Београд
Strana 1 od 3 123 PoslednjaPoslednja
Prikaz rezultata 1 do 15 od ukupno 37
  1. #1

    Београд

    "Небо је над Београдом пространо и високо, променљиво а увек лепо; и за зимских ведрина са њиховом студеном раскоши; и за летњих олуја када се цело претвори у један једини тмурни облак који, гоњен лудим ветром, носи кишу помешану с прашином панонске равнице; и у пролеће кад изгледа да цвате и оно, упоредо са земљом; и у јесен кад отежа од јесењих звезда у ројевима. Увек лепо и богато, као накнада овој чудној вароши за све оно чега у њој нема и утеха због свега што не би требало да буде.

    Али највећи раскош тога неба над Београдом, то су сунчеви заласци. У јесен и у лето они су пространи и јарки као пустињске визије, а зими пригушени тмастим облацима и рујним маглама. А у свако доба године врло су чести дани кад се огањ тога сунца које залази у равници, међу рекама под Београдом, одбије чак горе у високој куполи неба, и ту се преломи и проспе као црвен сјај по разасутој вароши. Тада сунчано руменило обоји за тренутак и најзабаченије углове Београда и одблесне у прозорима и оних кућа које иначе слабо обасјава."

    О Београду написао: Иво Андрић, српски нобеловац



  2. #2

    Odgovor: Београд

    Знаменитости

    Постоје места у Београду које обавезно морате да видите и осетите. Улице, тргови, споменици, паркови, чесме, археолошка налазишта... и друге знаменитости које заслужују препоруку. Многа од њих су проглашена за културна добра.

    Знамените улице и тргови


    На ужој територији Града Београда има преко 5.500 улица, 16 тргова и 32 сквера. Најстарије улице које су задржале првобитне правце јесу: Васе Чарапића, Краља Петра, Цара Душана, Јеврејска, Народног фронта, Гаврила Принципа и Карађорђева. Развој уличне мреже почео је 1867. године, по одласку Турака, када је усвојен регулациони план Београда који је сачинио инжењер Емилијан Јосимовић. На подручју 10 градских општина најстарији је Студентски трг, а најпознатији је Трг Републике.

    Кнез Михаилова

    Пешачка зона и трговачки центар - Кнез Михаилова улица је законом заштићена као једно од најстаријих и највреднијих градских споменичких амбијената, са низом репрезентативних зграда и грађанских кућа насталих крајем 70-тих година 19. века. Сматра се да је још у време Римљана овде био центар насеља Сингидунум, а у време Турака на овом подручју кривудале су улице са баштама, чесмама и џамијама. Средином 19. века овде је у горњем делу била башта кнеза Александра Карађорђевића. Након израде регулационог плана Београда, који је 1867. израдио Емилијан Јосимовић, улица је брзо изграђена и добила своју физиономију и садржај. У њој се граде куће и настањују најутицајније и најбогатије породице трговачког и политичког Београда. Године 1870. Управа града је и званично крстила улицу дајући јој име - улица Кнеза Михаила.

    ХОТЕЛ "СРПСКА КРУНА", Кнез Михаилова 56, саграђен 1869. у стилу романтизма, као најмодернији хотел у Београду. У згради је између 1945. и 1970. била смештена Народна библиотека Србије, а данас је Библиотека града Београда.

    КУЋА МАРКА СТОЈАНОВИЋА, Кнез Михаилова 53-55, саграђена око 1889. као приватна кућа адвоката Марка Стојановића, у стилу неоренесансе. У њој је била Академија ликовних уметности, основана 1937. године, а данас је Галерија Академије.

    БЛОК ГРАЂАНСКИХ КУЋА, Кнез Михаилова 50, 48 и 46, настао 70-тих година 19. века, чијим се подизањем означава почетак прекида са традиционалном "балканском" архитектуром. Све три зграде имају јединствену обраду, изведену на стилском прелазу од романтизма ка ренесанси. Блок чине три зграде:

    КУЋА ХРИСТИНЕ КУМАНУДИ, Кнез Михаилова 50, изграђена 1870. као угаона зграда на пресеку улица Кнеза Михаила и Дубровачке. У згради је једно време била смештена Француско-српска банка, затим белгијски и енглески конзулат.

    КРСТИНА МЕХАНА, Кнез Михаилова 48, саграђена 1869. године, као административно-трговачка зграда у којој су браћа Крстићи отворили истоимени хотел, а где су се до изградње Градске скупштине одржавале скупштинске седнице.

    КУЋА ВЕЉКА САВИЋА, Кнез Михаилова 46, саграђена 1869. као стамбена кућа са трговачким радњама. Од првобитног изгледа зграда је претрпела доста измена.

    ЗГРАДА СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА И УМЕТНОСТИ, Кнез Михаилова 35, подигнута 1923-24. године, по плановима из 1912. године, рад Драгутина Ђорђевића и Андре Стевановића, у стилу академизма са елементима сецесије. У згради се налазе: Библиотека САНУ, једна од најбогатијих у Београду; Архив САНУ са богатом грађом о историји Србије; Галерија САНУ у приземљу зграде, са посебном салом за предавања, књижара и антикварница.

    ЗАДУЖБИНА НИКОЛЕ СПАСИЋА, Кнез Михаилова 33, саграђена 1889. године, по пројектима арх. Константина Јовановића у стилу неоренесансе, за стамбену кућу београдског трговца Николе Спасића.

    ПАСАЖ НИКОЛЕ СПАСИЋА, Кнез Михаилова 19, саграђен 1912. у стилу сецесије.

    РЕСТОРАН "ГРЧКА КРАЉИЦА", Кнез Михаилова 51, саграђена 1835. у стилу академизма.

    ХОТЕЛ "РУСИЈА", Кнез Михаилова 38, зграда је саграђена око 1870. године, а дограђена 1920.

    Немањина

    Завршетком Железничке станице, 1884. Немањина улица постаје једна од главних градских саобраћајница. Име је добила 1896.

    Краља Петра Првог

    Улица Краља Петра једна је од најстаријих београдских улица. Претпоставља се да су у њој (поред садашње зграде Народне банке Србије, Краља Петра i 12) у 1. и 2. веку наше ере били римски форум, базилика и терме. У 19. веку у овој улици налазила се прва званична београдска апотека (на месту данашње стамбене зграде у броју 8 ) и први градски хотел "Код јелена" (између Грачаничке и Чубрине улице, срушен 1938 ). Данас се у овој улици налазе Патријаршија Српске православне цркве, Саборна црква, као и најстарија београдска Кафана "?". Од 1872. до 1904. звала се Дубровачка, а од 1904. до 1946. године Краља Петра i. Тада се доњем делу улице враћа назив Дубровачка, а горњем (од Душанове улице до Саборне цркве) даје назив улица 7. јула (по датуму устанка 1941). Од 1995. горњи део поново добија назив улица Краља Петра i.

    Трг Николе Пашића

    Трг Николе Пашића налази се између Теразија, Булевара краља Александра и улице Дечанске, и најмлађи је београдски трг; изграђен је 1953. када је на њему постављен водоскок.

    У првој половини 19. века овде је била пуста ливада коју је пресецао Цариградски друм. Тај део друма постепено се претварао у улицу која се најпре звала Сокаче код "Златног топа" (по истоименој кафани у близини), а затим Маркова улица. Недалеко од места где је сада зграда Народне скупштине, на почетку Влајковићеве улице, налазила се једана од највећих турских џамија - Батал-џамија, која је срушена 1869. године.

    После Првог светског рата овде су се налазиле углавном приземне и једноспратне зграде. У једној од њих био је смештен суд за Срез београдски (познатији као "Сељачки суд"), где је за време немачке окупације био злогласни затвор Гестапоа. Између два рата изграђене су зграде Народне скупштине (1936), Аграрне банке (после рата овде је био смештен ЦК КПЈ), затим зграда листа "Време" (сада "Борба"), биоскопа "Београд" и друге.

    Урбано и архитектонско формирање трга отпочело је после Другог светског рата, када су порушене старе зграде, премештена трамвајска окретница, изграђен водоскок, уклоњене ограде испред бивше дворске баште и Народне скупштине, и подигнут велики број зграда, међу њима Дом синдиката, зграда Градске управе, Инвестициона банка. Овај трг је дуго носио име Трг Маркса и Енгелса.

    На Тргу је 1998. подигнут споменик Николи Пашићу.

    Трг Републике

    Главни градски трг обухвата простор између "Градске кафане", биоскопа "Јадран", Народног позоришта и Централног клуба Војске Србије.

    Садашњи трг формиран је после рушења Стамбол-капије (1866) и подизања зграде Народног позоришта (1869). Стамбол-капија, коју су саградили Аустријанци почетком 18. века, налазила се између споменика кнезу Михаилу и Народног позоришта. То је била навећа и најлепша капија у време док је град био опасан шанцем. Кроз њу је водио пут за Цариград (Истанбул), по коме је и добила овај назив. У народу је Стамбол-капија остала запамћена по томе што су Турци на простору испред ње вршили егзекуцију "сиротиње раје" набијањем на колац. Приликом заузимања Београда (1806) пред овом капијом смртно је рањен Васа Чарапић, познати војсковођа из Првог српског устанка. У спомен на овај догађај улица у близини овог места добила је његово име, а подигнут је и споменик.

    После успостављања српске власти и рушења Стамбол-капије, простор данашњег Трга Републике дуго је остао неизграђен. Народно позориште стајало је више од 30 година као једина велика зграда. Када је 1882. подигнут споменик кнезу Михаилу, почело је постепено урбано формирање овог трга. На месту данашњег Народног музеја била је подигнута дугачка приземна зграда у којој се, између осталог, налазила позната кафана "Дарданели", стециште уметничког света. Зграда је срушена да би се на њеном месту 1903. подигла Управа фондова (садашња зграда Народног музеја). У малом парку поред Народног позоришта, све до Другог светског рата, налазили су се позната кафана и биоскоп "Коларац" (зграда је била власништво трговца и добротвора Илије Милосављевића Коларца). Палата "Риунионе", у којој се налази биоскоп "Јадран", саграђена је 1930.

    На простору данашњег Дома штампе, све до Другог светског рата, стајале су старе приземне и једноспратне зграде са трговачким радњама. Већина ових зграда порушена је приликом немачког бомбардовања 6. априла 1941. После Другог светског рата уклоњене су трамвајске шине (између два рата овде је била трамвајска окретница) и премештен сквер на којем су кратко време после ослобођења били гробница и споменик борцима Црвене армије палим у борби за ослобођење Београда 1944. (њихови посмртни остаци пренесени су на Гробље ослободилаца Београда). Касније је подигнута и највећа зграда на овом тргу, Дом штампе, у којој се налазе "Градска кафана" и Међународни прес-центар.

