Svetska ekonomska kriza
Prikaz rezultata 1 do 13 od ukupno 13
  1. #1

    Svetska ekonomska kriza

    uzroci i posledice velike ekonomske krize. pocetak i kraj?
    komentari

  2. #2

    Odgovor: svetska ekonomska kriza

    Citat campari kaže: Pogledaj poruku
    uzroci i posledice velike ekonomske krize. pocetak i kraj?
    komentari
    InjAO shtoj si ga ujopstijo-haos. Aj d idemo jukratko:
    Uzrok je oce se mocnicima da....Posledica je j_banje sirotinje juzduz i popreko. Pocetak je posle predigre, a kraj kad je razvale.
    ...................

  3. #3

    Odgovor: svetska ekonomska kriza

    Citat Aca1983 kaže: Pogledaj poruku
    InjAO shtoj si ga ujopstijo-haos. Aj d idemo jukratko:
    Uzrok je oce se mocnicima da....Posledica je j_banje sirotinje juzduz i popreko. Pocetak je posle predigre, a kraj kad je razvale.
    ko su mocnici, a ko sirotinja. sta moze mocnik uzeti od sirotinje? da nije okrsaj medju samim mocnicima?

  4. #4

    Odgovor: svetska ekonomska kriza

    Citat campari kaže: Pogledaj poruku
    uzroci i posledice velike ekonomske krize. pocetak i kraj?
    komentari
    Ovo je, po mom mišljenju, pitanje za neki svetski skup najpoznatijih ekonomista. Preopšto, nedefinisano i, što je najvažnije, bez ikakvog stava postavljača teme. Izgleda da postavljač ovaj put nije pronašao neki zgodan link pa da sa kopi pejst odradi još jedan post.
    Opet sam ti u kafani, mene bez nje ništa nema
    Tu su moje lude noći, nikad nisam u samoći,
    Hej kafano, moja rano...
    Samo na www.VojvodinaCafe.rs - Muška kafana,
    Bircuz koji radi 25 sati dnevno!

  5. #5

    Odgovor: svetska ekonomska kriza

    Ukratko:

    Recesija koju sada trpimo počela je od običnog stambenog ili hipotekarnog kredita, koji su banke odobravale građanima. Banke su pratile svoje portfelje ovih kredita i ustanovile da je nenaplativost tek nekoliko promila ili možda jedan, dva procenta. Na osnovu stabilnog mesečnog priliva po tim kreditima i po hipotekama, emitovane su obveznice. Obveznice su kupile druge banke, zatim na tome emitovale svoje obveznice i tako je rizik piramidalno raspoređen na svetskom nivou.

    Iako su sada u igri globalni igrači, greška ostaje na prvom koraku, jer su krediti deljeni bez mnogo vođenja računa o visini dohotka onog koji se zadužuje. Na primer, čovek dobije kredit od 70.000 evra i kupi kuću. Za godinu dana cena nekretnina skoči, pa hipoteka vredi 200.000 evra. Klijent ode u banku i traži keš kredit na osnovu veće hipoteke. Sledeće godine, nekretnine vrede još više, pa banke jure klijente da im daju još kredita, a hipotekarni balon raste. I tako se dođe do toga da se pozajmljivanje novca zasniva na stalnom rastu cena nekretnina ili barem na zadržavanju iste cene.

    U jednom trenutku, međutim, mesečna rata za sve te kredite dostigne 1.000 evra, a plata iznosi 1.500 evra. Klijent više ne može da plaća rate i odluči da proda kuću. Kada se na isti potez odluči dovoljan broj ljudi, tržište shvata da je balon prenaduvan. Cene vrtoglavo kreću nadole, jer se i ljudi koji su nameravali da kupe kuću uzdržavaju, očekujući pojeftinjenje. Banke se sada nalaze u situaciji da su dale kredite od 100.000 evra, za nešto čija hipoteka sada vredi 70.000 evra, pa traže da klijent doplati. Klijent nema novca, pa banke kreću da naplaćuju hipoteke i tržište puca.

