Dakle klaustrofobichna sam i vetj par godina pokushavam da taj strah od malog prostora savladam ali mi nekako ne polazi za rukom.Pochela sam da posetjujem psihijatra i nadam se da tje to uroditi plodom.
Zanima me da li je mozhda nekad neko od vas bio klaustrofobichan,vasha iskustva, logichno dobrodshli su saveti ,....ma sve zhivo.
Vi vidite stvari i pitate „zašto“, a ja sanjam o stvarima kojih nije bilo i pitam „zašto ne“.
Mogu ja, mogu ja?
Klaustrofobicna sam od kad znam za zatvorene prostoreNe idem liftom, ne zakljucavam se, osim u kupatilu, izbegavam prepune prostorije i koncertne hale jer me uhvati panika... Ali, kad dodje do situacije, onda stisnem zube i picim, najbolji nacin da se boris protiv straha je taj i nista se nece promeniti sve dok tebi ne klikne u glavi. Na taj nacin, snagom volje, uspela sam da se delimicno resim jednog straha i idem dalje.
Krek, krek.. Ne gudra
Ja nisam,isto tako nisam sigurna da li cu odgovoriti dobro na temu,ali sam voljna da pomognem :D !
Postoje dva resenja tom problemu ,tj pristupa ili zavoli svoj strah ili se konstantno suocavaj s njime kao shto rece formurashica iznad. Jedno shto ti mogu reci,jakoooo,jaaako je bitno da ga ne gushish i nagomilavash u sebi.Ako ti je potrebno da vrishtish ,vrishti,ako hocesh da udarash neshto,slobodnoj izudaraj (gazdu na poslu),al najbitnije je da se negomila i da ceka. Kada trebas da progutas zabu,ne gledaj je u oci,ako postoji vishe zaba zgrabi onu najvecu!
Citat
