Zapadna Srbija
RAĐEVINA (2) - OBILAZAK NEKOLIKO SPOMEN OBELEŽJA
Ovaj deo Srbije ima veći broj mesta na kojima se možemo upoznati sa dogadjaima iz istorije. Ovom prilikom to su obeležja bitke na Mačkovom Kamenu u I svetskom ratu i dva obeležja iz II svetskog rata - u Beloj Crkvi i Stolicama.
Spomen-kapela na Mačkovom Kamenu
''У току битке на Дрини септембра 1914. године вођене су тешке борбе између српске и аустроугарске војске на Мачковом камену, на врху планине Јагодње код Крупња. Српска војска је имала 800, а аустро-угарска 1200 погинулих војника. Била је то једна од најкрвавијих борби коју је водила српска војска у Првом светском рату. На најузвишенијем месту Мачковог камена, по пројекту архитекте Момира Коруновића, у времену од 1928–1932. подигнута је спомен-костурница у којој су сахрањени посмртни остаци ратника који су пали у борбама не само на Мачковом камену већ и на Липничкој глави, Разбојишту и Кошутњој стопи. Споменик, висине 8 метара, израђен је од притесаних гранитних блокова у виду капеле са звоником на чијем врху се налази крст. Капела има двокрилна, решеткаста врата, а у унутрашњости је фреско-икона Богородице са младенцем, рад сликара Живорада Настасијевића. Простор око споменика је ограђен 1936. године. На стубовима капије су две спомен-плоче са стиховима Војислава Илића Млађег, а између стубова и над вратима је натпис „Отаџбина палим херојима“. Конзерваторско-рестаураторски радови на фресци Богородице као и уређење платоа око споменика изведени су 1994. године, док су конзерваторско-рестаураторски радови на капели вршени 1994. и 2005. године.'' ('Споменичко наслеђе Србије' – Завод за заштиту споменика кулутуре РС)
Ovaj spomenik svrstan je u kulturna dobra od izuzetnog značaja.
Unutrašnjost spomenika.
Na prostoru oko spomenika podignuti su spomen česma, vidikovac i izletište.
Спомен црква у Крупњу Светог Вазнесења Господњег
са костурницом изгинулих ратника на Мачковом камену и околини (1932. година)
''Црква Св. Вазнесења Господњег, саграђена је великим залагањем Одбора за подизање цркве са костурницом и спомеником - капелом на Мачковом Камену.
Одбор је основан 1925. године. прве недеље по Видовдану на уобичајеном народном састанку, приликом вршења помена палим херојима на Мачковом камену. ..'' (Sajt Rastko.rs - Crkve Krupnja)
''Тадашњи министар грађевина г. Милорад Вујичић, у споразуму са иницијаторима, предложио је да се ради бољег извођења радова, оснују два одбора и то један у Крупњу а други у Београду, узгредно да се програм рада прошири.'' (Sajt Rastko.rs - Crkve Krupnja)
Sekretar beogradskog odbora bio je dr. Arčibald Rajs.
U zapadnnom delu crkve zidovi su obloženi spomen pločama sa imenima poginulih.
''...Темељ цркви са костурницом у Крупњу ударен је 22. септембра 1920. године. Освећење темеља извршио је епископ Шабачки г. Михајло. Пројекат цркве са костурницом у Крупњу и капеле на Мачковом камену израдио је члан одбора архитекта г. Момир Коруновић, док је израда ових објеката поверена г. Шими Франовићу из Црквенице. Надзорни инжињери били су г.г. Драган Стефановић из Шапца и Богдан Ивановић из Љубовије. Црква са костурницом доведена је под кров 1928 године док је споменик са костурницом на Мачковом камену подигнут 1929. године. Унутрашњи радови у цркви извршени су током 1930. 1931. и ове године. Иконостас је радио г. Живорад Настасијевић академски сликар из Београда, радове од дрвета извршио је г. Милутин Блаженковић столар из Крупња док је улазне степенице и часну трпезу радио г. Милоје С. Џагић каменорезац из Завлаке. У августу 1931. године извршен је пренос костију палих ратника. ..'' (Sajt Rastko.rs - Crkve Krupnja)
[URL=http://img818.imageshack.us/i/lv10.jpg/]
[/URL
]
''На цркви постоје двоје улазних врата. са запада и севера, на којима су техником дубореза представљени крстови - плетенице. Поред западних улазних врата налази се плоча на којој је забележено, да је ову цркву последњи пут посетио Њ. В. Александар Карађорђевић 1934. године пред своју погибију.'' (Sajt Rastko.rs - Crkve Krupnja)
Полијелеј од ратних трофеја
''Врло леп је полијелеј урађен од ратних трофеја - метака, бајонета, сабљи и граната. Као и два чирака, исто тако урађена од ратних трофеја, поклон Соколског друштва из Београда..
