Satirična poezija

[tetkaD]

Pisalo se o Satiri,ali ne i o satiričnoj poeziji,ima je mnogo,verujem da volite da je propratite,ja ću evo početi a vi slobodno nadopunite.




Ljudi sa druge planete

One
koji za hranu jedu
tablete
niko ih ne uzima za ozbiljno,
ali glavu
na drugu stranu okreću
plaše ih
ljudi ludi
beže,
pred njima ubrzavaju korak
niko ih ne izaziva,
ne zove na crtu
...što?
Čega se zapravo boje?
Latentne ludosti svoje?
One
koji za hranu jedu
tablete
niko ih ne uzima za ozbiljno,
ali glavu
na drugu stranu okreću
plaše ih
ljudi ludi
beže,
pred njima ubrzavaju korak
niko ih ne izaziva,
ne zove na crtu
...što?
Čega se zapravo boje?
Latentne ludosti svoje?

Bojana Lukić

[tetkaD]

Evo nešto malo od Bore Đorđevića


Crni Gavro
kud si navro?

Zašto ti i tvoja banda
upucaste Fedinanda?

Pa se diže svetski rat
da Srbiji slomi vrat.
Navalio Bugarin i Švaba
i poneka domaća baraba.

A Srbin je oguglao
i na metak i granatu
i Srbin je navikao
da bude u nekom ratu.

Ej Gavrilo
sram te bilo!

Zašto ti i tvoja klika
upucaste naslednika?

Navalio Franja Josif
preš'o preko Drine
da Srbinu sa ramena
tvrdu glavu skine.

Arbanasi zabodoše
nož u leđa zbegu
ostalo je pola vojske
da spava u snegu.

Bre Principu
mračni tipu!

Što pucaš u onog stranca
u budućeg kajzer Franca?

Ko je proš'o našao je
sudbinu još goru,
ostao je pored Krfa
duboko u moru.

Zasjalo na nebu Sunce
sačekalo je Soluce,
pobednici stigli kući
pevajući i plačući.

[tetkaD]

UBITI PTICU PEVAČICU

Sva sam svetla pogasio,
četri sata, san me hvata,
sve slavine zatvorio
zaključao dobro vrata.

Na ulici nema kola,
praskozorje novog dana
samo što se kao kreten
dere slavuj s Tašmajdana.

Životinjo grozna ćuti!
Poslaću po tebe mačke,
joj, što sada nemam praćku
pa da padneš naglavačke.

(Bora Đorđević; NEĆU!)

[tetkaD]

MI SMO BILI NAROD KAO CVEĆE

Mi smo bili narod kao cveće,
Čupasmo se: ja tebe, ti mene,
Svako svoju vaznu napunio,
Sad sav narod u vaznama vene.

Mi smo bili narod kao cveće,
Srećni kad nas po vaznama stave,
Uvek spremni kuću da kitimo -
Sad vaznama razbijamo glave.

Mi smo bili narod kao cveće,
Nema zemlje cvetne kao ove,
Mi smo opet svako svoj na svome:
Sada cvećem kitimo grobove.


SRPSKI RULET

Nekad beše grozna igra
Pred očima sveta,
Igra strašna, ubitačna,
Ruskoga ruleta.

Tajni metak u šaržeru,
Udahneš duboko,
Na orozu prst sudbine:
Cev na slepo oko.

Ili-ili, osam praznih,
Jedan metak pravi,
Čeka glavu da rascepi
Kao cvet krvavi.

Al' Srbi su, od svih bolji,
Hrabri mimo sveta,
Izmislili novu igru
Srpskoga ruleta.

Nema tajne u šaržeru,
Uzdahneš duboko,
Na orozu prst Srbina:
Cev na slepo oko.

Svi su meci u šaržeru,
Nema srećnog kraja,
Nema kocke ni rizika,
Nema promašaja.

Nema više ili-ili,
Sad svaki ubija!
Tako raste srpska zemlja:
Nebeska Srbija.

Rastko Zakić; Građanski rat u mojoj glavi

----------

[Cecara]

Prvo bi bilo lepo da vidimo šta je to satira.


Satira je književni oblik u kojem se kritički ismejava pojedinac, grupa, država ili vlast. Često se koristi kao sredstvo političke borbe.

"Satira razobličava društvene nedostatke, političke strasti, ljudske sebičnosti, nepromišljenosti, mane i gluposti, a svojim podsmijehom na podrugljiv i duhovit način kritikuje, opominje i kažnjava. Dok humoristički smeh svojom vedrinom zabavlja, oslobađa i rasterećuje, satirički smeh svojom jetkošću i gorčinom angažuje, pokreće i obavezuje.

Tehnika komičnog preuveličavanja i upotreba karikature, hiperbole i groteske, najmoćnije je umetničko sredstvo satiričara. Potrebno je neku deformisanu društvenu pojavu, mentalnu i moralnu izobličenost, prenaglasiti do te mere da ona postane očigledna svima. Za izražavanje svoje kritičke vizije sveta satiričar se koristi i najpogodnijim umjetničkim sredstvima neposrednog (invektiva) ili prenesenog značenja (aluzija, insinuacija, alegorija, ironija, eufemizam, persiflaža, sarkazam, paradoks i parodija). Nasuprot direktnoj i agresivnoj kritičkoj oštrini invektive (od lat. riječi invectivus - nasrtljiv), smehotvorno dejstvo figura prenesenog značenja proističe iz semantičke dvosmislenosti, slutnji i nagoveštaja, proisteklih iz nepodudarnosti izgovorenog i mišljenog, a može ga razumeti samo onaj koji je sposoban da u tome prepozna stvarnosni kontekst. Za komične aluzije tačno je rečeno da su "po svojoj prirodi 'prelazne' između(...) onog što je izričito rečeno i onog što se podrazumeva, onog što sasvim glasno kaže i onog što se šapuće" (Vladimir Jakovljevič Prop, "Problemi komike i smeha"). Otuda aluzivni smeh i proizlazi iz mehanizma prividnog nerazumevanja i naivnosti, a prećutnog naslućivanja i shvatanja poruke.

Satirička aluzija u svojoj semantičkoj osnovi sadrži želju da se na diskretan način namagarči ili ismeje pojedinac, neka pojava i društvena nepravilnost, a kad je zasnovana na neproverenim, netačnim ili delimičnim činjenicama, na zlonamernim pretpostavkama, podozrenju i sumnjičenjima, naziva se još i insinuacijom..." ("Trijumf smijeha", Goran Maksimović)

Wikipedia

[tetkaD]

NARODNA ZDRAVICA

voljenoj Vladi
koja ga ne vadi


Zdrav si, domaćine!
Tebi, koji kuću zidaš na tuđoj nesreći,
dižem čašu ovu;
od Boga imao prid stostruko veći,
prema blagoslovu:
ove godine kuću okrovio,
dogodine po njoj šišmiše lovio;
gde ti metla stajala -
lisica ti lajala;
sve sinove sutra poženio,
dogodine snaje poudav'o,
tako vilenio,
i raskućav'o;
unučad ti bila krepka
pa krepala,
čeljad ženska vazda jebka,
svakom dala!
Sav imetak na lečenje dao,
a do smrti leka ne našao:
gde god iš'o krvlju piš'o,
gde god stao krvlju srao,
od muke se ucrvljao!...
.................................................. ..
A, što ti ne pogodim ja -
nek ti pogodi Sveti Ilija!

(Dragan Bunardžić, 2001)