izabelitta

eee
blago je vama mladima
vi samo mislite na jednu stvar:

!kišu

ili tik tik vi ceee..

a ja:

dok bilo šta pada
više ne izlazim

jeeeer:
uvek sretnem
neke bivše draaage

e sad:
dal se javimo izljubimo izmrzimo
pređemo na drugu stranu ulice u pravom tajmingu
il u krivom
dal se isplačemo
izgrlimo
izlažemo
otvorimo
zatvorimo
otćutimo
nije važžžžno

uvlačenje stomaka
i kesica ispod obraza
i onno:
ux jebem ti
kud sam ovako izašo
ko da me poplava blabla
aa i onna karijesčina na 9ki gore levvo

baš mi je draago da smo se srelli
ee aj pa se vidimooo
sledeci put po nekom lepšem vremenu
možda na nekoj kaffi

qurac kafa
nikad se više nećemo videti
umrllo je sve

samo mi padne naa pamet
bože: koliko ste imale sreće
što ne ostadoste samnom

Eee, šta se sve danas ne zove kafom...

Kakva simbolčina
Kakva šolja bez dna
U koju bez veće razlike
Podrazumevano uskaču
Sastanci
Rastanci
Ostanci
Štikle
Pačne
I opanci
Obećanja
Opravdanja
Slatka instant muvanja
Srednja kontakata čuvanja
Gorča strana nadanja
Na tren il duža
Zamajavanja
Eto šta su nam zakuvali
Osmanci
A zapadnjaci u slavu instanta
Sprčkali u filter
Il razblažili mlekom da lakše
Srčemo
I da vešto stavljamo
Etiketu tog srka
Na mnogo toga što bi trebalo
Da progutamo
No, posle svake te kafe
Popijene
Zamišljene
Na suknju kanute
Ili netaknute
Ipak ostaje talog
I svi mi znamo da se samo
U onaj najgušći
Može ubosti želja


Naravoučenije:
Ko me na pohovane tikvice pozove
Sigurna sam da me je poželeo

oče,oče: zgrešio sam:

..
?
..

jesil tu
ne vidim te
aj iskreno
ne viri bre
ujaa


nije sad ni važno

ja sam tu

ona nije!

allo:
detee
pitaj
šta kafana pije
i jebo kafe
neka bambus lije

vidi:
zar i mene
skota
ipak neko da smota

dodirnula me
uhjebotepopeizvini
neka divota

pazi kad mene

ejj


provalila me
"kao":

otkrivala mi se
na mom tekstu

oprobala mi svaštanešto

na zamišljenoj sceni
volela mi testo

kroz tekstove:
spajala mi preostale restlove

sve sa ljubljenjem more na kraju

turala nam perike od zlatnih froncli

nije mi dala da pijem čajeve bez nje

mazila mi koleno

reljefisala na velikojzelenojdrvenoj kapiji

poxovala cvet tikvičin na pogrešnoj ringli

vraćala mi mene
kad sam pored nje

pronašla mi smisao daha
pogleda

u intermecima
boleo me vazduh
u kome nije ona

sve mi to rekla
i 100x me bacila u frku
i još mi:
još mi rekla
dok smo 1 kisli:

da sam bacač plamena!

pleme li joj jebem







zammisli:

A, u čemu je fora - bloG?

Mislim, kao i uvek, nisam u toku, i nemam pojma.

Ali o kiši znam mnogo. Čak i više nego što sam ikad želeo da znam.

Sećam se kiše jedne, godinama unazad, koja je padala na autobuskoj stanici drage nam prestonice. Bilo je rano jutro, negde oko 5 sati, marta jedne godine. Kapi su joj se mešale sa snežnim pahuljama, a ja sam gledao kako prolaze, čekajući bus za kući. U srcu sam nosio prazninu, zarađenu te noći, najveću ikada, možda. Oko mene prosjaci, pijanci, putnici (ne)namernici. Kiša je padala i dok sam brisao reči iz telefona, sa sve datumima, ostatke nečega što možete da nazovete kako god hoćete, a što je trebalo da umre te noći. Ispostavilo se da je definitivno umrlo mesecima kasnije...nezvanično. Zvanično, tog jutra, obojenog kišom.

(...kasnije, te večeri, pogledao sam se u ogledalu...na desnoj strani brade nalazila se skupina sedih dlaka, dobijenih za noć...jbg., kad sam emotivac, i sve primam k srcu...)


...pitam se, je l' sam ja sad bLoGeR? :cesces:

(Ono smo što ne izbegavamo da smo )


Ma pusti me tih vagi
I drugih klackalica
Kao ono:

Ja već imam dečka
Samo mi se iz fazona
Malo nećka ovde
Uz tvoj lakat

Fakat:
Prestajala sam jedno dugo popodne
Na kiši
Merkajući da l� je dečko od njega viši
Kada je molio
Piši mi, piši
I onda nestao do daljega

Pisma su mi se vratila
Zato sam mučki patila
Tada sam probala vermut
I samo što nisam povratila

Lane su vozile sanke
A ja sam vozila dečka
Od onda mrzim rastanke
I ne volim da se nećkam