На самом иконостасу су видљиве пукотине. Разлог томе јесте што у другом светском рату, септембра 1941. године, када је Крупањ бомбардован, црква није срушена из разлога што се авионска бомба зарила у зид олтара није експлодира. Бомба је касније демонтирана, али доласком казнене експедиције октобра 1941. године, која је Крупањ спалила до темеља и стрељала невине грађане, ова бомба је поново напуњена експлозивом и активирана. у овој експлозији, мање снаге, страдао је део олтара и костурнице.'' (Sajt Rastko.rs - Crkve Krupnja)
Panorama iz Rađevine
Bela Crkva
''Muzejski kompleks u Beloj Crkvi (posvećen događajima iz II Svetskog rata), Spomen zgrada stare škole u kojoj se nalazila bolnica u I Svetskom ratu - objekti pod zaštitom države; oba muzeja su zatvorena, postoji potreba za njihovim otvaranjem i obogaćenjem novim postavkama.'' (Sajt Krupnja)
''У центру насеља Бела Црква, испред старе кафане у којој је данас Музеј, Рађевска партизанска чета Ваљевског одреда НОП-а под руководством Жикице Јовановића Шпанца позвала је окупљени народ са Ивандањске светковине на устанак и испалила прве устаничке хице на жандармеријску патролу која је покушала да растера народни збор. Пошто је том приликом убијен један од жандара, 7. јули 1941. означава почетак устанка у Србији. Место догађаја, са бившом кафаном и зградом некадашње општине и непосредном околином, сачувало је амбијенталну аутентичност. Избијање устанка у Белој Цркви обележено је 1951. бистама учесника догађаја (Жикица Јовановић, Миша Пантић и Чеда Милосављевић), које је урадио вајар Стеван Боднаров, а поводом тридесетогодишњице Устанка 1971. израђен је спомен-комплекс „Симболика у камену“, који се састоји од девет антропоморфних гранитних громада са шајкачама и орнаменталним симболима, дело Богдана Богдановића. У згради бивше Недељковића кафане постављена је изложба „7. јул 1941. године,“ а у згради сеоске општине изложба „Револуционарне традиције Западне Србије 1804-1981. године“. Заштићена је и липа испод које се одржао збор. Део целине чине црква и стара школа. Црква Св. Ђорђа је изграђена у другој половини 19. века. У њеној порти се налазе: гроб Дарка Рибникара, једног од оснивача 'Политике', Партизанска гробница – споменик аутора Милуна Стамболића и надгробни и други споменици из оба светска рата. Зграда старе основне школе из друге половине 19. века леп је пример народне архитектуре. У њој се за време Првог светског рата налазила болница. Обимни конзерваторско-рестаураторки и радови на презентацији комплекса вршени су 1966. и 1977.'' ('Споменичко наслеђе Србије' – Завод за заштиту споменика кулутуре РС)
Kompleks u Beloj Crkvi je svrstan u kulturna dobra od izuzetnog značaja.
Stolice
Nedaleko od Stolica na putu iz pravca Loznice.
''У Столицама, недалеко од Крупња, 26. септембра 1941. године одржано је војно-политичко саветовање руководећих кадрова НОП Југославије. У погледу војне организације одлучено је да се у свим подручјима Југославије пређе на формацију партизанских одреда. Усвојен је назив за борца – партизан и спољна ознака – црвена петокрака звезда. Дотадашњи Главни штаб НОПОЈ-а добио је назив Врховни штаб, а постојећи штабови ширих региона постали су главни штабови. Одлуке Саветовања представљале су темељ за даљи развој ослободилачке борбе и револуције. Један од закључака је био и да се уложе даљи напори у циљу склапања споразума са четницима Драже Михаиловића. Саветовање је одржано у згради рудника Зајаче, која је касније претворена у музеј. Изложба се у почетку састојала од реконструкције собе у којој је одржано саветовање, а од 1979. и поставком која указује на значај самог догађаја. Поред куће је 1954. постављена скулптура Партизански курир, рад вајара Стевана Боднарова. На месту старих рударских барака су 1981. године реконструисана четири павиљона од боровине, са намером да служе као изложбени простор и простор за предавања. Исте године испред куће је постављена скулптура „Тито“ Антуна Аугустинчића, а архитекта Милун Стамболић је урадио улазне капије. Током деведесетих година 20. века музејска поставка је растурена, а две скулптуре више пута бацане у провалију која се налази одмах испред спомен-куће.'' ('Споменичко наслеђе Србије' – Завод за заштиту споменика кулутуре РС)
I spomenici u Stolicama svrstani su u kulturna dobra od izuzetnog značaja.
Slika je stara 10 godina ali izgleda da se stanje nije značajnije popravilo.
''Muzejski kompleks Stolice (posvećen događajima iz II Svetskog rata i rudarstvu i metalurgiji), sa Istorijskom kućom (nepokretno kulturno dobro). Pokrenuta je inicijativa za oplemenjivanje ovog prostora (prirodno dobro koje se prostire na 32 ha površine), rekonstrukciju i pretvaranje drvenih paviljona u smeštajne kapacitete.'' (Sajt Krupnja)
I jedan prizor nedaleko od Mačkovog Kamena...
Naišli smo na pripreme - čuli smo da se to sprema sarma od slatkog kupusa za svatovsko veselje koje će biti kroz tri dana.
Tu su bile i dve auto-hladnjače za pića i hranu, a privodilo se kraju postavljanje šatora sa 1.000 mesta!
Kad imamo u vidu da su mesta kroz koja smo prolazili retko naseljena, nameće se misao da su pozvani godsti i sa poprilične udaljenosti da bi se dostigao planirani broj.