Markodj90

kardiološki pregled 1.jpg

Procena pacijenta koji ima “srčane simptome” je složen process, koji se sastoji iz više koraka. Pored prikupljanja detaljne anamneze, kardiološki pregled je od presudnog značaja. U eri u kojoj medicinske tehnologije brzo napreduju, može se pomisliti da pametna medicinska dijagnostika kao što je ehokardiografija ili CT skeniranje srca može lako zameniti temeljni pregled srca.

Treba imati na umu da kombinacija sveobuhvatne istorije i detaljnog pregleda srca može dijagnostikovati skoro 80% srčanih bolesti. Dobar fizički pregled može spasiti živote brzom dijagnozom i lečenjem, jer je za većinu dijagnostičkih studija potrebno vreme.


Anatomija srca


Da bi se izvršio uspešan fizički pregled, mora se razumeti strukturna anatomija srca. Srce je torakalni organ zatvoren između pluća, iznad dijafragme. Podeljen je na četiri komore - dve pretkomora i dve komore. Atrijumi su odvojeni interatrijalnim septumom, dok interventrikularni septum razdvaja komore. Desna pretkomora prima deoksigenisanu krv iz gornje i donje šuplje vene. Zatim prolazi kroz trikuspidalni ventil u desnu komoru. Odatle, deoksigenisana krv prelazi plućni zalistak u plućnu arteriju kroz koju ide u pluća radi razmene gasova.

Oksigenisana krv se zatim gura kroz plućnu venu u levu pretkomoru, koja zatim ide kroz mitralni ventil u levu komoru. Levostrani sistem visokog pritiska pumpa krv kroz aortni zalistak u aortu i po celom telu. Pritisak izbačene krvi na arterijski zid stvara krvni pritisak zajedno sa perifernim vaskularnim otporom. Sistolni krvni pritisak je pritisak kada srce kuca i predstavlja maksimalni pritisak u arterijama.

Dijastolni krvni pritisak je pritisak kada se srce opušta, predstavlja minimalni pritisak u arterijama i zavisi od perifernog vaskularnog otpora. Krvni pritisak takođe zavisi od udarnog volumena, brzine krvi, usklađenosti arterija i viskoziteta krvi. Temeljna istorija i kardiološki pregled sistema mogu pomoći u dijagnosticiranju specifičnih srčanih bolesti i mogu pomoći da se razlikuju od bolesti drugih organskih sistema. Važni simptomi srčanih bolesti su sledeći.

Bol u grudima i propratni simptomi

To se smatra obeležjem srčane bolesti, međutim, može biti i rezultat plućnih, GI i mišićno-skeletnih poremećaja. Kardiološki pregled je imperativ da bi se razlikovao srčani anginozni bol u grudima od ostalih. Tipičan opis angine je retrosternalna i difuzna, trzaji u levoj ruci, vilici. Taj bol prepoznajemo kao osećaj nalik na pritisak kao da nam „neko sedi na grudima“. Ukratko, on se pogoršava naporom i olakšava odmorom i nitroglicerinom.

Kardiološki pregled će ukazati in a palpitacije - se definišu kao treperenje, neprijatno osećanje u grudima koje je obično povezano sa aritmijama. Osećamo se kao da je „srce preskočilo“. Kardiološki pregled će omogućiti lekaru i da prepozna dispneja (kratkoću daha) - aroksizmalna noćna dispneja i dispneja pri naporu. Kardiološki pregled će vam razjasniti i siinkopu - prolazni gubitak svesti koji je rezultat hipoperfuzije mozga.

Ne zanemarujte umor

Iako nije specifičan simptom srčane bolesti, ovo je uobičajen simptom hronično smanjenog srčanog volumena, kao što je kongestivna srčana insuficijencija. Za kardiološki pregled važan je i edem - simetrični edem donjih ekstremiteta koji se pogoršava kako dan napreduje je uobičajen simptom kod pacijenata sa kongestivnom srčanom insuficijencijom. Može se javiti čak i kod pacijenata koji su vezani za postelju.