    Istovremeno, ni oni koji su sekjuritzovali i emitovali obveznice više nemaju stabilan priliv od kamata i glavnica na kredite i svi u lancu kupaca i prodavaca obveznica gube prihode. Ceo sistem se obrušava, jer je bio zasnovan na nerealnim pretpostavkama - da vrednost nečega stalno može da raste.

    Kada kriza krene globalno, doktrine više nisu relevantne, ni liberalna ni kenzijanska. Glavni uzročnik krize nije samo u jednoj zemlji, već je to transfer ogromnih finansijskih viškova iz brzorastućih azijskih privreda u SAD, što je i dovelo do jeftinih kredita i naduvavanja balona. Problem je takođe i što su regulatorni standardi ustanovljeni 1945. godine, ali danas je situacija potpuno drugačija.


  6. #6

    Odgovor: svetska ekonomska kriza

    Citat memento kaže: Pogledaj poruku
    Ovo je, po mom mišljenju, pitanje za neki svetski skup najpoznatijih ekonomista. Preopšto, nedefinisano i, što je najvažnije, bez ikakvog stava postavljača teme. Izgleda da postavljač ovaj put nije pronašao neki zgodan link pa da sa kopi pejst odradi još jedan post.
    moje izvinjenje postovani, ako tema ne odgovara, moze se i ukloniti. ali ipak nadam da nije tabu, kao sto je statut vojvodine. sto se zgodnog linka tice , ako mi se neki ucini zgodnim postavicu ga, moze samo koristiti. cini mi se da je vas komentar, start na igraca, ne na loptu.

  7. #7

    Odgovor: svetska ekonomska kriza

    Citat campari kaže: Pogledaj poruku
    moje izvinjenje postovani, ako tema ne odgovara, moze se i ukloniti. ali ipak nadam da nije tabu, kao sto je statut vojvodine. sto se zgodnog linka tice , ako mi se neki ucini zgodnim postavicu ga, moze samo koristiti. cini mi se da je vas komentar, start na igraca, ne na loptu.
    Ne trebaš mi se izvinjavati. Nije stvar u temi već u tvom načinu. Lično mislim da zaista nema teme o kojoj se ne može na ovom sajtu debatirati na način primerenom pravilima sajta, tako da pominjanje tabu tema sa tvoje strane shvatam kao zamenu teza i podvaljivanje. Nas sve ovde interesuju prvenstveno mišljenja ostalih članova foruma, dakle običnih ljudi, a ne neki članci ko zna kojih (opskurnih) sve agencija i novina, kojima suštinski spamuješ forum...

    Dakle, da ne bude zabune, tema o svetskoj ekonomskoj krizi je svakako aktuelnost koja se ne može i ne treba izbeći, ali ti kao postavljač bi trebalo da daš neki svoj stav o njoj, ili delu njenih uzroka, recimo, koji se odnose na Srbiju, Balkan ili već kako ti misliš da vodiš temu...

    Tvoji bledi metaforički pokušaji kojima želiš da me okvalifikuješ kao da imam nešto lično protiv tebe su smešni i besmisleni.
    Opet sam ti u kafani, mene bez nje ništa nema
    Tu su moje lude noći, nikad nisam u samoći,
    Hej kafano, moja rano...
    Samo na www.VojvodinaCafe.rs - Muška kafana,
    Bircuz koji radi 25 sati dnevno!

  8. #8

    Odgovor: Svetska ekonomska kriza

    Citat campari kaže: Pogledaj poruku
    uzroci i posledice velike ekonomske krize. pocetak i kraj?
    Ekonomska kriza traje jos od davno kao i kriza svesti.
    Ako dnevno umre oko 30 000 dece od gladi i bolesti onda se to slobodno moze mazvati svetskom ekonomskom krizom koja traje vec godinama.
    Uzroci su ljudska pohlepa a posledice su rast kriminala i socijalni nemiri ali bez drasticnih posledica.
    Kraj takvom stanju se ne vidi,sve dok god se ljudi ne osveste i ne promene sistemske vrednosti.
    To ti je to ukratko.
    Kad svi misle isto,znači da niko ne misli dovoljno!

