Uriel

- Šta je ovo?
- Puding od vanille...gospodine.
- Aha... a jel ima nešto u tom pudingu?
- Nema gospodine. To je puding od vanille. A šta biste želeli da ima u njemu?
- Neznam zapravo, ali mislim da bi bilo u redu da ima nešto u njemu.
Recimo nekog voća,i karamel-kreme ili barem suvog grožđa.
- Nema nažalost. To je naš standardni puding od vanille koji tako služimo
uz ovaj meni koji ste naručili.
- Nemojte me pogrešno razumeti, predjelo i glavni obrok su bili odlični,
samo ovaj puding je nekako jadan. Kao činijica lepka za drvo.
Konobar je samo slegnuo ramenima. Suočen sa prizorom bele činijice, do polovine
ispunjene tom bledom masom, zaista nije imao nikakvih reči odbrane.
Odlučio sam da ga malo zajebavam.
- Molim vas odnesite ovaj puding od vanille i donesite mi puding bez vanille.
Alergičan sam na vanillu. Ospem se po celom telu od vanille, a i oko mi počne
poigravati ponekad.
- Želite li onda puding od čokolade ili od jagode?
- Ne ja želim ovaj predivan, primamljivi puding, samo bez dodatka vanille.
Jedna obrva mu se podigla.
- Mislim da kuvaru neće predstavljati problem jednostavno izostaviti taj nepoželjni
začin iz svog specijaliteta. Vanilla je začin zar ne?
- Paaa ...mislim da jeste.
- Vanilla je začin kao i biber ili cimet � zar ne?. Znači ako naručim pitu bez cimeta,
donećete mi pitu na koju kuvar neće staviti cimeta. To ne bi predstavljao problem
zar ne? Zašto je onda problem doneti puding bez vanille?
- Na jelovniku nemamo pudinga bez vanille. Ima puding od vanille, čokolade i jagode.
- Jednostavno mi donesite prazan puding. Puding bez začina i dodataka.
- To ne postoji!
Konobar je najzad počeo da se bavi delatnošću za koju nije plaćen...da razmišlja.
- Puding bez vanille i nije puding, nego...nego... neznam... valjda mleko.
- Tu vam moram dati za pravo. Osnova pudinga je štirak, mleko i malo šećera.
Ali gle čuda, dodamo malo vanille i već imamo sjajan puding koji možemo
služiti gostima kao desert.
Iskezio sam se i pokazao rukom na jadnu činijicu.
- Donesite mi testo sa makom, preliveno medom molim vas.
Pokupio je činijicu i u tišini otišao.
Jednog dana će se nekakav kuvar željan dobrog profita, setiti da slanu vodu može
prodavati kao dietalnu supu od soli. I narod će je jesti.



Krokodili raspolažu čudnom sposobnošću da tokom plivanja, premeštaju svoju
ogromnu jetru, napred nazad i tako pomeranjem težišne tače, koriguju nagib
svoga tela pod vodom. Tamaš je na suvom imao problema sa svojom težišnom
tačkom, naročito kada bi mu jetra natekla od prekomerne konzumacije alkohola, dostojne
svakog krokodila.
Posle osmog piva i pola litre unicuma rešio je da mi saopšti svoju drastičnu odluku,
koja me je dovela u stanje apsolutnog zaprepaštenja i beznađa.
- Moram da odem do WC-a.
- Jel si siguran?
- Još nikad u životu nisam bio ovoliko siguran kao ovog trenutka.
Pogledi su nam se ukrstili a u njegovim očima se ogledala sva patnja izazvana
ogromnim nagomilanim pritiskom, koja mu je razdirala dubinu ličnosti.
Saosećajno ali ipak dostojanstveno, klimnuo sam glavom znajući da se možda
dugo, dugo nećemo videti ukoliko se zaista odluči na ovaj hrabri korak.
WC je bio udaljen 8 metara...za čoveka u Tamaševim godinama gotovo
nedostupan. Kao bivši član elitne desantne jedinice, raspolagao je onom slepom
odlučnošću koja se graniči sa ludilom i nije se obazirao na moguće posledice,
a ponajmanje na evetualne opasnosti koje vrebaju na svakom metru.
Digao sam čašu u njegovo zdravlje i svečano izjavio...
- Ajde idi seri - dotle ću ja da gledam TV.
Dizao se od stola lagano kao Hindenburgi zeppelin na poslednji let a udaljavao se
nepokolebljiv kao Frodo na svom putu ka ukletoj planini.
Uključio sam TV da nebih slušao odjeke agonije, koja se odigravala iza tankih vrata.
...Pogrešio sam.


