ФК Партизан
Фудбалски клуб Партизан је фудбалски клуб из Београда. Партизан је 23 пут био првак државе, а освајач је и 12 купова. Највећи успех Партизана у европским такмичењима је финале Купа европских шампиона против мадридског Реала. После распада Југославије, Партизан је први клуб из Србије који се пласирао у Лигу шампиона (укупно два пута) и који се пласирао у осмину финала Купа УЕФА.
Историја
Партизан је основан у Београду 4. октобра 1945, као део Југословенског спортског друштва, које данас броји 25 клубова у различитим спортовима, али је потпуно независан у погледу организације, управе, финансија, материјалних средстава и објеката. Клуб је у почетку формиран под окриљем Југословенске народне армије, а стадион Партизана је дуго носио име Стадион ЈНА. Почетком 1950их је постао независан од војске. Играчи Партизана, два дана по оснивању, 6. октобра, први пут су истрчали на терен. Победили су репрезентацију Земуна са 4:2 у саставу: Чулик, Чолић, Белеслин, Чајковски, Ђурђевић, Шваљек, Серес (Б. Михајловић), Атанацковић, Рупник, Божовић и Матекало, који је био и први стрелац (дао је два гола. Серес и Рупник по један). Тренер је био Глазер, касније и голман.
Прву међународну утакмицу је одиграо 6. децембра 1946. против ЦСКА из Москве. Тренутне боје Партизана су црна и бела, након плаве и бордо током првих 13 година.
Партизан је играо у финалу Купа европских шампиона 1966. против Реал Мадрида, након што је избацио Манчестер јунајтед у полуфиналу. Партизан је водио у једном тренутку са 1-0, али је на крају изгубио од Шпанаца са 2-1. Најузбудљивији меч Партизана је био против Селтика 1989. Прва утакмица је одиграна у Мостару, коју је Партизан добио са 2-1. Реванш је игран у Шкотској, а Селтик је победио 5-4. Партизан је постигао гол у последњем минуту и квалификовао се даље.
Неки од успеха Партизана у последњим годинама су појава у Лиги шампиона у сезони 2003/04. Након што је избацио Њукасл јунајтед у последњем кругу квалификација, Партизан је извучен у групу са Реал Мадридом, Портоом (победником Купа УЕФА и потоњим освајачем Лиге) и Олимпиком из Марсеља (потоњим финалистом Купа УЕФА). Партизан није изгубио код куће, и играо је 0-0 са Реал Мадридом, и 1-1 са Портом и Олимпиком. Он је први и за сада једини тим из Србије који се квалификовао у главни жреб елитног европског такмичења након што је клубовима из СР Југославије дозвољено да учествују у европским такмичењима.
Следеће сезоне Партизан се пласирао у најбољих 16 у Купу Уефа, одакле га је елиминисао ЦСКА из Москве, потоњи освајач такмичења. У сезони 2005/06 у у трећем колу квалификација за Лигу шампиона Партизан је избечен од стране словачке Артмедије након извођења једанаестераца, а у Купу УЕФА га је избацио израелски Макаби Петах Тиква, након победе Партизана у гостима од 2:0 и шокантног пораза на свом стадиону 2:5.
Партизан је 2007. избачен из Купа УЕФА, због нереда у првом мечу претквалификација против Зрињског у Мостару у којима су учествовали навијачи Партизана. Партизан је у тој утакмици победио 6:1, а у реваншу је славио 5:0. У домаћим такмичењима, Партизан је освојио дуплу круну.
Августа 2010. године Партизан по други пут улази у Лигу шампиона бољим извођењем једанаестераца савладавши белгијског шампиона Андерлехт из Брисела. Жребом је стављен у групу Х заједно са Арсеналом, Шахтјором и Брагом.
Партизан против Реал Мадрида 2003.
Стадион:
Стадион Партизана је објекат са најдужом спортском традицијом у Југославији. Налази се на месту где је пре Другог светског рата било игралиште шампиона БСК-а - Београдског Спортског Клуба.
Непосредно по завршетку рата, започета је изградња новог стадиона баш на том месту. 9. октобра 1949. године је на њему одиграна прва утакмица између Југославија и Француске (1:1) у квалификацијама за Светско првенство 1950.
Стадион је од половине педесетих до 1987. коришћен као циљ годишњег фестивала званог „Дан младости“. Сваког 25. маја, „Штафета младости“ је предавана Јосипу Брозу Титу, председнику Југославије.