    Студентски трг


    Најстарији градски трг заузима простор од улице Васе Чарапића, око Универзитетског парка, до Узун-Миркове улице.

    За време Турака на овом месту се налазило турско гробље, које се ту задржало све до шездесетих година 19. века. На делу садашњег Универзитетског парка, српске власти су 1824. отвориле Пазариште (касније Велика пијаца). Приликом регулације града, после 1869, контуре Студентског трга су добиле правилнији облик. На једној половини остала је Велика пијаца, а друга је претворена у парк. У то време, а и касније, најлепши украс Трга представљало је Капетан-Мишино здање, подигнуто 1863. У њему је данас Ректорат Универзитета у Београду.

    Када је 1927. уклоњена Велика пијаца, цео простор је претворен у парк у којем је још 1897. подигнут споменик Јосифу Панчићу, а 1930. овамо је пренет споменик Доситеју Обрадовићу (са улаза у Калемегдан). Некада се у парку налазила чесма подигнута у част краља Александра Обреновића.

    Пре Првог светског рата овде су се налазила два позната београдска хотела: "Македонија" (на углу улице Васе Чарапића и Студентског трга) и "Империјал" (поред Капетан-Мишиног здања). На углу Студентског трга и Узун-Миркове улице постојала је позната кафана "Уједињење", срушена 1935.

    Данас се Студентски трг налази у средишту између неколико факултета (Филозофски, Филолошки, Природно-математички).
    Poruku je izmenio Turkmenbashi, 27.10.2009 u 22:52



  3. #3

    Odgovor: Београд

    Теразије

    Трг Теразије обухвата подручје од Сремске улице до улице Краља Милана.

    Најпознатији је београдски трг. Почео је да се формира у првој половини 19. века; четрдесетих година кнез Милош Обреновић наредио је да се српске занатлије, нарочито ковачи и казанџије, иселе из вароши у шанцу, где су били измешани са турским живљем, и да своје куће и радње подигну на месту данашњих Теразија. Илија Чарапић (син Васе Чарапића), који је извесно време био и председник Београдске општине, имао је посебан задатак да овим занатлијама дели плацеве на Теразијама; ко год је пристао да огради плац, добио га је бесплатно.

    О постанку имена Теразије историчар и књижевник Милан Ђ. Милићевић забележио је: "Уводећи воду у варош Београд, Турци су дуж онога ђериза (зиданог водовода), који узима воду из мокролушких извора, на извесним даљинама зидали куле, на које су водоводним цевима изводили воду да би она добила виши скок за свој даљи ток". Једна од таквих кула била је постављена на месту где је сада Теразијска чесма. Пошто су Турци те куле звали теразије за воду, овај трг је добио назив Теразије.

    Све до половине шездесетих година 19. века на Теразијама су се налазиле, углавном, приземне и једноспратне зграде. Године 1860. водоводна кула је уклоњена и на њеном месту је постављена Теразијска чесма у знак сећања на кнеза Милоша. Чесма је приликом прве реконструкције трга, 1911. године, премештена у Топчидер, а поново враћена на Теразије 1976. Значајне промене учињене су на Теразијама 1911-1912. године, када су потпуно преуређене. Средином трга постављени су правилни цветни скверови, ограђени ниском гвозденом оградом, а на делу према данашњој Нушићевој улици изграђена је велика фонтана.

    Крајем 19. и у првој половини 20. века Теразије су центар друштвеног живота Београда; Најпознатији хотели, кафане и трговинске радње смештени су овде. Од значајнијих објеката, који су се налазили или се и сада налазе на Теразијама, треба поменути хотел "Париз", саграђен око 1870. на месту где је данас Безистан. Срушен је приликом реконструкције трга 1948. На месту где је данас "Душанов град" била је кафана "Код златног крста" у којој је 6. јуна 1896. одржана прва биоскопска представа. До хотела "Париз" био је стари хотел "Касина", саграђен око 1860. године, у којем је 1918. кратко време заседала Народна скупштина Србије. Овде су, до 1920. године, приређиване представе Народног позоришта. Садашњи хотел "Касина" саграђен је на истом месту 1922. На овој страни Теразија, између два рата, налазили су се кафана и биоскоп "Таково". И данас је на Теразијама хотел "Москва", саграђен 1906 у стилу сецесије.

    Године 1936, на темељима старог, саграђен је нови хотел "Балкан". На месту мале кафане "Албанија" подигнута је 1938. истоимена палата. Пред Други светски рат довршена је зграда у којој је данас Позориште на Теразијама, а где се некада налазила чувена "Шишкова кафана". Свој дефинитивни облик Теразије су добиле приликом последње реконструкције 1947. године, када су уклоњени скверови, фонтана и трамвајске шине. У знак сећања на петорицу родољуба које су немачки фашисти обесили на Теразијама 17. августа 1941. године, на углу Трга Николе Пашића и Теразија подигнут је споменик 1983.

    Трг Славија

    Трг Славија обухвата простор између улица Краља Милана, Београдске, Макензијеве, Светосавске, Булевара ослобођења, Делиградске и Немањине.

    Овај трг све до осамдесетих година 19. века био је баруштина где су Београђани ишли у лов на дивље патке. Када је Енглез Френсис Макензи, познат као послован човек, купио велики простор изнад данашњег трга и испарцелисао га ради продаје, почело је и његово формирање. Макензи је убрзо себи подигао кућу на Славији (на месту некадашњег биоскопа "Славија"), која је 1910. претворена у Социјалистички народни дом, стециште радничког покрета.

    Остале омање зграде на углу улице Краља Милана и Трга, у којима су се налазиле познате кафане "Три сељака" и "Рудничанин", срушене су пред Други светски рат и у току рата. Године 1962. подигнут је модеран хотел "Славија", који је доцније дограђен. Трг је једно време носио назив по истакнутом вођи социјалистичког покрета у Србији Димитрију Туцовићу, чији је споменик постављен у центру трга.

    Славија је један од главних градских оријентира, значајно саобраћајно чвориште, али и урбанистички недовршена целина, којој тек предстоји озбиљно уређивање.



  4. #4

    Odgovor: Београд

    Знамените грађевине



    КОНАК КНЕЗА МИЛОША

    После конака за своју жену и децу у београдској вароши, кнез Милош Обреновић подигао је 1831-1834. и за себе конак у Топчидеру. Конак су саградили мајстори Јања Михаиловић и Никола Ђорђевић, а радове водио Хаџи-Никола Живковић, надзорник и неимар скоро свих грађевинских подухвата кнеза Милоша. Богата унутрашња декорација плафона, зидова и ниша, делимично је сачувана до данас. За време своје прве владавине Милош је само повремено овде боравио, а за друге владавине све време (две године) провео је у Конаку и ту умро 14. септембра 1860. Једно време у Конаку је био Музеј кнеза Милоша и Михаила Обреновића, затим Шумарско-ловачки музеј, основан 1929.

    Приликом прославе 150-годишњице Првог српског устанка (1954), у Конаку је отворен Музеј Првог српског устанка са тематиком посвећеном читавом периоду ослободилачких борби против Турака (од 1804. до другог хатишерифа 1839). Експонати Музеја послужили су као полазна основа за формирање Историјског музеја Србије, 1963. Испред овог здања је један од најстаријих и најлепших платана у Европи, заштићен као природна реткост (има више од 160 година).

    КОНАК КНЕГИЊЕ ЉУБИЦЕ

    Саграђен је 1829-1831. под надзором Хаџи-Николе Живковића, пионира српског неимарства у првој половини 19. века. По налогу кнеза Милоша Обреновића подигнут је за становање његове породице, кнегиње Љубице и синова - Милана и Михаила. Зграда је до данас сачувана као најрепрезентативнија градска кућа из прве половине 19. века. У архитектонској обради садржи све одлике оријенталног грађевинарства, варијанте тзв. српско-балканског стила, али са декоративним елементима класицизма који најављују утицај Запада на домаћу архитектуру у првом периоду обнове српске државе.

    Од доласка на власт Александра Карађорђевића 1842. године, па надаље, зграда је служила као Лицеј, Касациони и Апелациони суд, Уметнички музеј, Црквени музеј, Дом стараца и старица, Завод за заштиту споменика културе Србије, а сада је у саставу Музеја града Београда и користи се за излагање музејског материјала и сликарских изложби. Сталну поставку у Конаку чини оригинални намештај, рађен у оријентално-балканском стилу као и другим стиловима оног времена (класицизам, бидермајер, необарок).

    КАПЕТАН-МИШИНО ЗДАЊЕ

    Грађено од 1858. до 1863. као приватна палата Мише Анастасијевића, "дунавског капетана" и најбогатијег човека у Србији тога времена. Пројектант је Јан Неволе, пореклом Чех, за којим су у Србији и Београду остала и нека друга архитектонска остварења. Грађена за двор, палата је поклоњена српском народу (натпис на главној фасади - "Миша Анастасијевић свом отечеству") за просветне и културне сврхе. У оно доба била је то највећа и најлепша палата у Србији.

    У њеној архитектури преплићу се утицаји различитих стилова, култура и епоха, а највише се истичу елементи ренесансе и романтизма. Према вољи дародавца, у згради су биле смештене скоро све значајне просветне и културне установе у Кнежевини Србији - Министарство просвете, Велика школа (претеча Универзитета), Прва београдска гимназија, Народни музеј, Галерија слика и Библиотека. Повремено, свечана сала је коришћена за седнице Народне скупштине (1864-1875) и Сената (1901-1903). Данас је у њој Ректорат Београдског универзитета и делови Филозофског факултета.

    НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ
    Најзначајније је дело бечког архитекте српског порекла Константина А. Јовановића. Зграда је подигнута у две фазе: први угаони део према улици Цара Лазара 1888-1889. године, а дограђени 1922-1925. Доградња се осећа више у ентеријеру, јер је свечани улаз био првобитно на углу, а сада у средини објекта. У екстеријеру је постигнуто потпуно јединство стила заснованог на неоренесанси. Богато уређена шалтер-сала представља један од најрепрезентативнијих београдских ентеријера, а у осликавању таванице узео је учешћа и тада млади београдски сликар Моша Пијаде, доцније политичар и државник.

    НАРОДНИ МУЗЕЈ
    Првобитни корпус, према Тргу Републике, саграђен је 1902. по пројекту Андре Стевановића и Николе Несторовића. Тракт према улици Лазе Пачуа дограђен је 1930. године, када је уређена и шалтер-сала (данас атријум Народног музеја). Током Другог светског рата зграда је била знатно оштећена, а после рата обновљена без садашњег кубета. Шездесетих година, залагањем тадашњег управника Народног музеја, др Лазара Трифуновића, враћено је средње кубе и уређен ентеријер, тако да данас у потпуности одговара намени.

    НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ
    Сазидано је 1868-1869. по плановима архитекте Александра Бугарског, једног од најплоднијих градитеља Београда у 19. веку. Одлуку о подизању посебне зграде за театар донео је кнез Михаило Обреновић. Зграда је изведена по општем типу позоришних објеката тога времена, посебно зграде Миланске скале, од које је преузета ренесансна концепција и декоративна обрада. Каснијим реконструкцијама првобитни изглед у потпуности је измењен. Обимна реконструкција изведена је 1986. када је позоришту враћен изглед из 1922. и извршена доградња према улици Браће Југовића. Осим за позоришне представе, сала је током 19. века коришћена и за добротворне балове и концерте. Велика уставотворна скупштина је у њој изгласала познати Устав од 1888.



  5. #5

    Odgovor: Београд

    ПАЛАТА "АЛБАНИЈА"
    На основу конкурсног пројекта Бранка Бона и Милана Гракалића, из 1938. године, објекат је завршен 1940. по пројектима Миладина Прљевића и конструктора инж. Ђорђа Лазаревића. Дуго је била највиша зграда, доминирајући објекат модерне архитектуре на гребену Београда и висински регулатор просторне композиције дуж читавог потеза Теразије - Славија.

    СКУПШТИНА СРБИЈЕ
    Први пројект за Дом народног представништва направио је 1891. године Константин А. Јовановић. На конкурсу за зграду, према измењеном програму, на простору близу Батал-џамије, одржаном 1901. године, награђен је рад Јована Илкића, који у суштини представља варијанту Јовановићевог решења. Градња палате започета је 1907. године, а камен-темељац положио је Краљ Петар i. Током Првог светског рата Илкић је умро у логору, у Нежидеру, а планови су изгубљени. Нове планове, према изграђеном стању, направио је Илкићев син Павле, а у довршавању објекта, посебно ентеријера, помогао је Николај Краснов. Грађевина је довршена тек 1936. Обликована је у духу академског традиционализма, са богатом унутрашњом (архитектонском и уметничком) декорацијом, коју су извели тада најпознатији домаћи уметници и занатлије. Испред главног улаза постављена је, 1939. године, монументална скулпторска група "Играли се коњи врани", дело познатог вајара Томе Росандића.

    ПАЛАТА "БЕОГРАД"
    Изградња је трајала од 1969. до 1974. Пројектант је Бранко Пешић. Објекат је изграђен у језгру старог градског ткива, на потезу Теразије - Славија, са наглашеном тежњом да својим високим делом, од 24 етажа, доминира као просторни градски оријентир. На првих неколико спратова се налази Робна кућа "Београд", а на осталим спратовима су пословне просторије, као и седиште неколико београдских медија.

    БЕЛИ ДВОР

    Изградња је завршена 1936. године, по пројекту Александра Ђорђевића. Реновиран непосредно после Другог светског рата. Коначно је уређен и опремљен за садашњу намену истовремено са Старим двором (арх. Братислав Стјановић са тимом). Комплекс дворова, уређен као јединствена слободна површина, служи у резиденцијалне сврхе.

    ГЛАВНА ЖЕЛЕЗНИЧКА СТАНИЦА
    Зграда за Железничку станицу изграђена је 1884. године, на насутом простору некадашње "Баре Венеције". Изведена је по идејама бечког архитекте фон Шлихта и плановима архитекте Драгутина Милутиновића, професора Техничког факултета Велике школе у Београду. У оно доба представљала је веома успело решење, и по складности архитектонских форми (у духу класичне архитектуре) и по организованости простора. Припада групи архитектонских објеката који су у тадашњој кнежевини и краљевини Србији значили прво прихватање и развитак техничких достигнућа оновремене Европе.

    КАФАНА "?"

    Најстарија београдска кафана, подигнута 1823. као својина кнеза Милоша Обреновића, коју је поклонио Науму Ичку, свом трговачком конзулу. Градили су је "мајстори из Греције" у балканском стилу. У приземљу је већ 1826. Ећим-Тома Костић, зет Наума Ичка и чувени видар из Другог српског устанка (излечио је и кнеза Милоша), отворио кафану која се звала "Ећим-Томина". Од 1878, када су је наследници продали, мењала је господаре и називе. Прво се 1878. године звала "Код пастира", па 1892. године "Код Саборне цркве", али је ова фирма одмах скинута, јер није одговарала ни уредби о механама, ни црквеним властима. Као привремено решење, власник је ставио само знак питања, који је остао до данас. У кафану је 1830-1831. године навраћао Вук Караџић. У њој је 1834. био први билијар у Београду, а од исте године била је прво читалиште "Српских новина"

    МАНАКОВА КУЋА
    Подигнута средином тридесетих година 19. века за становање и кафану трговца Манака Михаиловића, родом из Македоније, у време трасирања нових савамалских улица. Старином, положајем у простору и сликовитим изгледом, кућа је сведочанство о последњим траговима балканске архитектуре из времена када је Београд почео да прераста своје оквире и почео се развијати у модеран европски град оног времена. После радикалне оправке 1966. у њој делује Клуб колекционара и Клуб љубитеља старог Београда, а изложена је и збирка етнографских предмета професора и сликара Христифора Црниловића. Зграда припада Етнографском музеју.

    МИЛЕНИЈСКИ СПОМЕНИК
    Подигнут је 1896. да обележи прославу хиљадугодишњег (896-1896) оснивања и постојања угарске државе. (Таква "миленијска" обележја Мађари су дизали и по другим местима). Зидан је као "кула-видиковац", или "кула-разгледница", на највишој тачки Гардоша, у комбиновај градњи камена и опеке. Архитектура је у знаку различитих стилова, у којима доминирају елемети романтике. Погрешно се везује за историјску личност Јаноша Хуњадија, познатог и као Сибињанин Јанко. У кули се данас одвијају различите културне активности.



  6. #6

    Odgovor: Београд

    Београдска тврђава


    Београдска тврђава подигнута је на гребену изнад ушћа Саве у Дунав у раздобљу од I до XVIII века као комплекс одбрамбеног карактера. Тврђава је данас својеврстан музеј историје Београда. Ову целину чине сама Београдска тврђава, подељена на Горњи и Доњи град, и парк Калемегдан.

    Због изузетног стратешког значаја на овом месту је, крајем првог века наше ере, подигнуто утврђење - римски каструм, као стални војни логор IV Флавијеве легије. После рушења од стране Гота и Хуна, утврђење је обновљено у првим деценијама 6. века. Непуно столеће касније, разарају га Авари и Словени.

    Уз утврђење на брегу изнад ушћа Саве у Дунав, настао је антички Сингидунум, а на истом месту и словенски Београд. Столећима се средњовековни град развијао на просторима Тврђаве, тражећи сигурност међу њеним бедемима. Београдска тврђава често је рушена и обнављана. Изнад римских зидина стоје српски бедеми, а преко њих, турске и аустријске фортификације. У 12. веку византијски цар Манојло Комнин подигао је на римским рушевинама нови кастел. У првим деценијама 14. века ово мало утврђење на брегу проширено је до речних обала.

    Под влашћу деспота Стефана Лазаревића, као ново средиште Србије, Београд је ојачан пространим утврђењима Горњег и Доњег града. У старом кастелу подигнут је Деспотов двор, а на Сави је дограђено ратно пристаниште. У оквиру бедема развио се напредан средњовековни град. После турског освајања 1521. године, па све до краја 17. века, Београдска тврђава није значајније дограђивана.

    Ново раздобље започело је аустријско-турским ратом. Као кључно утврђење у средишту ратних сукоба током 18. века, Тврђава је три пута реконструисана. Порушен је стари кастел, а велики део средњовековних бедема прекриле су нове фортификације. Под аустријском окупацијом, 1717-39. године, после изградње нових модерних утврђења, Београдска тврђава је представљала једно од најјачих војних упоришта у Европи. Грађена је према пројектима генерала Николе Доксата Демореза, Швајцарца у аустријској служби. Игром судбине, у свитање једног мартовског дана 1738. године, због пораза код Ниша, управо пред бедемима Тврђаве стрељан је њен градитељ. Повратку Турака у Београд 1740. године, претходила су рушења свих новоподигнутих утврђења. До краја 18. века Београдска тврђава је добила коначни облик. У ратним разарањима током протеклих деценија порушени су готово сви објекти у Горњем и Доњем граду, а бедеми знатно оштећени.

    Према Београдској тврђави воде улице Кнез Михаилова и Узун Миркова. На том правцу су главне тврђавске капије - Стамбол-капија (унутрашња и спољна) и Сахат-капија. У средњовековно утврђење улазило се са источне стране (поред данашњег Зоолошког врта), кроз Зиндан-капију и Деспотову капију Горњег града. Доњем граду прилази се Булеваром војводе Бојовића (Видин-капија) и из Карађорђеве улице (Мрачна капија).

    Опширније:
    Културна баштина - Београдска тврђава

    Калемегдан



    Најлепши је и највећи београдски парк, истовремено је и најзначајнији културно-историјски комплекс, у којем доминира Београдска тврђава изнад ушћа Саве у Дунав. Назив Калемегдан односи се само на просторни плато око Тврђаве који је осамдесетих година 19. века претворен у парк. Плато је, док је Тврђава била главно војно упориште Београда, служио да се непријатељ осмотри и сачека за борбу; због тога и његово име потиче од турских речи "кале" - град, то јест тврђава и "мегдан" - поље. Турци су Калемегдан називали и Фићир-бајир што значи "брег за размишљање".

    Преуређивање у парк отпочело је, после предаје Тврђаве Србима (1867), по наређењу кнеза Михаила Обреновића. Идејне скице за уређење Калемегдана направио је први београдски урбаниста Емилијан Јосимовић. Зеленило је засађено између 1873. и 1875. године, када Београдском тврђавом командује пуковник Драгутин Жабарац, ађутант кнеза Милоша Обреновића у доба његове друге владавине.

    Планско уређивање Калемегдана почиње 1890. Tада је војска предала парк Београдској општини. Ондашњи председник општине Никола Пашић одобрио је први кредит за уређивање Калемегдана од 10.000 тадашњих динара. Године 1905. приступило се проширивању парка, уређивањем Малог Калемегдана, који се простирао од павиљона "Цвијета Зузорић" до Зоолошког врта.