  9. #9

    Odgovor: Svetska ekonomska kriza

    Kriza je nešto što je bilo za očekivati.
    Osnov ekonomije je proizvodnja i potrošnja.
    Da bi napredovala firma mora da proizvodi više, bolje i jeftinije. Samim tim je jasno da njeni radnici moraju da rade više i kvalitetnije za manje zarade. Ukoliko su im zarade manje, smanjuje se potrošnja a firme grcaju jer imaju velike viškove gotovih proizvoda koje nema ko da kupi ( i time , makar, pokrije troškove materijala, energije, dažbina državi...). Jasno je da kad tad mora doći do zasićenja (jer ni banke nemaju mnogo novca da bi "pokrivale" tu izgubljenu trku).

    Kriza u našim uslovima je nešto totalno drugo (kao i uvek, mi smo "posebna vrsta" ). Kod nas je privreda uništena a sitni privatnici pred bankrotom zbog potrebe države da dažbinama namiri svoje partijske ale. Velikim privatnicima je namerno omogućeno da ucene manje i nametnu se kao monopolisti ( uz blagoslov nadležnih koji su "slepilo" debelo naplatili ). Da ne pominjem da je država u zadnjih 9 godina prezadužena i samim tim zavisna od svetskih poverilaca. Pošto su nas naše "vođe" dovele do statusa prosjaka, jasno je da je sada teže dobiti pare od drugih (jer ih ni sami nemaju dovoljno zbog krize).
    Sleduje nam apstinencija "na suvo" .

  10. #10

    Odgovor: Svetska ekonomska kriza

    Оно што ме "одушевљава" је да ће светске владе гледати не како да помогну обичном свету, привреди и сл. да преброде кризу, већ је изгледа план да ће парама да напуне гузице баш онима који су до свега овога и довели... што нам показује ко влада светом, односно у чијем искључивом интересу раде политичари.

    Ту је текст о Србији и српској верзији:
    Дужничко ропство Србије и спасавање тајкуна
    Бранко Радун
    четвртак, 16. април 2009.
    http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/duzn...je-tajkuna.html
    (...)
    Оно што је спорно у овом финансијском аранжману са ММФ-ом је прво: под којим условима и када ћемо добити наведена средства, а друго: за шта ће бити потрошена. Осим магловите приче о томе како ће нас то извадити из велике финансијске кризе, чији удар још нисмо ни јаче осетили, те да ће то много значити за наш буџет и стабилност динара, ми нисмо добили иоле пристојну информацију где ће да скрцкају толике новце. Занимљиво је да их о томе не пропитују ни медији, а ни опозиција. Када се негде распише тендер за три милиона евра, мора се поднети детаљан и прецизан рачун где ће новац бити утрошен, а овде је реч о три хиљаде милиона евра. Дакле, ми као грађани, посредством недоговорне владе узимамо на себе дуг од три милијарде евра, а да нам се ни у грубим цртама не каже где ће бити потрошени и под којим условима су та средства добијена. Ту није реч само о ниској и растегљивој камати (1, 47 до 3, 47 %) и о роковима који су исто тако у медијима растегљиво приказани, већ и о томе ко ће и колико добити финансијских средстава.

    У чему је, дакле, превара у вези овог и сличних финансијских успеха у задуживању министра Динкића и његовог бенда? Та финансијска средства заправо и неће ићи у реални сектор, како се сада назива привреда и производња добара, па чак ни на плате и пензије. Оно што се чита између редова магловитих експертских изјава о подршци приватном сектору ако стране банке не прихвате да им рефинансирају дугове (Динкић) јесте закључак да ће овај нови дуг већим делом бити потрошен да би се санирала неликвидност тајкуна и страних банака у Србији од којих су многе у тешкој ситуацији, јер су шпекулативно куповале некретнине, земљиште и друга трајнија добра. Неки су тајкуни задужили код банака и сада не могу сервисирати кредите, па је држава та која ће све то позлатити. Тако реална привреда која још није липсала, али и грађани неће видети десети део од овог новца који ће, наравно, бити дуг свих грађана ове земље. Да поједноставимо ситуацију како је видимо држава се у наше име задужује код међународних банкара да би одржала у животу своје банкаре и тајкуне у Србији. Држава која троши кредите на банкарске и тајкунске пропале шпекулације и која арчи последње девизне резерве да би одбранила имагинарну одбрану Монетарне кадињаче у виду нереалног курса динара који је одавно убио сваку извозну аспирацију привреде и нема никакву економску политику.
    (...)