Стадион Партизана је у првом периоду примао 55.000 гледалаца, али је због пооштрених критеријума међународних фудбалских асоцијација, посебно у домену безбедности и комфора гледалаца, гледалиште реконструисано 1998, уграђена су седишта, проширени пролази за улазак и излазак публике, монтирана савремена опрема, па је тиме гледалиште сведено на 32.710 места.
Стадион Партизана
Трофеји
Национални:
Национални шампионати 23
* Првенство СФР Југославије (11):
o 1947, 1949, 1961, 1962, 1963, 1965, 1976, 1978, 1983, 1986, 1987
* Првенство СР Југославије (7):
o 1992/93, 1993/94, 1995/96, 1996/97, 1998/99, 2001/02, 2002/03,
* Првенство Србије и Црне Горе (1):
o 2004/05
* Првенство Србије (4):
o 2007/08, 2008/09, 2009/10, 2010/11
Национални купови 12
* Куп СФР Југославије (5):
o 1947, 1952, 1954, 1957, 1989
* Куп СР Југославије (4):
o 1992, 1994, 1998, 2001
* Куп Србије (3):
o 2008, 2009, 2011.
Међународни:
* Куп европских шампиона:
o Финалиста (1): 1965/66
* Митропа куп:
* Победник (1): 1978
Рекорди:
Момчило Вукотић је рекордер Партизана по броју наступа - одиграо је 752 утакмице, а рекордер у броју голова постигнутих за црно-беле је Стјепан Бобек са 403 поготка. За репрезентацију Југославије наступило је преко 130 Партизанових фудбалера, а више од педесет утакмица одиграли су Стјепан Бобек, Бранко Зебец, Златко Чајковски, Фахрудин Јусуфи, Милан Галић, Милутин Шошкић, Славиша Јокановић, Предраг Мијатовић. Бивши играч Партизана Саво Милошевић је одиграо 102 утакмице за репрезентацију, што је апсолутни рекорд.
Клуб је у досадашњим националним лигашким такмичењима постигао шест победа са десет и више датих голова, у два првенства је постигао по више од стотину голова и држи рекорд југословенске прве лиге са 107 погодака у једном првенству и једини је непоражен шампион икада (у сезони 2004/05). Од распада СФРЈ у националним првенствима Партизан је освојио највише титула, поставши шампион 11 од 18 пута.
Навијачи:
Гробари, навијачи Партизана, су организовани крајем 1970их. Надимак су добили од навијача највећег ривала Црвене звезде, који су мислили на углавном црне клупске боје, које су биле сличне званичним униформама гробара. Они углавном подржавају све клубове у ЈСД Партизан. Организовани навијачи који су традиционално заузимали Јужну трибину стадиона су се поделили 1999. на две групе. Новооснована група по имену Јужни Фронт је оптужила неколико највиших чланова Гробара за злоупотребу њихових привилегија, као и сам клуб за фаворизовање тих појединаца. Последњих година навијачи су превазишли своје разлике и сада постоје три главне групе навијача: Гробари Јужни Фронт, Гробари 1970 и Гробари Београд. Од новембра 2005. све навијачке групе су бојкотовале утакмице ФК Партизан до оставки председника Ивана Ћурковића, спортског директора Ненада Бјековића и генералног секретара Жарка Зечевића. Бојкот је прекинут 2007, после подношења оставки руководилаца и Гробари су се вратили на своју матичну трибину.
Гробари прослављају 19. титулу шампиона 2005.
Ривалство са Црвеном звездом:
Партизанов градски ривал је Црвена звезда и утакмице између ова два ривала се називају „вечити дерби“. Ове утакмице су увек биле жељно ишчекиване и врло спектакуларне, али због слабијег квалитета фудбала у последњим годинама, као и велике количине насиља и хулиганизма, је изазвао пад посећености. Дерби игран 11. маја 2005. у полуфиналу купа Србије и Црне Горе је посетило 8.000 гледалаца, што је најмање у историји. Највећа посећеност је било око 108.000 гледалаца. Иако је први дерби добила Црвена звезда, Партизан још увек држи рекордну победу 7:1.
Из Википедије, слободне енциклопедије
Citat
Pitam se da li će i Zvezdu večeras sudija da unakazi. 
