometra. (Sajt Opštine Bela Crkva)
Od mesta Stara Palanka ima malo toga da se vidi - desetak kuća...
... i nova zgrada (čini mi se Hidrometeorološkog zavoda u kojoj je i neka ekološka organizacije).
Sada se Stara Palanka nalazi na ušču kanala DTD u Dunav.
Vidi se kako Dunav zalazi u suženje između Homoljskih Planina (desno) i Karpata na rumunskoj strani.
U odrednici 'Banatska Palanka' na Vikipediji nalazi se poduži tekst iz koga sam preuzeo samo deo. Savetujem one koji hoće da ga vide u ceilini, da sami potraže.
''У 7. веку дошли су са Аварима у ове крајеве Словени, који оснују, на месту садашње старе Паланке, на Дунаву, једно насеље и подигну ту незнабожачки храм, који утврде кружним опкопом. По томе храму добило је то насеље своје тадање име Хором или Харам.
Око 896 г. пошаље Арпад своје војсковође Зуарда и Кадуша против бугарског војводе Глада, који је господарио од реке Муриша до тврђаве Хором. 1129г. пошао је византијски цар Јован Комнен против мађарског краља Стефана II. Краљ мађарски пошаље против Комнена немачког грофа Стефала, који доведе мађарску војску под бедеме Хорома. Ту, на обали Караша у околини Борона (Баран, Бран, Вран), Мађари су страховито поражени, а грчки цар заузме Хором.
Године 1152. логоровао је овде палатин Белуш са војском. А 1161 г. освојио је Хором византијски војсковођа Alexius Contostephanus. 1165 демонстративно су таборовале према Хорому везантијске трупе. После тога су престала византијско-мађарска непријатељства, па је престало и спомињање Хрома. 1333. године платио је хоромски свештеник Петар X. „banale“ папинског десетка. 18. маја 1239. боравио је краљ Бела IV у Хорому. У осталом, тада се први пут веродостојно помиње Хором. У средњем веку је Хором варош, тврђава и седиште управне власти. Тврђава (castrum Horom, Haram) помиње се 1445, и 1478. и 1483. године Године 1362.-1376. помињу се поименично четири и крашовска поджупана као хоромски кастелани.
По Хорому звани управни срез припадао је крашовском комитату. Од насеља, која су припадала томе хоромском срезу, познат је једино Поток, (Patak) 1473.
За време турских упада (1390) помиње се чешће Хором. Исто тако и за време распре између Ђурђа Бранковића и Јанка Хуњадија.
Средином 15. века побегло је једно мноштво Срба из хоромске околине у чонградски комитат. Око 1530. писао је Никола Олах да је са осталим тврђавама и хоромска већ одавно у рукама Турака...'' (Vikipedja)
Ovo su vrata košave - dalje od Dunava delovalo je da vetra uopšte nema.
Čamci se uvek izvlače da ih vetar ne bi lupao i punio vodom.
Na ulazu u Kanal DTD je već mnogo mirnija voda.
Preko Kanala, pa preko Dunava - tvrđava u Ramu.
''Када се крајем 17. века. Нова Паланка је заштићавала везу Београд са Оршавом, Темишваром и Алмашем. Узан ток Дунава код тврђаве назван је „ новопаланачки пролаз”. 1689. била је тврђава у рукама царске војске, која већ идуће године напушта. Тада преузима брањење овог положаја на Дунаву куруцки Краљ Емерик Текели. 6. новембра 1697., генерал гроф Рабутин извршио је војни излет из Карансембаша до Паланке, порушио тврђаву, па се опет повукао. Турци су поново обновили тврђаву. Војска је бројала 1707 г. посаду од 228 људи
Године 1713. била су овде 34 православна дома. 16. новембра 1716. Турци су предали тврђаву аустријском генералу Мерсију и тиме је овде престало турско господарство. У лето 1717. марширао је генерал Мерси на челу својих трупа из Паланке против Оршаве. Тада је овде било 37 српских домова...
...Године 1774. је додељена је кусићкој компанији илирско-банатској граничарској регименте, а 1775. влашкој-илирској регименти.
По свој прилици тих година премештено је ово српско село од дунавске обале више на север. Паланка је 1782. г имала 927 православних становника...'' (Vikipedja)
Dolazak i odlazak skele uvek privlači pažnju onih koji se tu zateknu.
Nekoliko restorana i prenoćišta služe putnicima koji čekaju skelu, izletnicima iz Bele Crkve i biciklistima koji podunavskom rutom putuju od početka do kraja Dunava ili prelaze u Istčonu Srbiju.
De ne omanemo, kad smo već tu.
Ušće Nere u Dunav - leva obala Nere je u Rumuniji.
Levo od ulaska u Staru Palanku, prema Neri, ima jedan broj vikendica, tako da je u sezoni ipak ovde više sveta nego što popis stanovništva kazuje.