triViALna

Vreme za rucak je odavno uzelo svoje a i oci su mi kockaste jos od sinoc.
Nervira me tako mnoga toga danas, pa i ova fuckin� mashina za kafu koja rikne uvek kada joj se priblizim od pozadi. Prebrojavam brojke i gundjam u sebi kao sto gundjam vec mesecima. Pricam mu danima da kalkulacija ovaj put nece imati prodju, odgovara mi sa "valjalo je do sada, valjace i ovaj put". Tako ti je to sa brojkama kada ih gledas "dvodimenzionalno" na papiru, ali onaj ko ih "stvara" daje im "dusu" trece dimenzije i zna tacno da li "disu" ili�"ne disu". Ah da�o tom cu misliti sutra�

Ulazi ON sa dve pizze, jednom salatom, nekim jeFtinim vinom ispod ruke sto su mu uvalili kao prezent iliti reklamnu voznju piZZerije for nothin' i kesicom (resto) ciabatta semicki . Znam da je jeo krisom u liftu...igraju mrvice kolo oko usta kao i na reveru dizajMerskog odela�
Trt mrt�bla bla.
Nemoj majke ti o parkiranju � o tome ne mogu vise ni da mi plate. Nemoj ni o snegu, ni o letnjim gumama koje si "nabacio" prosli vikend jer si se molio Aton-u, ni o kilometarskim zastojima na autoputevima � sve vec znam, a i ono sto ne znam ne zelim da znam. Ne volim ove post-praznicne depresije u kojima oni koji nisu na post-praznicnom odmoru izigravaju familijarne odnose, narocito i izricito NE kada je sHefonja licno glavni i odgovorni kreator. Hocu u miru da zvacem salatu � ponavljam u sebi i razmisljam kako da ga namamim na onaj glupavi mini-golf u njegovom biroVu.

"E�citam malo pre neki clanak kod 'talijana o srpskoj omladini. Titula : Izmedju Skinheads i crkvenog fanatizma�. Crta rukama titulu clanka imaginarno negde u prostor�
Zagrcnuh se�
"Ja to ne razumem".
"Nisam sigurna koliko i sta tu ima da se razume."
"Ne razumem sta vi (Vi) u stvari hocete?!"
E to je dobro pitanje.
Gde bas mene nadje to da pitas ?
Gde me nadje bas danas ? !
Svasta mi fura kroz mozak brzinom 500 na sat � neki likovi sa foruma, neke teme sa foruma, neke slike iz zivota, neke reci negde recene, neke price gde krenes od proslosti, izgubis se u sadasnjosti a buducnost�eh, buducnost�ni ona nije kao sto je nekada bila.
"Ne mogu da ti objasnim a da ne prodje radno vreme sa sve �berstunden", odgovaram konacno (pre)vise sarkasticno nego sto sam htela da zvuci(m).
"Mhm. Ti nikada ne pricas o onome sa cim nisi definitvno zavrsila u past tens-u."
Cutim.
"Neke krajnosti nemaju kraja", vadim se rastegujuci reci.
"Da,da�znam. Zato si ti jos ovde."

Zvoni telefon�
Huh