    А ту о, ваљда, руској или бјелосвјетској:
    ---
    http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/soci...burzoaziju.html

    Социјализам за буржоазију
    Борис Кагарлицки
    четвртак, 16. април 2009.

    (9.04.2009)

    У савременој Русији, у моди су расправе о економској кризи на различитим округлим столовима и форумима. На једном од таквих састанака, налетео сам на представника крупне банке који је учесницима патриотски рекао да је у Русији све у реду и да је рубља стабилна (што је показала недавна девалвација). Тај излив оптимистичких речи не би ме изненадио да на крају није изјавио нешто што ме је заиста запрепастило. Банкар је рекао да су пре свега, сами људи криви за кризу. Да се народ није успаничио и да није повукао новац са банкарских рачуна, не би дошло до финансијских проблема. Тако су нас сами депозитари довели у невољу. А потрошачи су нас изневерили када су почели мање да купују. Да нису то урадили, до кризе не би ни дошло.

    На јидишу постоји реч хутспах која означава особу која је убила родитеље, а онда, на суђењу, моли судију да му ублажи казну због тога што је сироче. Верујем да ова реч најбоље описује морал крупних руских бизнисмена и већине владиних службеника.

    Међутим, овде је ниво анализе много значајнији од морала. Најгоре од свега је што високи званичници и бизнисмени заиста тако и мисле! По њиховом мишљењу, разлог за кризу је непримерено понашање обичних људи и, пре свега, жртава кризе. Борба против кризе своди се на заштиту пријатеља од странаца. Пријатељи су банкари, челници великих корпорација, високи службеници владе и менаџери. Странци су сви остали.

    Ова логика у основи је одлука донетих на Лондонском самиту Г-20, од којих једна предвиђа давање 5 билиона долара за финансирање опоравка светске економије. Један билион биће потрошен одмах, као помоћ компанијама и њиховим шефовима који пролазе кроз тешка времена.

    Пре него што се почнемо дивити количини новца које су неке земље спремне да дају, треба се подсетити да широм света проблематична имовина, која ће бити отписана у блиској будућности, према процени стручњака вреди много више од једног билиона долара. На тај начин, новац пореских обвезника из целог света биће потрошен за надокнаду неисплаћених дугова, обавеза које се не могу измирити, и девалвираних залога, пре него на пораст производње и стимулацију потрошње. Наравно, људи су криви што купују мање робе, што дрско остају без посла и што повлаче новац са непоузданих банкарских рачуна. Али бизнисмени се извлаче са свим својим грешкама, укључујући протраћен новац, неодговорне инвестиционе послове и преваре. Ми ћемо платити за њихове грешке, директно или индиректно, или путем пореза или када инфлација која буде пратила масовно убризгавање државног новца у економију девалвира нашу штедњу.

    Теши нас то што ће новац који буде дат за спасавање банака и компанија позитивно утицати на економију. Компаније ће моћи да једна другој исплате дуговања и измире узајамне обавезе, што ће спречити нови талас банкротства. У смислу тактике, све је у реду. Тренутна делимична стабилизација резултат је убризгавања 2 билиона долара у светску економију. Међутим, исход прве серије анти-кризних мера омогућава нам да схватимо куда би њихово понављање могло да доведе.

    Пад производње неће престати, незапосленост расте, а предузећа се затварају. Давање новца финансијским корпорацијама не само што неће успети да отклони основне разлоге депресије, него ће их чак и подстаћи. Штавише, финансирањем корпорација, које се испоставило неефикасним, и подржавањем институција које су одговорне за кризу, владе могу да погоршају ситуацију. Ако људи који у тим институцијама раде нису знали да ефикасно користе сопствени новац, како да будемо сигурни да ће новац владе користити како треба?