Reklama:
- Oh tolikoi sam sretna što smo uzeli kredit od JUBA banke i obnovili kuhinju,
ali ovaj stari frižider bismo još mogli da zamenimo novim.
Debeli kreten sa šoljicom kafe u ruci, glumeći razum, klima glavu našminkanoj
drolji koja sedi naspram njega i potpaljuje nezadovoljstvo miliona dokonih,
pregojenih domaćica.
- Da u pravu si draga. Opet ću pozvati JUBA banku da nam da kredit uz fantastično
povoljne uslove. Neće biti nikakvih problema sa ljubaznim službenicima JUBA banke.
Našminkana drolja se zadovoljno kezi sa sjajem u očima, koji isključivo želja za novim
frižiderom, ili možda prekomerna doza heroina, može da izazove.
Milioni dokonih, pregojenih domaćica u dometu TV predajnika pada u euforično stanje
a kolektivni sumrak pada na iovako sažaljenja vredne plamičke njihovih umova.
Rodila se nova molitva koja monotono i neumoljivo odzvanja u glavama zombija
potrošačkog društva � Hoću novu kuhinju! ...Hoću novi frižider!...Hoću!...Hoću!...�
Naredni kadar: Nasmešeni službenik, neki gizdavi židovski pederčić, sa osmehom
pruža lepezu novčanica, debelom kretenu koji je još uvek u istoj debilskoj košulji
kao u predhodnom kadru. Debeli kreten je sretan jer će omogućiti svojoj napundranoj
drolji sve blagodeti koje pruža novi, neverovatno inteligentni i funkcionalni frižider.
Sa izrazom bezgranične zahvalnosti maše židovskom pederčiću, a on ga ispraća
stojeći ispod table sa natpisom �JUBA�
Sve vreme u pozadini ide vesela muzika koja zrači veselošću i razdraganošću.
Sa druge strane se čuje kataklizma Tamaševih nastojanja da se otarasi nagomilane
negativne energije nagomilanih u jednoj od njegovih čakri.
Sve je u savršenoj harmoniji.
Naredni kadar: Neverovatno nervirajući par trećerazrednih glumaca opet sedi u
novoj kuhinji i divi se glomaznom frižideru koji se veselo šepuri svojim dugmetom
za uključivanje i lampicom. Ženka presretno grli svog tovnog imbecila i gleda ga
pogledom koji obećava bonus sex sumnjivog kvaliteta, kao nagradu za svoju slepu poslušnost. On je sretan i trepće, kako samo sretni debili umeju da trepću. Milioni dokonih, pregojenih domaćica je takođe sretno i kod kuće igraju pred ekranima, tresući svoje mlitave znojave grudi ispod istegljenih pulovera, slaveći na taj način osvit nove nade, koju im je pružila velikodušnost JUBA banke.
Pogled mi se zastaklio.
Vrata WC-a se otvaraju i iz zloslutnog gustog vrtloga pomalja se silueta jednog
slomljenog bića. Prišao je stolu vukući za sobom jednu, a možda i obe noge.
Seo je u tišini...ispod rasčupanih sedih pramenova kose, kapljao je lepljivi znoj.
Zurio je u daljinu pogledom čoveka koji je prošao pakao uzduž i popreko.
Oprezno sam mu nalio čašicu koju je drhtavim prstima iskapio.


Nikada mi nije ispričao šta se zapravo desilo tog dana iza zatvorenih vrata...
a nisam ni siguran da bih želeo saznati.