    Пре Првог светског рата Калемегдански парк завршавао се на месту где су сада камене степенице (воде према доњој тераси). Земљиште иза ових степеница било је све до 1929. потпуно неуређено и обрасло у коров. После 1931. парковске површине проширене су и на Горњи град. У парку је постављено више споменика познатим културним и јавним радницима. На Калемегдану су Војни музеј, Уметнички павиљон "Цвијета Зузорић", Градски завод за заштиту споменика културе, Зоолошки врт, дечији забавни парк, већи број спортских игралишта, угоститељских објеката и друго.



  7. #7

    Odgovor: Београд

    Стари двор


    Стари двор, палата српске династије Обреновић, у којој је данас Скупштина града Београда, налази се на углу улица Краља Милана и Драгослава Јовановића. Саграђен је између 1882. и 1884. по пројекту Александра Бугарског у маниру архитектуре академизма XIX века, с намером да превазиђе све дотадашње резиденције српских владара.

    Енглески путописац Херберт Вивијен, који је крајем XIX века обишао Стари двор, детаљно је описао његову унутрашњост: "С леве стране налази се отмена дворана за балове, са зидовима боје лимуна и великим белим лустерима од венецијанског стакла, који на државним свечаностима пријатно блистају, осветљени електричном светлошћу. Када прођете кроз пространу салу за пријеме, улазите у дворану за банкете. У дворани се све блиста: од паркета до изрезбареног стола од махагонија. За сто може да седне 60 званица. Столице од коже имају боју јесењег лишћа. Пада у очи добар укус који карактерише сваку ствар, била она употребна или служила само као украс. Ваше дивљење још више привлаче лепо изрезбарене таванице које су наслеђене из турског времена и њихове моде..."

    За Стари двор везани су важни догађаји из времена политичке моћи династије Обреновић: зграда је подигнута када је Србија проглашена за краљевину, а у њој је краљ Милан 22. фебруара 1889. абдицирао у корист сина Александра. Од 1903. до 1914. Стари двор је резиденција династије Карађорђевић. Од 1919. до 1920. у њему су се одржавале седнице привремене Народне скупштине, а све време до 1941. дворске забаве и пријеми високих страних гостију.

    Двор је два пута оштећен: у Првом светском рату и у шестоаприлском бомбардовању 1941. године. По завршетку Првог светског рата двор је поправљен, а прва већа адаптација урађена је око 1930. Сређивање и преуређивање Старог двора по завршетку Другог светског рата трајали су све до 1947. године. Архитектура је том приликом знатно измењена. Двор је остао без два кубета према башти, а фасада према данашњем Булевару краља Александра потпуно је измењена. Од тада су у двору Президијум Народне скупштине, затим Влада ФНРЈ, Савезно извршно веће, а од 1961. Скупштина града Београда.

    Стари двор има приближно квадратну основу 40x40 м. Њено решење је класично, са централним унутрашњим застакљеним холом. У њему су некада били стаклена башта и накнадно наручене, богато обрађене храстове степенице, које су водиле на први спрат (пројектовао их је познати архитекта Јован Илкић). Степенице су уништене у Првом светском рату. Око овог централног простора са стубовима и галеријама налазиле су се остале просторије двора, међу којима су биле најзначајније велика дворана за пријеме и балове и трпезарија. Део двора су биле и лепо уређена библиотека и дворска капела према башти. Целокупна унутрашња опрема двора наручивана је углавном из Беча.

    По спољашњој архитектури зграда је међу најлепшим остварењима академске архитектуре Србије XIX века. Најбогатије је обрађена фасада према башти са истуреним терасама које су омогућавале приснију везу са вртом. На овој фасади су најкарактеристичнији мотив каријатиде у висини првог спрата, које изнад терасе на крајевима фасаде носе богато обрађене тимпаноне крајњих прозора. Каријатиде се понављају и на фасади према улици Краља Милана, а испод њих је низ дорских стубова. На фасади према башти дорски стубови се јављају између богато декорисаних прозора. Остале две фасаде су нешто једноставније. Сутерен и углови зграде обрађени су у рустици. Ограда тераса и атика решени су применом балустрада. Три угла зграде завршавала су се пропорционисаним кубетима.

    Данас посетиоце очекује Стари двор који је временом изменио свој првобитни унутрашњи и спољашни изглед. Из Централног хола (површине 130 м2) најпре се улази у Црвени салон у коме ће вероватно највише пажње привући "Портрет девојке" који је 1862. насликао Ђура Јакшић. Ту је и слика Исмета Мујезиновића "Прелаз пеко Неретве". У овом салону су и поклони делегација: две порцуланске вазе са мотивима из Санкт Петерсбурга (поклон руске делегације) и чинија (поклон данске делегације). Са леве стране код улаза у Жути салон изложен је факсимил писма папе Јована VIII од 16. априла 878. године - најстаријег писаног документа у коме се помиње словенско име Београд. То је, заправо, део Регистра папе Јована VIII који се данас чува у Архиву Ватикана. Поред факсимила је и уметничка интерпретација овог документа, рад познатог сликара и графичара, професора Факултета ликовних уметности Бранка Миљуша. Са десне стране код улаза изложен је Орден народног хероја којим је Београд одликован 20. октобра 1974.

    У следећем Жутом салону неколико је изузетних слика. Ту су слике Саве Шумановића, Јована Бијелића, Петра Лубарде, Миодрага-Бате Михајловића, Љубе Лаха, Јована Зоњића, Пеђе Милосављевића, Петра Омчикуса и Васе Поморишца као и скулптуре у дрвету Ристе Стијовића. У овом салону изложени су и поклони страних државника, делегација, удружења и савеза: већи број украсних тањира, ваза и скулптура.

    Из Жутог салона улази се у Свечану салу чија је површина 260 м2. Горњи делови зидова украшени су витражима који илуструју народноослободилачку борбу и радно прегалаштво. На конзолама испред огледала, одмах код улаза са леве и десне стране, налазе се месингани чираци високи 65 cm француске израде, две стојеће пепељаре са украсним фигурама три змије (на десној страни), као и две вазе и порцулански свећњак (на левој страни). На другом делу сале је бомбоњера са два анђела, рађена у истој техници као и чираци и порцуланске вазе. Из ове сале се може изаћи на терасу.

    Ентеријер Салона XIX века уредио је Музеј града Београда у духу времена када је Стари двор настао. Комодица, секретар, витрина, две конзоле са огледалима, као и сто и две столице у стилу Луј XV представљају оригинални намештај који је користила краљица Наталија Обреновић, супруга краља Милана. У витрини су делови порцуланских сервиса, такође из краљичиног салона, увезени са Запада. Ту је и порцулански тањир са круном и краљевским иницијалима. Изложена црна гарнитура у стилу Наполеон III такође припада том времену, а у удубљеном делу налази се бидермајер салон из прве половине XIX века. Грађанска ношња илуструје како су се Београђани облачили у првој половини XIX века. У овом салону су портрети виђених и угледних грађана: трговца Вула Богдановића и његове жене, аутора Фрање Грифингера, затим Стевана Книћанина, непознатог аутора, Змај Јове Јовановића, рад Уроша Предића из 1938. портрети Јелисавете Коцић и Ђорђа Бимбе, аутора Арсенија Петровића. На централном зиду је велика слика "Весеље пред крчмом", непознатог аутора.

    Ови репрезентативни простори у Старом двору користе се за пријеме домаћих и страних делегација и угледних гостију из земље и света, свечану доделу признања Скупштине града, пријеме, банкете, балове, концерте, промоције књига и друге културне манифестације. Остале просторије су кабинети председника, потпредседника и секретара Скупштине града Београда; председника, потпредседника и чланова градске владе.



  8. #8

    Odgovor: Београд

    Црквено градитељство

    ХРАМ СВЕТОГ САВЕ

    Храм се налази у источном делу Светосавског трга. Припреме за његову изградњу трајале су веома дуго, још од 1894. На другом конкурсу расписаном 1926. године усвојено је архитектонско решење арх. Богдана Несторовића, уз касније прихватање неких елемената пројекта арх. Александра Дерока. Освећење темеља извршио је патријарх Варнава 15. септембра 1935. године, а када су радови поодмакли, патријарх Гаврило је 27. маја 1939. године свечано осветио, и у олтару, уз камен темељац, положио повељу. Даља изградња била је прекинута нападом Немачке на Југославију, 6. априла 1941. Тек у лето 1984. године добијена је дозвола од државе за наставак градње, па је ратом и људском небригом оскрнављен храм поново осветио патријарх Герман у присуству свих српских архијереја, 30. априла 1985. године, положивши повељу о наставку радова у новим историјским приликама. За протомајстора изградње одређен је арх. Бранко Пешић, професор Универзитета. Иако у изградњи, већ данас спомен-храм представља органски део савремене живописне силуете Београда, чинећи једно од његових главних обележја.

    Религија - Храм Светог Саве

    БОГОРОДИЧНА ЦРКВА РУЖИЦА

    Налази се у северноисточном подграђу Београдске тврђаве, испод Зиндан-капије. У доба деспота Стефана Лазаревића постојала је стара црква истог имена, коју су Турци при освајању Београда 1521. године порушили. Садашња црква била је у 18. веку барутни магацин, који је 1867-69. године претворен у војну цркву. После великих оштећења, насталих после Првог светског рата, црква је обновљена 1925. године. Изрезбарени иконостас је урадио Коста Тодоровић, а иконе на њему насликао јеромонах Рафаило Момчиловић. Зидне композиције насликао је Андреј Биценко, руски сликар.

    КАПЕЛА СВЕТЕ ПЕТКЕ

    Налази се у непоседној близини цркве Ружица, подигнута после 1867. године под "чудотворним извором". Садашња капела је саграђена 1937. године по пројекту архитекте Момира Коруновића. Њене унутрашње зидове и сводове покривају мозаици, које је 1980-83. године израдио сликар Ђуро Радуловић.

    ВАЗНЕСЕЊСКА ЦРКВА

    Црква је подигнута 1863. године. Налог за њену изградњу дали су 1860. године кнез Михаило Обреновић и митрополит Михајло, а подигнута је добровољним прилозима многих Београђана. Планове су израдили Павле Станишић и Јован Ристић, грађевинске радове су обавили Јосип Шток и Фернанд Стеванов, а предузимач је био Коча З. Поповић. Црква је обликована у духу тада владајућег романтизма, по угледу на старе српске манастире, пре свега Раваницу. Прве иконе је насликао сликар Никола Марковић 1864. године, али је касније израда икона поверена најпознатијем сликару тог времена Стеви Тодоровићу, који је овај подухват завршио 1881. године. Такође, првобитне зидне слике Николе Марковића уступиле су место новим композицијама Андреја Биценка 1937. године. Црква има богату ризницу са збирком икона, старих књига, златарских дела и других премета из 19. века.