    Основно питање је коју ће стратегију владе једногласно усвојити, пре него количина новца коју су те корпорације добиле. Пожељно је да владе зауму јасан став. Ако се владини представници залажу за слободно тржиште, онда нека они који су грешке направили банкротирају. Владе не би требало да подржавају бизнисмене. Али, ако се залажу за државну интервенцију, онда треба да престану да причају о слободној трговини, светости приватног власништва и конкуренцији.

    Светски лидери одлучили су да подрже ту стратегију комбинујући најгоре особине тржишног капитализма са најнеефикаснијим облицима државне регулативе. То је на неки начин социјални, класни избор, а не само еклектичко јединство два приступа. Данас конкуренција и тржиште рада постоје за обичне раднике, али државна одбрана, протекционизам и регулатива за крупни капитал. Социјализам је пред вратима, али тај социјализам је само за капиталисте. Пролетери ће морати да живе у време капитализма, са свим његовим ужасима који изгледају управо као илустрације старе совјетске пропаганде.

    На једном састанку у Источној Европи одржаном пре петнаест година, један од заговорника слободног тржишта, пошто је исцрпео све аргументе, апеловао је на представнике владе: ако све владе света следе ову политику, како је могуће да греше? Мој енглески колега, који је имао мање поштовања за ранг од источноевропских либерала, одговорио је Наравно да могу. Тако нешто догађало се у историји много пута.

    Ако бисмо о тим питањима расправљали данас, мислим да би мој колега одговорио другачије: Они следе такву политику јер су сви заједно против нас, против већине.

    Борис Кагарлицки је члан Транснационалног института и директор московског Института за глобализацију и социјална кретања.

    (Превод с енглеског: Весна Тодоровић)
    За землю родную не на жизнь а на смерть
    Воевал с врагами Володимир князь
    Многая лета
    Многая лета
    Многая лета
    Русской земле

  11. #11

    Odgovor: Svetska ekonomska kriza

    Mene je uvek čudila slepoća finansijskih institucija Evrope da se konvertuju sva svetska potraživanja i dugovi u evropsku valutu umesto američke. Time bi Amerika bila prinuđena da sama brani svoj dolar i to bi rezultovalo "vraćanjem na pravu meru" jer ona decenijama ima prevelik trgovinski deficit.
    Na ovaj način bi sve berze bile oslobođene potrebe da veštački brane dolar (zbog porasta kamata) i zdravije posluju.
    I ova kriza je krenula iz Amerike... i znalo se da će koštati i sve druge (najbolja stvar za nju samu). Pitam se...koliko ameriku košta da zadrži "status quo" (verovatno mnogo je jefinije potplatiti ili ukloniti one koji odlučuju o tome).
    Lav je možda kralj životinja ali nikada vuka nećeš videti da igra u cirkusu .

  12. #12

    Odgovor: Svetska ekonomska kriza

    Citat Aca1983 kaže: Pogledaj poruku
    InjAO shtoj si ga ujopstijo-haos. Aj d idemo jukratko:
    Uzrok je oce se mocnicima da....Posledica je j_banje sirotinje juzduz i popreko. Pocetak je posle predigre, a kraj kad je razvale.


    Citat campari kaže: Pogledaj poruku
    ko su mocnici, a ko sirotinja. sta moze mocnik uzeti od sirotinje? da nije okrsaj medju samim mocnicima?
    шта су робовласници имали од робова?

    @yossarian
    Оно што ме "одушевљава" је да ће светске владе гледати не како да помогну обичном свету, привреди и сл. да преброде кризу, већ је изгледа план да ће парама да напуне гузице баш онима који су до свега овога и довели... што нам показује ко влада светом, односно у чијем искључивом интересу раде политичари.
    политичари и јесу ту да буду параван "демократичности" и "владавине народа", сви други политичири у другим земљама који заиста раде у интересу своје заједнице јесу "диктатори", а њихове државе "одметинчке", јер се са њима не може управљати из једног центра.

