Price iz matrix-a

Tokom zivota svaki covek upozna veliki broj ljudi. Neki od njih su mu simpaticni, neki nisu; neki su lepi, a oni drugi nisu; neki mu mame osmeh na lice, a neki su, naprosto, iritantni.

Takva osoba pronasla je zaposlenje u lokalnoj banci. Nas dvojica jednom mesecno (sva sreca, pa ne cesce) vodimo gotovo identican razgovor, koji opisujem u nastavku:

M: Dobar dan!
B: Dobar dan.....

predajem racune, vec spreman na ono sto neminovno sledi....

Covek pocinje da mi vraca jedan po jedan racun uz obrazlozenje:

Ovo (racun za gas) mozete uplatiti u gasu, ovo (racun za telefon) mozete u posti, a ovo (komunalije) u mesnoj zajednici...oni ne naplacuju proviziju

M: ne smeta mi provizija, platicu je, otkucajte racune
B: Ali....to je ipak provizija od 200 dinara..
M: Samo vi otkucajte to....
B:Dobro....ali, znate, za svaki racun provizija..nakupi se
M: Znam, bre, za proviziju, hocete li da pocnete vec jednom?
B: Ali, ovo sve ide s provizijom...

Na ovo vec cutim, da nesto kazem, bilo bi %&@#?@*&%$!

Pocinje da kuca racune, uz pogled fiksiran na moje lice....kako mu uspeva stvarno mi nije jasno.... Nakon svakog otkucanog, konstatuje iznos provizije, uz moleciv pogled, valjda da mu prekinem muke i odem, sta li....

Na izlasku iz Banke, svaki put me ogreje sunce, bez obzira da li je leto, il' zima, mecava, mraz, led, il' lopate padaju s neba.... Prethodni put me toliko naljutio, da sam mu zapretio da cu otici u centralu, i ispricati njegovom pretpostavljenom kako namerno tera klijente iz banke, te ih salje da svoj novac ostave na nekom drugom mestu.....