    НИКОЛАЈЕВСКА ЦРКВА

    Црква се налази у старом историјском језгру Земуна испод средњовековне тврђаве Гардош. Подигнута је 1725-1731. године. Грађена је у барокном стилу, као једнобродна грађевина са двоспратним звоником. Црква има све типичне одлике барокних храмова подизаних у Срему у 18. веку. Унутрашњост цркве краси богато изрезбарени иконостас, са иконама које је 1762. године насликао Димитрије Бачевић, један од најпознатијих српских сликара из друге половине 18. века. Црква има једну од најбогатијих ризница старих култних предмета, као и збирку икона из 18. и 19. века. У цркви се чувају мошти св. апостола Андреје Првозваног.

    ЦРКВА СВЕТОГ АЛЕКСАНДРА НЕВСКОГ

    Стара црква на Дорћолу изграђена је 1877. године и посвећена св. Александру Невском. Она је служила својој намени до 1891. године, када је одлучено да се подигне већи храм. Планове за изградњу израдила је архитекта Јелисавета Начић, а освећење темеља обављено је 1912. године. Први светски рат одложио је изградњу цркве, па је она завршена тек 1928-29. године, а мермерни иконостас (првобитно предвиђен за храм на Опленцу) поклонио је краљ Александар Карађорђевић 1930. године. Иконе су насликане исте године у иконописној радионици руског сликара Бориса Сељанка. У црквеним певницама налазе се споменици ратницима погинулим у ослободилачким ратовима (1876-1918 ) као и споменици руском цару Николају II и краљу Александру I Карађорђевићу. Садашње зидне композиције насликао је у "ал секо" техници сликар јеромонах Наум Андрић 1970-72. године.

    ЦРКВА СВЕТОГ МАРКА

    Црква Св. Марка на Ташмајдану грађена је 1931-1940. године на месту старе цркве из 1835. године, према плановима арх. Петра и Бранка Крстића. Обликована је у духу архитектуре српско-византијског стила. По општем градитељском решењу, архитектонским формама и полихромији фасада, овај храм је најсроднији манастиру Грачаници. Опремање и украшавање храма још није завршено. У јужном делу наоса налази се саркофаг са костима цара Душана, које су пренесене из његове задужбине манастира Св. Арханђела код Призрена. На северној страни је гробница од белог мермера у којој су сахрањени земни остаци патријарха Германа Ђорића. У цркви се чува једна од најбогатијих збирки српских икона 18. и 19. века.

    ЦРКВА СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ

    Најмлађи православни храм у Београду, уједно је и прва црква подигнута на територији Новог Београда после Другог светског рата. Градња је започела 1996. године, а црква је освећена 2001. Ослањањем на хришћанску традицију и на сјајна остварења старих српских неимара, архитекта Михајло Митровић се определио за облик прастаре хришћанске ротонде, коју прате нижи анекси и високи звоник на западу и тролисна олтарска апсида на истоку. Храм Св. Василија Острошког представља композиционо чврсту и ликовно хомогену целину, остварену модерним конструкционим поступком. Подигнута је прилозима поштоваоца дела светог Василија Острошког Чудотворца.

    ПАТРИЈАРШИЈА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

    Садашња зграда Патријаршије сазидана је 1934-35. године по пројекту архитекте Виктора Лукомског. Зграда има четвртасту основу, солидне је грађе и монументалних облика. На главној фасади, према Саборној цркви, истиче се импозантни портик са ониским стубовима и лучно обликованим порталом, над којим је извајан грб Српске патријаршије. На горњем делу исте фасаде, у ниши, налази се мозаичка композиција са ликом светог Јована Крститеља. У источном делу зграде налази се капела посвећена светом Симеону Мироточивом. У њој се налази дуборезни иконостас, рад охридских мајстора, са иконама које је 1935. године насликао Владимир Предојевић.

    САБОРНА ЦРКВА

    Саграђена је 1837-40. године по налогу кнеза Милоша Обреновића, а по пројекту и плановима панчевачког градитеља А. Ф. Кверфелда, у стилу класицизма са елементима касног барока. Посвећена је Светом арханђелу Михајлу. Унутрашњост храма је богато украшена. Дуборезни позлаћени иконостас израдио је вајар Димитрије Петровић, а иконе на иконостасу, певницама, троновима и предикаоници, као и композиције на зидовима и сводовима, насликао је Димитрије Аврамовић, један од најистакнутијих српских сликара 19. века.

    Посебну вредност представља црквена ризница. У цркви се налазе мошти светог цара Уроша и светог деспота Стеве Штиљановића, као и гробнице црквених поглавара и српских владара из династије Обреновић (Милоша, Михаила и Милана). Испред главног портала сахрањена су два великана српске културе: Доситеј Обрадовић и Вук Стефановић Караџић.

    БАЈРАКЛИ ЏАМИЈА

    Саграђена је око 1575. године, као једна од 273 џамија и месџида (посебне исламске богомоље), колико их је у турско доба било у Београду (Путописи Евлије Ћелебије). Првобитно се звала Чохаџи-џамија, по задужбинару, трговцу чохом, Хаџи-Алији. Једнопросторна грађевина са куполом и минаретом. У време аустријске владавине (1717-1739) претворена је у католичку цркву када је и срушен највећи број џамија). По повратку Турака, поново је џамија. Хусеин-бег, ћехаја (помоћник) главног турског заповедника Али-паше, обновио је богомољу 1741. године, па се неко време звала Хусеин-бегова или Хусеин-ћехајина џамија. Крајем 18. века названа је Бајракли-џамија, по барјаку који се на њој истицао као знак за једновремени почетак молитве у свим џамијама. После обнове у 19. веку, коју су предузели српски кнезови, постаје главна градска џамија. И данас је једина активна исламска богомоља у граду Београду.

    МАНАСТИР ВАВЕДЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ

    Манастир се налази на Сењаку. Подигнут је 1936-37. године као задужбина Персе Миленковић, по плановима арх. Пере Поповића. Црква је грађена у духу традиције српског средњовековног градитељства: обликована је као монументални петокуполни храм са основом у облику уписаног крста. На зиданом иконостасу налазе се иконе, рад руских сликара из 1937-39. године. Живопис изведен у "ал секо" техници 1975-80. године дело је руку сликара конзерватора Душана Михајловића.

    У склопу конака, који је рађен у исто време кад и црква, подигнута је и капела Св. Николе. У манастирској порти налазе се гробови црквених великодостојника: митрополита скопског Јосипа, митрополита загребачког Доситеја, митрополита будимског Арсенија и митрополита загребачког Дамаскина.

    МАНАСТИР СВЕТОГ АРХАНГЕЛА МИХАИЛА - РАКОВИЦА

    Манастир је подигнут у 14. веку, а у историјским изворима се помиње од 16. века. Више пута је рушен и обнављан. Црква је обликована у стилу моравске школе: основа је у облику триконоса са припратом и два спољна шестострана кубета. Стари зидни иконостас замењен је 1862. године новим дуборезним, чију изградњу је платио кнез Mихаило Обреновић. Иконостас је почетком 20. века поправљен и тада су на места старих икона стављене нове које је израдио сликар калуђер Рафаило Момчиловић.

    Манастир поседује богату ризницу у којој се чувају многи драгоцени предмети, као значајна збирка књига 17-19. века. У припрати се налази породична гробница Јеврема Обреновића и генерала Миливоја Блазнавца. Споља, уз северни зид припрате стоји надгробни споменик устаничком војводи Васи Чарапићу. У порти су гробови Наума Ичка, патријарха Димитрија, Себастијана Роша и других истакнутих личности.

    МАНАСТИР СВЕТОГ АРХАНГЕЛА ГАВРИЛА

    Црква је саграђена 1786. године. Ктитор је био Теодор Тоша Апостоловић, од Солуна, воскар, фабрикант сапуна и свећа. Црква је прво служила као карантинска на граници Турске и Аустрије.

    Иконостас, резбарен у дрвету и позлаћен, урађен је у духу барока, а иконе су израдили земунски сликари Димитрије Братоглић и његов помоћник Константин Лукић 1830-31. године.



  9. #9

    Odgovor: Београд

    ЈП "Сава центар"


    Сава центар је међународни, конгресни, културни и пословни центар са различитим мултифункционалним активностима. Смештен у непосредној близини ушћа Саве у Дунав, удаљен је пет минута од центра града и петнаест минута од Аеродрома "Никола Тесла". Грађен је од 1976. до 1979. године, а главни пројектант и руководилац тима био је Стојан Максимовић.

    Са хотелом "Continental" чини јединствену архитектонску целину. Захваљујући својим могућностима, техничкој опремљености и високо стручним кадровима, Сава центар је у могућности да организује највеће конгресне скупове и обезбеди извођење и најсложенијих уметничких представа.

    Центар има корисну површину од 69.720 квадрата, док је укупна површина 100.000 квадратних метара. Корисницима услуга Сава центра на располагању су: велика дворана са 4000 места, 15 конференцијских сала, услуге стручног тима организатора конгресних и културних програма, изложбени простор, савремена аудио-визуелна опрема, прес центар и велики број савремено опремљених канцеларија.

    У Центру се годишње одржи око 150 концерата, 135 конгреса, више од сто филмских премијера и две стотине филмских пројекција. Културне програме током године види између 400.000 и 500.000 посетилаца, а на конгресима је у просеку 450 учесника (од 30 до 4000 по скупу). Сава центар је место које свакодневно посети хиљаде Београђана, на само пословно, већ да проведу пријатне тренутке у обиласку пословног и трговачког центра или у неком од бројних ресторана и кафе барова. Рачуна се да га дневно посети 2000 људи.

    У Сава центру су одржани значајни конгресни скупови и уметнички програми: ОЕБС, Годишња скупштина ММФ и Светске банке, 55. годишња скупштина Интерпола, 6. УНКТАД, Генерална скупштина УНЕСКО-а, ФОРЕКС, ФИСИТА, 9. самит несврстаних. У Сава центру су гостовали: Пласидо Доминго, Монсерат Кабаље, Мајлс Дејвис, Хенрик Шеринг, ББ Кинг, Оркестар Јохана Штрауса, Московски филхармонијски оркестар, Оказа филхармонијски оркестар...

    Зоолошки врт


    Смештен у самом центру града, Зоолошки врт Београда, или Врт добре наде, налази се на једној од најатрактивнијих градских локација - Kалемегданском парку. Основан је 1936. и једна је од најстаријих кућа животињског царства у Европи.