    не знам да ли вам је познато, али најуноснији посао је када неко ради за вас џабе, да није тако не би постајала берза људи још од постанка комуникације међу људима.
    људи се и данас као и пре пар хиљада година продају и купују без њиховог пристанка или избора.

    циљ је срозати велику већину до сада "слободних" у потпуно зависне и потчињене и још гладније, (лакше се купују и продају другим речима контролишу, а по потреби и елиминишу) мало сурово и некима можда сувише упрошћено, али тако је.

    ја сам баш на овом форуму пре годину или две препоручивао марксов капитал, као не превазиђено дело из филозофије економије, али авај, политичко ТВ испирање сивих ћелија великог броја наших суграђана је узело свој данак и на коментарима које сам добио након тог поста.
    данас је мало другојачије, неком је потребно неко време да прогледа мимо наметнуте политичке призме и карактерних улога које играју политичке партије на позорници.

    не кривим људе који су поверовали у промене, али кривим оне који једном дођу на земљу, чврсто ногама, и опет поверују у лажи са ТВ екрана.




    НАША КРИЗА нема много додирних тачака са СЕК, сем у случају извозно оријентисаних фирми, а њих је јако мало. Основ наше економске кризе је чврсти загрљај ММФ и Светске Банке. Ја гарантујем да креатори нашег економског простора имају вишеструко већу плату од стране ММФ и СБ него што је примају као министри, гувернери ове државе, тако да је за њих једини прави посао онај којег раде онај за ММФ и СБ. Такође се мора знати да тако велике финансијске институције убијају за непослушност, па тенутно можда раде и оно што и не би хтели, и по никакву цену не желе да напусте своја места, јер ће тада бити они који доста знају, и врло пожељне жртве разноразних несрећних случајева.

    на пр.
    Ekonomista Mlađen Kovačević ocenio je da je Srbija još daleko od ekonomske stabilnosti i da preti opasnost da zemlja zapadne u velike teškoće zbog nemogucnosti daprikupi dovoljno novca da otplati dospele dugove.

    "Čak ako se deficit tekućeg računa platnog bilansa smanji 25 odsto, on će iznositi oko sedam milijardi dolara. Kada se tome dodaju i potrebe servisiranja dospelih dugovanja Srbija bi morala da obezbedi oko 14,7 milijardi dolara, ili oko 11,1 milijardi evra", izjavio je Kovačević Tanjugu.
    2000 смо имали дуг од око 2 милијарде долара и исто толико блокираних средстава у америчким банкама, данас имамо око 36 милијарди дуга.......................

    поделите тих 36 милијарди на 6 милиона становника, па видитие колико сте ви дужни, и колико треба да се стегнете да то вратите.
    Poruku je izmenio StOlA, 27.04.2009 u 11:29

  13. #13

    Odgovor: Svetska ekonomska kriza

    ja mislim da je nas narod wec prosao swe moguce krize,u proslom wijeku,tako da swaka nowa kriza pa i owa je nama smijesna mi smo uwjek bili kao naucni eksperiment,koliko i kako se moze preziwjet sa onim 'tucanjem' sa zapada,dugi niz godina...

Slične teme

  1. Kriza i u mom dvoristu
    Autor bellissima u forumu Društvo oko nas
    Odgovora: 19
    Poslednja poruka: 03.02.2015, 21:48
  2. Kriza u kompjuterskoj industriji
    Autor goldie u forumu Spomenar
    Odgovora: 5
    Poslednja poruka: 26.05.2010, 12:17
  3. Da li se kriza odrazila na posao?
    Autor maleni u forumu Posao
    Odgovora: 32
    Poslednja poruka: 18.02.2010, 21:47
  4. NIS - politicka ili ekonomska odluka?
    Autor maleni u forumu Politika
    Odgovora: 110
    Poslednja poruka: 18.05.2009, 20:49
  5. Kriza srednjih godina
    Autor Aiko u forumu Psihologija
    Odgovora: 15
    Poslednja poruka: 08.04.2009, 00:16

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •