Kao klinac odlazio sam u Palanku kod kumova (skoro u slovo isto k'o u Balaševićevoj pesmi). Kuma je bila rodom iz Silbaša i kako je, punim ustima taj naziv izgovarala, ja sam stekao uverenje da je to neko bajkovito, mitsko mesto...
Pravoslavna crkva
''Силбаш спада у најстарија насеља Бачке. Szilbach (данашњи Силбаш) помиње се 1263. године као сусед земљишта по имену Кеси. Верује се да име Силбаш води порекло мађарске речи szilva - шљива. У почетку је село чинило 10-20 домова чији је главни капитал била стока.
Почетком 18. века Силбаш је имао и свој печат који се неколико пута мењао. Према неким подацима, печати су очувани из 1728. и други од 1775. до 1783. Први је имао раоник и сабљу са натписом »Сиг Паги Силбаш 1714«. На другом је изнад унатрашке положеног раоника међу звездама писало С. С. Трећи печат је употребљаван 1828., имао је неког светитеља у орнату православног епископа са златним ореолом и словима »С. С.«..'' (Vikipedija)
''...Прва црква у Силбашу подигнута је око 1690. године поред данашњег гробља. Није имала звоно и звоника настрадала је, највероватније, због подземних вода. Нова црква изграђена је 1759. на месту данашње цркве и била је врло мала. Није имала торањ и имала је само седам икона. Године 1839. изграђен је иконостас који служи и данас, а пре неколико година је добио заштиту државе. Први свештеник био је Игњатије Николић. ..'' (Vikipedija)
''... Словачка евангелистичка црква изграђена је 1838. Данашњи изглед добила је 1886. а саграђена је углавном доприносима верника. Словачка црква веома је водила рачуна о деци. Обезбеђивала је место за наставу и иако сиромашна, успевала је да плаћа учитеља. Први свештеник био је Самуел Бабилон...'' (Vikipedija)
''У Силбашу се данас поред српског становништва налази и словачко, а и ромско. Процењује се да су први Словаци у Силбаш дошли око 1770. године. Временом их је било све више, а почетком 1900. било је 180 домова или укупно око 720 лица...'' (Vikipedija)
Sada u Silbašu živi oko 56% Srba i oko 36% Slovaka.
Vodice su kultna, religijska mesta na izvorima i bunarima sa vodom kojoj se pripisuju čudotvorna isceljujenja. Nekada ih je bilo u Vojvodini preko 400, a sada ih je oko 110.
''Vodica u Silbašu je na putu prema Novom Sadu i posvećena je prepodobnoj majci Paraskevi (27. oktobar). Kapela je sagrađena 1862. Svojevremeno je dugogodišnji silbaški paroh Teodor Popović (rođen u Starom Vrbasu 1858) pronašao u silbaškoj crkvi zapis, nastao na osnovu kazivanja crkvenog tutora Obrada Mihajlovog iz 1863, u kojem je navedeno kada je kapela podignuta i osvećena. Po tom zapisu, jedan iznemogao i bolestan putnik je ozdravio pošto se napio ove vode i njome se umio. Jedna žena, perući ovom vodom rane na nogama, izlečila se. Pominju se i izlečena Slovakinja i mnogi drugi. Na vodicu je narod dolazio uoči Đurđevdana, Spasovdana, Duhova i Svete Petke, kada su se vršila noćna bdenija i čitale molitve za bolesne.'' (Iz knjige Mirjane Đekić 'Vodice u Vojvodini')
''Силбаш је насеље у Србији у општини Бачка Паланка у Јужнобачком округу. Према попису из 2011. било је 2467 становника .'' (Vikipedija)