    Простире се на површини од 6 хектара, поседује 2000 животиња са око 200 животињских врста, а поред дивљих обилује и домаћим животињама. Његовом данас лепом изгледу доприносе и бројни изграђени објекти, инфраструктура, нове чесме и фонтане, Галерија скулптура у дрвету, рад вајара Вука Бојовића, вртић за принове - Беби зоо-врт... За 60. рођендан добио је споменик за свога некада најзанимљивијег и најомиљенијег становника, мајмуна Самија, првог шимпанзе који је дошао у Зоо-врт.

    Готово да не прође ни једна недеља у врту коју не забележе медији - од рођења неког младучента, преко различитих пригодних промоција... Тако је овај врт постао скоро свакодневно присутан у животу Београда, оплемењујући га дахом своје благородне атмосфере, не без разлога назван Вртом добре наде.

    Радно време за посетиоце:
    08.00-17.00 (у зимском периоду)
    08.00-20.30 (у летњем периоду)



  10. #10

    Odgovor: Београд

    Знаменити паркови и чесме


    На градском подручју има 39 јавних чесама које се снабдевају водом за пиће из Београдског водовода. Поред њих, 5 чесама подигнуто је на изворима. На градском подручју има 18 фонтана, а по величини и декору издвајају се фонтане на Тргу Николе Пашића и Тргу Републике, као и фонтана испред хотела "Интерконтинентал". Сам центар града, Безистан, од 1959. краси фонтана "Жена са шкољком". Прва фонтана изграђена је 1927. на Теразијама код тадашње трамвајске окретнице, а уклоњена је 1947. приликом реконструкције трга.

    На територији десет градских општина има 65 јавних паркова укупне површине 36,2 хектара. Најпознатији су Калемегдански парк, Ташмајдански парк, Парк пријатељства, Хајд-парк и Пионирски парк. Први јавни парк уређен је 1860. на углу улица Кнеза Милоша и Немањине, а назван је Финансијски парк. Уређивање зелених површина почиње у 19. веку, а први дрвореди засађени су између 1840. и 1845.

    ПИОНИРСКИ ПАРК

    Један од најлепших паркова у граду, смештен између Булевара краља Александра и улица Краља Милана, Кнеза Милоша и Драгослава Јовановића. До 1944. био је опасан високим зидом и служио је као башта Старог двора (сада Скупштина града Београда). Уклањањем зида парк је предат на јавно коришћење и добио име Пионирски парк, по истоименој организацији најмлађих. У част великана југословенске књижевности и нобеловца Иве Андрића, између Пионирског парка и улице Краља Милана уређено је шеталиште које носи назив Андрићев венац, и подигнут његов споменик.

    ТАШМАЈДАН

    Између улица Таковске, Илије Гарашанина, Београдске и Булевара краља Александра некада је био велики каменолом. Због тога је и добио име Ташмајдан (на турском таш - камен, мајдан - место где се вади камен). По једном старом сведочењу "може се слободно рећи да су у Београду сва стара здања... озидана овим овде вађеним каменом". У катакомбама насталим после вађења камених блокова, дуго су била складишта муниције и војни магацини, а служиле су и као склоништа и завојишта за рањене војнике. За време опсаде Београда, у јесен 1806. године, Карађорђе се овде улогорио и подигао шатор. После Другог српског устанка кнез Милош Обреновић, подижући српску варош у Савамали, наредио је око 1826. да се старо српско гробље са Варош-капије пресели на Ташмајдан. На ташмајданском платоу сазидана је 1835. стара црква Св. Марка (срушена приликом бомбардовања Београда, 6. априла 1941. године). На Ташмајдану је 30. новембра 1830. прочитан Султанов хатишериф о унутрашњој независности Србије. Године 1909. овде је изграђена прва Сеизмолошка станица која постоји и данас. На Ташмајдану и око њега данас се налазе црква Св. Марка (нова, грађена 1931-1936), Руска црква (1924), Главна пошта (1934), СРЦ "Ташмајдан", хотели "Таш" и "Metropol Palace", кафана "Мадера", Радио-телевизија Србије, дечији забавни парк...

    УНИВЕРЗИТЕТСКИ ПАРК

    Налази се у најужем центру, у старом градском језгру. Старији Београђани знају га као Панчићев парк. За време Турака овде је било њихово гробље, које је уклоњено половином 19. века. Потом је на једном делу данашњег парка направљена највећа и најпознатија пијаца (уклоњена тек 30-их година 20. века). Први урбаниста Београда, Емилијан Јосимовић, сматрао је да овом простору доликује нешто "естетичније" од пијаце, па је после 1869. године, када су почели радови на регулацији, скратио за половину Велику пијацу, а преостали део претворио у парк. Прве урбане контуре парк добија крајем 19. века, када је у њему откривен споменик Јосифу Панчићу, а дефинитивно је уобличен 30-их година 20. века преношењем споменика Доситеју Обрадовићу са Калемегдана и подизањем садашње барокне ограде.

    КАРАЂОРЂЕВ ПАРК

    Простире се између Булевара ослобођења и Небојшине улице. На овом месту, за време напада на Београд 1806. године, био је један од логора устаничке војске. После заузимања Београда сви изгинули устаници овде су сахрањени. Кнез Александар Карађорђевић подигао је 1848. на том војничком гробљу споменик с натписом: "У славу и част срб-јунацима за отечество храбро изгинувшим 1806. године подиже споменик овди." То је уједно и први јавни споменик подигнут у Београду. Парк се почео формирати после подизања споменика, а знатно је проширен 1903. и 1904. године, када је направљен вењак који и данас постоји на малој узвишици. Пред Други светски рат у парку је направљено склониште, у којем су 6. априла 1941. године, за време немачког бомбардовања, нашла смрт 192 недужна Београђанина. Камена плоча на том месту подсећа на трагичан догађај. У парку је подигнуто још неколико споменика.

    ГРАДСКИ ПАРК У ЗЕМУНУ

    Најстарија зелена оаза и шеталиште Земунаца. Подигнут је 1880. као Мали парк, на месту некадашњег земунског контумаца (из 1730), да би даљим озелењавањем 1886. и 1888. постао Градски парк. Из тог времена сачуване су стилске зграде некадашње Велике реалке (завршена 1880. а проширена 1916). Најстарији очувани споменици су део контумацког зида и две (рестауриране) контумацке цркве: православна Светог Архангела Гаврила (из 1786) и католичког Светог Рока (из 1836). Између две цркве је стуб посвећен А. Ламартину. Подигло га је, 1933. године, Друштво Југославија-Француска на стогодишњицу боравка великог песника у Контумацу (карантину). На новију историју подсећају два спомен-обележја НОР-а, дела скулптора Вање Радауша и Бориса Калине. Уз комплекс парка је и Културно-спортски центар "Пинки - Земун", подигнут 1974.

    Знамените чесме


    Прве јавне чесме саграђене су на линији Римског водовода још у далекој прошлости, а од 15. века постају права вајарска дела, као што је Везирова чесма коју је 1576. саградио Мехмед-паша Соколовић на Калемегдану. Чесме су се подизале и на линији Булбулдерског водовода, који се протезао од данашње Градске болнице до Калемегдана, а ишао је упоредо са истоименим потоком. Само на овом правцу у 19. веку било је 18 чесама, од којих су најпознатије: Чукур, Сака и Скадарска чесма.

    Међу најстарије чесме спада и Делијска чесма која се помиње још у 17. веку. На њеном месту, тада већ на почетку улице Кнеза Михаила, саграђена је 1843. друга чесма, али јој је име остало. Срушена је 1889. Приликом реконструкције улице Кнеза Михаила 1987. подигнута је чесма која подсећа на претходну.

    ТЕРАЗИЈСКА ЧЕСМА

    Аутор: ФРАНЦ ЛОРАН, каменорезац

    На Теразијама, пред хотелом "Москва", камен са металном вазом на врху, укупна висина око 800 цм. Подигнута 1860.

    Представља један од најзначајнијих споменика Београда у 19. веку. У време радова на регулацији Теразија 1911-1912. године, однесена је у Топчидер. Тамо је стајала до 1976. године, када је враћена на старо место.

    ЧУКУР-ЧЕСМА

    Аутор: СИМЕОН РОКСАНДИЋ
    Чукур чесма

    У Добрачиној улици, бронза 30 цм, укупна висина 149 цм. Подигнута 1931.

    На тој некадашњој чесми, 3. јуна 1862. године, један турски војник (низам) ударио је српског дечака, шегрта Саву, јер је овај протествовао што му је Турчин склонио крчаг са чесме. Група Срба је претећи опколила турске војнике који су се ту затекли, али су драгоман (тумач) српске полиције и терџуман (посредник код турских власти) одвели Турке с тог места. Међутим, пред зградом полиције Турци су убили српског терџумана Симу Нешића и смртно ранили жандара Ђорђа Нишлију. Ови догађаји били су увод у крваве сукобе између београдских Срба и Турака, и повод за бомбардовање Београда од стране Турака 5. јуна 1862. У спомен на те догађаје, подигнут је на том месту, из средстава Задужбине трговца Томе Ванђела, споменик са статуом дечака.



  11. #11

    Odgovor: Београд

    Знаменити споменици

    Први јавни споменик у Београду подигнут је 1848. у садашњем Карађорђевом парку, посвећен јунацима Првог српског устанка погинулим 1806. при заузимању Београда. Споменик је подигао кнез Александар Карађорђевић.

    На београдским трговима и у парковима у 10 градских општина подигнуто је 192 споменика и постављено је 237 скулптура. У приградским општинама има 70 споменика и скулптуралних дела.

    ПОБЕДНИК
    Аутор: ИВАН МЕШТРОВИЋ

    Бронза - камен, укупна висина око 14 м. Подигнут 1928.

    Године 1912. Мештровић је пројектовао монументалну фонтану која је требало да се постави на Теразијама, са темом ослобођење Србије од Турака. У центру базена са водом замислио је петостепени стуб, симбол петовековног ропства под Турцима, на чијем би врху стајао "Победник". После завршетка Првог светског рата одустало се од извођења овог пројекта, па је 1928. "Победник" постављен на Калемегдану, поводом прославе десетогодишњице пробоја Солунског фронта. Често се користи као симбол Београда.

    СПОМЕНИК НЕЗНАНОМ ЈУНАКУ НА АВАЛИ
    Аутор: ИВАН МЕШТРОВИЋ

    Подигнут 1938.

    У годинама после Првог светског рата споменици незнаним јунацима подигнути су у свим савезничким земљама, па се и Југославија придружила овој општој акцији. Споменик је грађен четири године (1934-1938 ) и у њему су сахрањени остаци непознатог јунака. Споменик има облик саркофага на постаменту од шест степенова. Бочно су постављене каријатиде, које симболизују почасну стражу.

    СПОМЕНИК БРАНИОЦИМА БЕОГРАДА ИЗ 1915.
    Аутор: КОЉА МИЛУНОВИЋ

    Налази се на обали Дунава, код Спортског центра. Бронза и камен, висина 350 цм. Подигнут 1988.

    На споменику су уписане речи из наредбе мајора Гавриловића: "Тачно у три часа непријатељ се има разбити вашим силним јуришем, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, мора бити светао. Војници, јунаци, Врховна команда избрисала је наш пук из свог бројног стања. Наш пук је жртвован за Краља и Отаџбину. Ви немате више да се бринете за ваше животе који више не постоје. Зато напред у славу! Живео Краљ! Живео Београд!"

    СПОМЕНИК ОСЛОБОДИОЦИМА БЕОГРАДА 1806.

    Налази се у Карађорђевом парку. Зидан у камену са облогом од вештачког камена, укупна висина 547 цм.

    Подигао га 1848. кнез Александар Карађорђевић у спомен ослободиоцима Београда у Првом српском устанку. Обновио га 1889. краљ Александар Обреновић. То је најстарији јавни споменик у Београду.

    СПОМЕНИК ТРЕЋЕПОЗИВЦИМА
    Аутор: СТАМЕНКО ЂУРЂЕВИЋ

    Налази се у Карађорђевом парку. Камен 250 цм, укупна висина 470 цм.

    Споменик је посвећен војницима-трећепозивцима палим у Првом светском рату.

    ИГРАЛИ СЕ КОЊИ ВРАНИ
    две композиције

    Аутор: ТОМА РОСАНДИЋ

    Пред улазом у Дом Народне скупштине Србије, у Булевару краља Александра.

    Бронза, постављен 1939.

    СПОМЕНИК ВУКУ КАРАЏИЋУ
    Аутор: ЂОРЂЕ ЈОВАНОВИЋ

    У Студентском парку, бронза 300 цм, укупна висина 725 цм.
    Подигла га Београдска општина 1937.

    СПОМЕНИК ДОСИТЕЈУ ОБРАДОВИЋУ
    Аутор. РУДОЛФ ВАЛДЕЦ

    Бронза 300 цм, укупна висина 500 цм. Подигнут 1911. испред некадашње Народне библиотеке (пред улазом у Калемегдан), а 1930. пренет у Универзитетски парк.

    На споменику је исписана максима: "Идућ учи, у вјекове гледај!"

    СПОМЕНИК ИВИ АНДРИЋУ
    Аутор: МИЛЕНКО МАНДИЋ

    На Андрићевом венцу, у близини Пионирског парка; бронза 140 цм. Подигнут 1992. поводом стогодишњице рођења нашег нобеловца.

    СПОМЕНИК МИЛОШУ ЦРЊАНСКОМ
    Аутор: ДРИНКА РАДОВАНОВИЋ

    Бронза 70 цм, укупна висина 260 цм. Подигнут 1993. поводом обележавања стогодишњице рођења великог писца.

    СПОМЕНИК ДЕСПОТУ СТЕФАНУ ЛАЗАРЕВИЋУ
    Аутор: НЕБОЈША МИТРИЋ

    Налази се на Горњем граду, бронза 220 цм.
    Подигнут 1982. као поклон аутора Београду, поводом 30. годишњице уметничког рада.

    СПОМЕНИК КАРАЂОРЂУ
    Аутор: СРЕТЕН СТОЈАНОВИЋ

    На платоу испред зграде Народне библиотеке Србије у Небојшиној улици.
    Бронза 320 цм. Подигнут 1979.

    СПОМЕНИК КНЕЗУ МИХАИЛУ ОБРЕНОВИЋУ
    Аутор: ЕНРИКО ПАЦИ

    На Тргу Републике, поред улице која носи његово име, бронза.
    Подигнут 1882.

    СПОМЕНИК ВОЈВОДИ ЖИВОЈИНУ МИШИЋУ
    Аутор: ДРИНКА РАДОВАНОВИЋ

    Налази се испред Београдског сајма, у булевару који носи његово име, бронза 85 цм, укупна висина 195 цм.
    Подигнут 1988. поводом 70. годишњице пробоја Солунског фронта.

    СПОМЕНИК ВОЈВОДИ СТЕПИ СТЕПАНОВИЋУ
    Аутор: ДРИНКА РАДОВАНОВИЋ

    У Кумодражу, испред Степине родне куће.

    СПОМЕНИК НИКОЛИ ПАШИЋУ
    Аутор: ЗОРАН ИВАНОВИЋ

    На Тргу Николе Пашића, бронза 420 цм.
    Подигнут 1998.

    СПОМЕНИК ФРАНШЕ Д`ЕПЕРЕУ
    Аутор: РИСТО СТИЈОВИЋ

    Изнад саобраћајне петље на Аутокоманди, бронза 100 цм, укупна висина 408 цм. Подигнут 1936.

    СПОМЕНИК АРЧИБАЛДУ РАЈСУ
    Аутор: МАРКО БРЕЖАНИН

    У Топчидерском парку, бронза 120 цм, укупна висина 420 цм. Подигнут 1931.

    СПОМЕНИК ПЕТРУ i i ПЕТРОВИЋУ ЊЕГОШУ
    Аутор: СРЕТЕН СТОЈАНОВИЋ

    Између Капетан-Мишиног здања и Филозофског факултета, бронза 260 цм, укупна висина 540 цм. Подигнут 1994.

    СПОМЕНИК НИКОЛИ ТЕСЛИ
    Аутор: ФРАНО КРШИНИЋ

    У Булевару краља Александра, испред зграде Техничког факултета, бронза 220 цм, укупна висина 335 цм. Подигнут 1963.

    СПОМЕНИК ЂУРИ ЈАКШИЋУ
    Аутор: ЈОВАН СОЛДАТОВИЋ

    Испред куће Ђуре Јакшића у Скадарлији, бронза 150 цм. Подигнут 1990.

    СПОМЕНИК ДИМИТРИЈУ ТУЦОВИЋУ
    Аутор: СТЕВАН БОДНАРОВ

    На Тргу Славија, бронза 125 цм. Овде су пренети и сахрањени посмртни остаци Димитрија Туцовића 1947. године.



  12. #12

    Odgovor: Београд

    Културна и природна добра

    На подручју Београда налази се готово 300 споменика културе, међу којима су 57 од изузетног и великог значаја за културу Србије и Београда. Три просторне културно-историјске целине (улица Кнеза Михаила, Топчидер и подручје око Доситејевог лицеја) и археолошко налазиште Бело брдо у Винчи проглашени су за добра од изузетног значаја, а три просторне културно-историјске целине (Грочанска чаршија - Булевар ослобођења, Косанчићев венац, старо језгро Земуна) и два знаменита места (Бојчинска шума и Спомен-гробље ослободилаца Београда 1806) за добра од великог значаја за културу. Установе за заштиту брину и о двадесетак археолошких налазишта на подручју Града.

    Од објеката проглашених за културна добра значајнији су: Београдска тврђава, Саборна црква, Споменик Незнаном јунаку на Авали, Споменик на месту смрти деспота Стефана Лазаревића (Црквине код Младеновца), Гробље ослободилаца Београда, касноримска гробница у Брестовику, Црква брвнара у Вранићу, родна кућа војводе Степе Степановића, Конак кнегиње Љубице, Капетан Мишино здање. Лепоту београдских тргова и паркова у десет градских општина употпуњују 192 споменика као и 237 скулптура. У приградским општинама има око 70 споменика и скулптуралних дела.

    На подручју града Београда заштићено је 37 природних добара, а од тога највише је дуговечног и ретког дрвећа. Међу њима је стабло храста лужњака Мелнице у сопотском селу Неменикуће, старости више од 230 година. Ту је и група од девет храстова код Јазића колибе у Обреновцу, старости око 180 година, затим платан засађен приликом градње Конака кнеза Милоша Обреновића 1834. и стогодишње стабло кедра које је засадио Јосиф Панчић у Толстојевој улици на Савском венцу.

    Међу заштићеним природним добрима налазе се и Бањичка шума, где се гнезди преко 70 врста птица. "Машин мајдан" код Летње позорнице у Топчидеру (геолошки слој из периода горње креде), "Миоценски спруд" на Ташмајдану и "Морски неогени спруд" испод споменика "Победник" на Калемегдану, који представљају остатке медитеранског стадијума у историји Панонског мора.

    Меморијални природни споменици су: Бојчинска шума на подручју Земуна и Стабло лучног јасена у лазаревачком селу Шопићи (Шопићански луг). Велико ратно острво на Дунаву, станиште ретких и угрожених птица мочварица и репрезентативна морфолошка и геолошка творевина, под претходном је заштитом државе.

    Археолошка налазишта

    Прва људска насеља на тлу Београда настала су још пре 7000 година. О томе сведоче бројна археолошка налазишта са материјалним остацима, од културе старијег каменог доба и осталих праисторијских култура, до средњег века. Налазишта нису уређена за посетиоце, а материјални остаци се махом налазе у Народном музеју.

    Винча, 14 км од Београда на путу за Гроцку, је праисторијски локалитет на самој обали Дунава, са остацима материјалне културе праисторијског човека (неолитска пластика). У пећинама на Белим водама нађени су остаци неандерталског човека. По налазишту у Винчи названа је најраспрострањенија култура на тлу тадашње Европе.

    На територији Гроцке су налазишта Агино брдо (неолит), Дубочај и Брестовик (римски период). На подручју Сурчина, код Јакова, је Кормадин, где су пронађени предмети из млађег неолита. На путу за Авалу, у Шупљој стени пронађене су праисторијске рударске јаме, а на Авали средњовековно утврђење од камена, град Жрнов.

    На територији Карабурме и Роспи ћуприје пронађене су доста добро очуване келтске гробнице. Римске терме пронађене у Универзитетском парку на Студентском тргу, остаци су римског цивилног насеља. Остаци римског насеља пронађени су и у Доњем граду на Калемегдану - Митрино светилиште са жртвеником и мале терме.



  13. #13

    Odgovor: Београд

    Култура и уметност


    Београд је средиште културе и уметности Србије. У Београду стварају наши најзначајнији уметници, годишње се одржи више од 11.000 позоришних представа, изложби, концерата, перформанса и других уметничких програма, гостују бројни еминентни ствараоци из света уметности. Београд је седиште највиших државних и националних институција културе и уметности: Српске академије наука и уметности, Народне библиотеке Србије, Народног музеја, Народног позоришта и Универзитета уметности.

