Dragan-che

Ostavinski postupak je pravni proces van sudskih sporova koji služi za razmatranje ostavštine. U okviru ovog postupka, sud utvrđuje identitet naslednika preminulog lica, sastav imovine koja čini tu ostavštinu i određuje prava iz te ostavštine koja pripadaju naslednicima i drugim licima.


Ovaj postupak se pokreće po službenoj dužnosti čim se sazna da je neko lice preminulo. Takođe, ovaj postupak se može pokrenuti po predlogu za pokretanje ostavinske rasprave koju može podneti sudu svako pravno zainteresovano lice. U nastavku teksta ćete saznati kako izgleda proces.
Kako se predmet formira?

Prilikom sprovođenja ostavinskog postupka, advokat za nasledno pravo će vam pomoći i sprovesti vas pravilno kroz ceo proces. Zato je izuzetno važno da ga angažujete što pre.
Ostavina je postupak kojim u se utvrđuje ko su naslednici umrlog, koju imovinu je ta osoba ostavila za sobom i kako će to zaostavštinu naslednici podeliti među sobom.
Ostavinski postupak se sprovodi isključivo pred sudom. On ga pokreće kada dobije od matičara informaciju o smrti. Zatim se u sudu formira predmet O, kao ostavina, i broj predmeta. O tome da li je pokrenuto možete saznati na šalteru suda ili telefonskim putem.
Od dokumentacije treba da imate:

• fotokopiju lične karte umrlog
• fotokopiju lične karte podnosioca predloga
• izvod iz matične knjige umrlih za ostavioca
• izvod iz matične knjige rođenih i/ili venčanih za predlagača i ostale naslednike
• dokaze o imovini ostavioca (npr. izvod iz lista nepokretnosti, saobraćajna dozvola, oružni list, akcije, deonice, račun iz banke, penzioni ček i sl.).

Javni beležnik ili sud su po zakonu dužni da vam pribave ove dokaze.
Ostavinski postupak se obustavlja ukoliko je preminulo lice imalo samo pokretne stvari.
Postupak pokreće sud ali se on može vršiti pred sudom i pred javnim beležnikom, ukoliko je sud preopterećen drugim predmetima.
Nakon toga će vam stići poziv za sastavljanje smrtovnice od javnog beležnika.
Smrtovnica je dokument u koji se unose svi bitni podaci za nasleđivanje:

1. informacije o preminulom licu
2. informacije o imovini preminulog
3. podaci o potencijalnim naslednicima
4. podaci o postojanju testamenta i slično.

Nasleđe i naslednici - šta se sve može naslediti i koje je pravilo nasleđivanja?

Nasleđe pretežno čini sve ono što je umrli imao u trenutku smrti. Tu spadaju i dugovi. Može se naslediti kuća, vikendica, zemljište, automobil i druga vozila, oružje, grobno mesto, akcije, novac, nakit itd. Sva imovina koju su supružnici stekli u braku svojim radom predstavlja zajedničku imovinu.
O ostavinskom postupku treba da se obaveste svi potencijalni naslednici. Važno je da li je umrli ostavio testament i da li potencijalni naslednici žele da prihvate nasledstvo.
Postoji pravilo o nasleđivanju kada nema testamenta. U osnovi je pravilo da preminulo lice nasleđuju članovi uže porodice - najbližu srodnici. U prvom naslednom redu, dakle oni koji imaju prednost, jesu supružnik i deca (bračna i vanbračna), gde svi podjednako nasleđuju. Nakon toga, postoji drugi, treći, četvrti nasledni red itd.
Pravilo o nasleđivanju kad ima testamenta sledi određeni proces. Testament se:

• prvo pročita
• utvrdi u kom je stanju primljen i da li ima nečeg sumnjivog (da li je otvaran, da li je nešto prepravljeno i sl.)
• zatim se proglasi.

Ukoliko naslednici nisu zadovoljni ishodom testamenta, moguće je da se podnese tužba, a rok je 3 godine od smrti ostavioca.
Postoje 3 slučaja odnošenja naslednika prema ostavini. Naslednici mogu:

• prihvatiti nasledstvo
• mogu ga se odreći
• prihvatiti nasledstvo i ustupiti nekom drugom.

Za maloletna lica, naslednu izjavu daje zakonski staratelj (roditelj, drugi staratelj, centar za socijalni rad).
Poslednja faza ostavinskog procesa - donošenje rešenja


Donošenje rešenja o nasleđivanju predstavlja završnu radnju ostavinskog postupka. Nakon što javni beležnik popiše imovinu i prikupi izjave naslednika - i sve bude u redu, onda javni beležnik ili sud donosi rešenje o nasleđivanju. To rešenje se šalje na adrese svih učesnika u procesu.
To rešenje stupa na snagu (postaje pravosnažno) 15 dana nakon njegovog donošenja, ukoliko nema žalbi naslednika u međuvremenu. Ovaj postupak čekanja se može ubrzati tako što će se svi naslednici odreći prava na žalbu.
Vrlo je važno da javni beležnik stavi pečat pravnosnažnosti na dokument, tj. rešenje, kako bi sve bilo zakonski regulisano.
Nakon toga, rešenje se dostavlja Službi za katastar neporketnosti i Poreskoj upravi.
Kao i za većinu postupaka koji se pokreću, i ovde se javljaju troškovi. Ukoliko se ostavinski postupak sprovodi pred sudom, visina taksi i drugih naknada i nagrada porpisana je Zakonom o sudskim taksama.
Ukoliko se postupak sprovodi pred javnim beležnikom, onda su troškovi određeni javnobeležničkim tarifama.
Naslednici prvo plaćaju sastavljanje smrtovnice. Nakon toga, sve što treba da se plati, plaća se kada se postupak okonča - kada se dobije rešenje o nasleđivanju u kome se nalazi iznos koji je neophodno namiriti.
Vrednost nasleđa se određuje na osnovu procene tržišne vrednosti stvari (najčešće iz poreskog rešenja).
Dakle, ako ćemo da sumiramo sve korake koje je neophodno realizovati prilikom pokretanja ostavinskog postupka, oni bi bili sledeći:

• smrt ostavioca
• informacija o smrti koja se dostavlja matičaru
• matičar to prenosi sudu
• sud / javni beležnik sprovodi postupak
• sastavljanje smrtovnice
• rasrpavlja se o zaostavštini
  
  
  • ukoliko ima spornih pitanja - pokreće se parnični postupak
  • ukoliko nema spornih pitanja - formira se rešenje o nasleđivanju.

Naš je savet da kroz ceo proces imate stručnu podršku u vidu advokata sa kojim ćete se moći konsultovati oko bilo kojih nedoumica i potencijalnih neslaganja sa drugim naslednicima.
Od vas se ne očekuje da budete upućeni u sve detalje ostavinskog postupka, zato i postoje advokati, ali ovim priručnikom vam nudimo bazična znanja koja ćete svakako nadograditi samim iskustvom.