Dragan-che

Povreda bilo kog dela tela nije samo promena za organizam, već i za naš život i svakodnevne aktivnosti uopšte. Situacije u kojima se povreda može dogoditi apsolutno su nepredvidive i ne tiču se isključivo sportskih aktivnosti. To znači da se može desiti svakome, u bilo kom trenutku i na bilo kom mestu.

Istina je da su povredama najviše izloženi sportisti, jer njihovo telo trpi najveću aktivnost mišića, svakodnevne treninge, utakmice i takmičenja. Najteže obično pada činjenica da teren morate zameniti krevetom. O povratku sportu i nekadašnjim trijumfima na terenu može se razmišljati tek nakon uspostavljanja tačne dijagnoze, lečenja i potpune rehabilitacije. To svakako nije kratak vremenski period, a uspešan oporavak zavisi od brojnih faktora.

O svemu tome detaljnije pročitajte u nastavku teskta.

Najvažnije je utvrditi ozbiljnost povrede

Koliko dugo će oporavak nakon povrede trajati najviše zavisi od toga koliko je povreda ozbiljna. Sa druge strane to može biti u direktnoj vezi vrstom sporta kojim se bavite. Mnogi ortopedi i hirurzi dele mišljenje da najozbiljnije povrede nastaju kod borilačkih i ekstremnih sportova. Čak i kod manje ekstremnih sportova povrede zahtevaju celovito lečenje i stanje mirovanja. Ukoliko im se ne pruži potreban oporavak i pažnja, značajan broj tih povreda može da ostavi trajne posledice na funkcionalnom i estetskom planu.

U najčešće sportske povrede spadaju uganuća zglobova, istegnuća mišića, nagnječenja, povrede tetiva i ligamenata i povrede leđa, dok prelomi zahtevaju najduži i najintenzivniji oporavak. U ovim trenucima najvažnije je pratiti instrukcije i savete doktora. U praksi su česti primeri gde pacijenti, vođeni željom da se što pre vrate na teren, forsiraju sebe i svesno ubrzavaju proces za koji je potrebno vreme. To je velika greška, jer se tako stvara rizik od ponovnog povređivanja i još zahtevnijeg lečenja.


„Prvi koraci” nakon povrede

Nakon povrede i njenog lečenja, oporavku je potrebno posvetiti maksimalnu pažnju. Pošto rane ili prelomi strastu, slede i prvi koraci. Kada to kažemo, mislimo i na izlazak iz zone mirovanja (prvo oslanjanje na nogu, ukoliko je noga povređena, prvi duži koraci...), ali i na korake postoperativnog oporavka.

Redovnim kontrolama, rendgen snimcima i procenom lekara, dolazi se i do najvažnijeg postoperativnog koraka – a to je fizikalna terapija. Ova metoda lečenja je ključna tokom oporavka od povrede, jer pomaže pacijetu da ponovo uspešno aktivira povređeni deo tela, poveća fleksibilnost i amplitudu pokreta. Obavlja se uspomoć stručnog lica, koje detaljno objašnjava koncept i trajanje terapije. I najvažnije, zbog uspešnih rezultata neizbežna je i neophodna pogotovo profesionalnim sportistima.

U većem broju slučajeva, fizikalna terapija podrazumeva neki od oblika vežbi za istezanje, jačanje, vežbe sa lakim opterećenjima, samo hodanje itd. U zavisnosti od ozbiljnosti povrede i stepena oporavka pacijenta, moguće je osmišljavanje individualnih programa terapije.

Kada i ovaj korak bude završen, ukoliko se osećate dobro i ako je doktor takvog mišljenja, možete se polako vratiti sportu. Rekreacija je svakako važna nakon povreda. Ona poboljšava kondicija i ubrzava cirkulacija, a pozitivno utiče i na disajni sistem, rasterećenost, mirniji san.

Prvi trening nakon povrede

Bilo da je reč o profesionalnom ili rekreativnom sportisti, njegovo telo se mnogo brže navikne na povredu i oporavak nego njegov um. Takmičarski duh, osećaj adrenalina ili želja za aktivnošću mogu ih dovesti u stanje pesimizma. Svakako, to nije razlog da se odustane od sporta, jer je baš on jedan od načina zdravog života. Pridržavati se onoga što doktor savetuje, biti strpljiv i gajiti pozitivne misli je najbolji način da se postignu željeni rezultati.

Onda kada svi uslovi budu zadovoljeni (potpuni oporavak od povrede), a pogotovo kada doktor to odobri, možete se polako vratiti svojoj sportskoj aktivnosti. Važno je da prvi trening shvatite kao početak, a ne deo puta do koga ste stigli pre povrede. Dakle, ne smete telo odjednom podvrgnuti velikim naporima, jer više nemate nekadašnju kondiciju i tempo.

Evo saveta za prvi trening:

• Vežbe zagrevanja i istezanja su najvažnije;
• Pre fizičke aktivnosti namažite kremu za zagrevanje;
• Ne umarajte se i ne forsirajte telo previše;
• Ako osetite bol odmah prekinite treniranje;

Ako prvi trening protekne kako treba to znači da je vaše telo spremno i za naredne. Najboje je da u toku nedelje istrenirate više puta, ali slabijim tempom. Druge aktivnosti organizujte tako da uvek imate vremena za odmor pre i posle svakog treninga. Hranite se zdravo i naravno, obavljajte redovne kontrole.