ПАЛАТА "АЛБАНИЈА"
На основу конкурсног пројекта Бранка Бона и Милана Гракалића, из 1938. године, објекат је завршен 1940. по пројектима Миладина Прљевића и конструктора инж. Ђорђа Лазаревића. Дуго је била највиша зграда, доминирајући објекат модерне архитектуре на гребену Београда и висински регулатор просторне композиције дуж читавог потеза Теразије - Славија.
СКУПШТИНА СРБИЈЕ
Први пројект за Дом народног представништва направио је 1891. године Константин А. Јовановић. На конкурсу за зграду, према измењеном програму, на простору близу Батал-џамије, одржаном 1901. године, награђен је рад Јована Илкића, који у суштини представља варијанту Јовановићевог решења. Градња палате започета је 1907. године, а камен-темељац положио је Краљ Петар i. Током Првог светског рата Илкић је умро у логору, у Нежидеру, а планови су изгубљени. Нове планове, према изграђеном стању, направио је Илкићев син Павле, а у довршавању објекта, посебно ентеријера, помогао је Николај Краснов. Грађевина је довршена тек 1936. Обликована је у духу академског традиционализма, са богатом унутрашњом (архитектонском и уметничком) декорацијом, коју су извели тада најпознатији домаћи уметници и занатлије. Испред главног улаза постављена је, 1939. године, монументална скулпторска група "Играли се коњи врани", дело познатог вајара Томе Росандића.
ПАЛАТА "БЕОГРАД"
Изградња је трајала од 1969. до 1974. Пројектант је Бранко Пешић. Објекат је изграђен у језгру старог градског ткива, на потезу Теразије - Славија, са наглашеном тежњом да својим високим делом, од 24 етажа, доминира као просторни градски оријентир. На првих неколико спратова се налази Робна кућа "Београд", а на осталим спратовима су пословне просторије, као и седиште неколико београдских медија.
БЕЛИ ДВОР
Изградња је завршена 1936. године, по пројекту Александра Ђорђевића. Реновиран непосредно после Другог светског рата. Коначно је уређен и опремљен за садашњу намену истовремено са Старим двором (арх. Братислав Стјановић са тимом). Комплекс дворова, уређен као јединствена слободна површина, служи у резиденцијалне сврхе.
ГЛАВНА ЖЕЛЕЗНИЧКА СТАНИЦА
Зграда за Железничку станицу изграђена је 1884. године, на насутом простору некадашње "Баре Венеције". Изведена је по идејама бечког архитекте фон Шлихта и плановима архитекте Драгутина Милутиновића, професора Техничког факултета Велике школе у Београду. У оно доба представљала је веома успело решење, и по складности архитектонских форми (у духу класичне архитектуре) и по организованости простора. Припада групи архитектонских објеката који су у тадашњој кнежевини и краљевини Србији значили прво прихватање и развитак техничких достигнућа оновремене Европе.
КАФАНА "?"
Најстарија београдска кафана, подигнута 1823. као својина кнеза Милоша Обреновића, коју је поклонио Науму Ичку, свом трговачком конзулу. Градили су је "мајстори из Греције" у балканском стилу. У приземљу је већ 1826. Ећим-Тома Костић, зет Наума Ичка и чувени видар из Другог српског устанка (излечио је и кнеза Милоша), отворио кафану која се звала "Ећим-Томина". Од 1878, када су је наследници продали, мењала је господаре и називе. Прво се 1878. године звала "Код пастира", па 1892. године "Код Саборне цркве", али је ова фирма одмах скинута, јер није одговарала ни уредби о механама, ни црквеним властима. Као привремено решење, власник је ставио само знак питања, који је остао до данас. У кафану је 1830-1831. године навраћао Вук Караџић. У њој је 1834. био први билијар у Београду, а од исте године била је прво читалиште "Српских новина"
МАНАКОВА КУЋА
Подигнута средином тридесетих година 19. века за становање и кафану трговца Манака Михаиловића, родом из Македоније, у време трасирања нових савамалских улица. Старином, положајем у простору и сликовитим изгледом, кућа је сведочанство о последњим траговима балканске архитектуре из времена када је Београд почео да прераста своје оквире и почео се развијати у модеран европски град оног времена. После радикалне оправке 1966. у њој делује Клуб колекционара и Клуб љубитеља старог Београда, а изложена је и збирка етнографских предмета професора и сликара Христифора Црниловића. Зграда припада Етнографском музеју.
МИЛЕНИЈСКИ СПОМЕНИК
Подигнут је 1896. да обележи прославу хиљадугодишњег (896-1896) оснивања и постојања угарске државе. (Таква "миленијска" обележја Мађари су дизали и по другим местима). Зидан је као "кула-видиковац", или "кула-разгледница", на највишој тачки Гардоша, у комбиновај градњи камена и опеке. Архитектура је у знаку различитих стилова, у којима доминирају елемети романтике. Погрешно се везује за историјску личност Јаноша Хуњадија, познатог и као Сибињанин Јанко. У кули се данас одвијају различите културне активности.