    У Београду се налазе најзначајнија дела архитектуре, Калемегдан и Београдска тврђава, споменици културе и друга непокретна културна добра, бројна археолошка налазишта са материјалним остацима који сведоче о развијеној цивилизацији и култури на тлу Београда од праисторије до данас.

    Град Београд оснивач је 36 установa културе (11 позоришта, 8 установа заштите, 4 библиотеке, 13 центара за културу и галерија) и 2 јавна предузећа за које обезбеђује услове рада, а истовремено помаже реализацију програма и програмских пројеката 231 установе и уметничке асоцијације.

    Град Београд је оснивач и покровитељ 11 манифестација у области културе (ФЕСТ, БИТЕФ, БЕМУС, БЕЛЕФ, Међународно такмичење музичке омладине, Фестивал документарног и краткометражног филма, Октобарски салон, Радост Европе, Београдски сајам књига, Филмски фестивал у Сопоту и Београдски џез фестивал), а помаже и програме 69 манифестација у области културе које се одржавају у Београду.

    У Градској управи за културу и уметност задужен је Секретаријат за културу.


    Културни центри и организације


    КУЛТУРНИ ЦЕНТРИ:
    Културни центар Београда, Кнез Михаилова 6/I,
    Дом омладине Београда, Македонска 22/IV,
    Дечји културни центар Београд, Таковска 8,
    Центар за културу Гроцка, Смедеревски пут 174,
    Центар за културу Стари град, Капетан Мишина 6а,
    Центар за културу Лазаревац, Дише Ђурђевића 2,
    Центар за културу Младеновац, Војводе Путника 7,
    Центар за културу Раковица, Мишка Крањца 7,
    Центар за културу Сопот, Космајски трг 7,
    Центар за културу и спорт "Шумице", Устаничка 125/1,
    Културни центар Чукарица, Тургењевљева 5,
    Установа културе "Вук Караџић", Бул. краља Александра 77a,
    Установа културе "Браћа Стаменковић", Митрополита Петра 8,
    Културно-спортски центар "Пинки - Земун", Градски парк 2,
    Народни универзитет "Божидар Аџија", Радослава Грујића 3,
    Дом културе и спортова Обреновац, Краља Александра I 5,
    Централни дом Војске Србије, Браће Југовића 19,
    Дом културе "Студентски град", Бул. Зорана Ђинђића 179,
    Студентски културни центар, Краља Милана 48 и Бул. Зорана Ђинђића 152а
    Центар за културну деконтаминацију, Бирчанинова 21
    Rex, Јеврејска 16

    КОНЦЕРТНЕ ДВОРАНЕ:
    Београдска филхармонија, Студентски трг 11
    Дворана Дома синдиката, Дечанска 14
    Сава центар, Милентија Поповића 9
    Задужбина Илије М. Коларца, Студентски трг 5

    СТРАНИ КУЛТУРНИ ЦЕНТРИ:
    Амерички кутак, Македонска 22
    Британски савет, Теразије 8
    Француски културни центар, Змај Јовина 11
    Гете институт (Немачки културни центар), Кнез Михаилова 50
    Италијански институт за културу, Кнеза Милоша 56
    Институт "Сервантес" (Шпански култ. центар), Чика Љубина 19
    Канадски културни центар, Кнеза Милоша 75
    Руски центар за науку и културу, Краљице Наталије 33
    Аустријски културни форум, Кнеза Симе Марковића 2
    Културни центар Ирана, Наке Спасић 3
    Институт "Конфучије", Студентски трг 3

    ЗАДУЖБИНЕ:
    Вукова задужбина, Краља Милана 2
    Задужбина Бранка Ћопића, Краља Милана 23
    Задужбина Десанке Максимовић, Скерлићева 1
    Задужбина Илије М. Коларца, Студентски трг 5
    Задужбина Иве Андрића, Милутина Бојића 4
    Задужбина Милоша Црњанског, Скерлићева 1
    Задужбина Николе Спасића, Кнез Михаилова 47/1

    АРХИВИ:
    Архив Југославије, Васе Пелагића 33
    Архив Србије, Карнеџијева 2
    Историјски архив Београда, Палмира Тољатија 1
    Филмски архив, Кнеза Вишеслава 88



  14. #14

    Odgovor: Београд

    Музеји


    Уметнички музеји:
    Народни музеј, Трг републике 1а
    Музеј примењене уметности, Вука Караџића 18
    Музеј савремене уметности, Ушће 10, блок 15

    Културно-историјски музеји:
    Етнографски музеј, Студентски трг 13
    Историјски музеј Србије, Трг Николе Пашића 11
    Јеврејски историјски музеј, Краља Петра I 71/1
    Музеј историје Југославије, Трг Николе Пашића 11
    Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
    Конак кнеза Милоша, Раковички пут бб
    Музеј Бањичког логора, Ген. Павла Јуришића Штурма 33
    Музеј Београдске тврђаве, Горњи град
    Музеј града Београда, Змај Јовина 1
    Музеј Југословенске кинотеке, Косовска 11
    Завичајни музеј Младеновац, Младеновац, Влајићева 68
    Музеј позоришне уметности, Господар Јевремова 19
    Музеј Српске православне цркве
    Педагошки музеј, Узун-Миркова 14
    Војни музеј, Калемегдан бб
    Вуков и Доситејев музеј, Господар Јевремова 21
    Завичајни музеј Земуна, Главна 9

    Меморијални музеји и комеморативне колекције:
    Легат Милице Зорић и Родољуба Чолаковића, Родољуба Чолаковића 2
    Легат Паје Јовановића и колекција Петра Поповића, Краља Милана 21/IV,
    Манакова кућа, Гаврила Принципа 5
    Меморијална галерија Петра Добровића, Краља Петра I 36/IV,
    Меморијални музеј Јована Цвијића, Јелене Ћетковић 5,
    Меморијални музеј Надежде и Растка Петровића, Љубе Стојановића 25
    Музеј афричке уметности, Андре Николића 14,
    Музеј спорта и олимпизма, Благоја Паровића 156
    Музеј ФК "Црвена звезда", Љутице Богдана 1a
    Музеј Томе Росандића, Љубе Јовановића 3
    Спомен-музеј Иве Андрића, Андрићев венац 8

    Технички и природно-историјски музеји:
    Музеј аутомобила, Мајке Јевросиме 30
    Музеј науке и технике, Скендербегова 51
    Музеј Николе Тесле, Крунска 51
    Музеј ваздухопловства, Аеродром "Никола Тесла", Сурчин
    Природњачки музеј, Његошева 51
    ПТТ музеј, Палмотићева 2
    Железнички музеј, Немањина 6,



  15. #15

    Odgovor: Београд

    Галерије


    Галерија "Artget" - КЦБ, Трг Републике 5/I,
    Галерија Библиотеке града Београда, Кнез Михаилова 56
    Галерија "Beoart-Liveart", Бул. краља Александра 171
    Галерија Београдске Тврђаве - Стамбол капија, Горњи град
    Галерија "Графички колектив", Обилићев венац 27
    Галерија "New Moment", Хиландарска 14
    Галерија "Звоно", Вишњићева 5,
    Галерија "Озон", Андрићев венац 12
    Галерија "Прогрес", Змај Јовина 8-10
    Галерија "Перо", Милентија Поповића 1
    Галерија "Ремонт", Македонска 5/II
    Галерија "Сингидунум", Кнез Михаилова 40
    Галерија "Стара Капетанија", Земун, Кеј ослобођења 8
    Галерија "Хаос", Доситејева 3,
    Галерија "212", Влајковићева 25
    Галерија '73, Пожешка 83а,
    Галерија ДК "Студентски град", Бул. Зорана Ђинђића 179
    Галерија ДОБ, Македонска 22,
    Галерија Задужбине Илије М. Коларца, Студентски трг 5
    Галерија РТС, Таковска 10
    Галерија САНУ, Кнез Михаилова 35
    Галерија СКЦ, Краља Милана 48
    Галерија СУЛУЈ, Теразије 26/II
    Галерија УЛУС, Кнез Михаилова 37
    Галерија ФЛУ, Кнез Михаилова 53
    Галерија Централног дома Војске Србије, Браће Југовића 19
    Кућа Ђуре Јакшића, Скадарска 34
    Ликовна галерија КЦБ, Кнез Михаилова 6,
    Мала галерија УЛУПУДС-а, Узун-Миркова 12
    Национална галерија, Доситејева 1
    Продајна галерија "Београд", Косанчићев венац 19
    Салон Музеја савремене уметности, Париска 14
    Уметнички павиљон "Цвијета Зузорић", Мали Калемегдан 1

    Позоришта


    АТЕЉЕ 212, Светогорска 21
    БЕОГРАДСКО ДРАМСКО ПОЗОРИШТЕ, Милешевска 64a
    БИТЕФ ТЕАТАР, Сквер Мире Траиловић 1
    ПОЗОРИШТЕ "БОШКО БУХА", Трг Републике 3
    ДАДОВ, Десанке Максимовић 6/I
    МАЛО ПОЗОРИШТЕ "ДУШКО РАДОВИЋ", Абердарева 1
    ЈУГОСЛОВЕНСКО ДРАМСКО ПОЗОРИШТЕ, Краља Милана 50
    ПОЗОРИШТЕ НА ТЕРАЗИЈАМА, Теразије 29
    МАДЛЕНИАНУМ - ОПЕРА И ТЕАТАР, Земун, Главна 32
    КПГТ, Радничка 3
    НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ, Француска 3
    ПАН ТЕАТАР, Бул. краља Александра 298
    ПОЗОРИШТЕ ЛУТАКА "ПИНОКИО", Карађорђева 9, Земун
    ПОЗОРИШТЕ "ПУЖ", Радослава Грујића 21
    ПОЗОРИШТЕ "СЛАВИЈА", Светог Саве 16
    ТЕАТАР КУЛТ, Булевар краља Александра 77a
    ЗВЕЗДАРА ТЕАТАР, Милана Ракића 38
    ДЕЧЈЕ ПОЗОРИШТЕ "ЧАРАПА", Ресавска 78



Strana 1 od 3 123 PoslednjaPoslednja

Slične teme

  1. Odgovora: 14
    Poslednja poruka: 25.06.2013, 00:01
  2. Odgovora: 3
    Poslednja poruka: 03.08.2012, 10:56
  3. Богдан Богдановић
    Autor Turkmenbashi u forumu Nauka
    Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 14.02.2010, 23:29
  4. Трговци: ко све пљачка народ
    Autor yossarian u forumu Društvo oko nas
    Odgovora: 17
    Poslednja poruka: 26.12.2007, 20:48
  5. Odgovora: 5
    Poslednja poruka: 24.04.2006, 01:02

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •