Бициклизам
Бициклизам је рекреација, спорт и начин кретања копном коришћењем бицикла, превозног средства на људски погон.
Ленс Армстронг 2004. године.
Бицикл је настао је у Европи у 19. веку. Откриће бицикла није везано за одређену годину или конкретног изумитеља. Кроз историју је било више примера возила покретаних људском снагом. Особа која се спомиње као први возач бицикла је немачки барон Карл фон Драјс (нем. Carl von Drais), који је 1817. године возио својеврсни бицикл на гурање. Старлијев модел бицикла из 1885. године се најчешће сматра првим модерним бициклом. Даљње побољшање било је увођење пнемуатских гума, 1888. године, које је увео Шкот Џон Данлоп. Од тада се основни концепт бицикла није битно мењао, осим што су данашњи бицикли далеко лакши за управљање и сигурнији.
Због релативно јефтине израде и доступности то је данас најраширеније пријевозно средство. Претпоставља се да данас на свету постоји преко 1.000.000.000 бицикала.
Због чињенице да у поређењу с другим уобичајеним превозним средствима (нпр. аутомобилом) далеко мање опасан по загађење околине а уједно врло позитивног учинка на здравље људи који возе бицикле, бројни градови осигуравају за бициклисте различиту инфраструктуру која им олакшава вожњу: одвојене бициклистичке стазе, посебна места за одлагање бицикала, делове града у које је могуће доћи искључиво бициклом или пешице, итд.
Данас је бициклизам стандардни олимпијски спорт у неколико дисциплина. Постоји и одређен број бициклистичких дисциплина које нису у олимпијском програму.
Треба напоменути да постоји доста категорија
1. Екстремни бициклизам (BMX)
2. Циклокрос
3. Брдски бициклизам (MTB)
4. Друмски бициклизам
5. Велодромски бициклизам
6. Лежеће бицикло
Ово су најраспрострањеније категорије. Постоје различите трке за сваку категорију. За сваку су потребне другачије вештине, опрема и бицикли.
Према истраживању научника, професионални бициклизам (Тур де Франс, Ђиро ди Италија) је најнапорнији спорт а следи га триатлон.
Историја бициклизма у Србији
рво српско велосипадско друштво у Србији је основано у Београду 23. децембра 1884.. Иницијатор је био Ђорђе Нешић, касније професор универзитета и академик, који је за време студија медицине Москви, Паризу и Бечу побеђивао најбоље бициклисте Русије (1896. шампион), Француске, Аустрије и Италије, а 1896. победио је у Лоџу тадашњег светског првака Немца Лера.
Прво првенство Београда је одржано 15. јуна 1896. на траси Лондон—Топчидер, а 15. октобра 1897. и првенство Србије на стази Београд—Смедерево—Београд. Београдски бициклисти такмичили су се у Загребу, Суботици, Темишвару, Великом Бечкереку са великим успехом.
У Београду су изграђене две примитивне писте, а у јануару 1897. покренут је Велосипедски лист, први спортси лист у Србији. Истицали су се браћа Рибникар, Ђ. Попара (који је из Трста, први донео тркачки бицикл), Љ. Станојевић, С. Савић, М. Терзибабић, који су ради полуларизације бициклизма приређивали више „тура“ као Београд—Цетиње и назад, Београд—Текија и др.
1898. на путу Ниш—Београд одржана је трка бициклиста и коњаника, коју су добили коњаници.
Између ратова основано је више клубова у Београду (Авала, Југославија, Митић и др.), а од 1939. уведена је међународна етапна Трка кроз Србију, која је постала трдиционална све до данас. За млађе возаче установљена је трка Кроз Ужичку републику.
После рата међу возачима су најистакнутији вишеструки прваци СФРЈ Веселин Петровић и Радош Чубрић, а од млађих М. Маринковић други на Светском јуниорском првенству 1977. у вожњи на писти и четвороструки првак СФРЈ. У Србији (без покрајина) крајем 1977. радило је 15 клубова са 250 бициклиста.
Рекреативни и спортски бициклизам
Данас је у западној Европи бициклизам врло популаран спорт. Нарочито је праћен друмски бициклизам који има сваке године неколико утјецајних утрка. Најпознатије су Тур де Франс, Ђиро ди Италија, Париз—Рубе, Вуелта. Тур де Франс важи и за највећи трофеј и чак је већег значања него Светски куп. На Туру је и највећа концентрација екипа, где су увек присутни најбољи бициклисти. Ђиро ди Италија је такође великог значања, одма иза Тура. По дужини је неколико краћи и има мање етапа. За професионалне екипе Ђиро је нека врста припрема за велики судар на Тур де Франсу. Често се дешава, да фаворити за Тур де Франс не возе Ђиро.
Бициклизам постаје и начин живота, нарочито у скандинавским земљама. У Холандији и Данској бициклизам је веома популаран а разлог је у врло виској еколошкој освештености, високим порезима на аутомобиле и одлично уређеној бициклистичној траси широм државе.
Литература: Део „Историја бициклизма у Србији“, написан је према тексту Радивоја Марковића, најпознатијег српског спортског новинара за Енциклопедију Југославије Југословенског лексикографског завода, Загреб 1980. године
Из Википедије, слободне енциклопедије