deranova curica

.... kada ruke naše
najlepše reči
u najfiniji vez
pretoče
vez ljubavi
nežnim dodirima
utkaju
u naša tela
kada se duša
ta naša, velika
u ognjenog zmaja
pretvori
i dahom svojim
spali sve nemire
a paperjem svojih krila
postelju obloži našu
i kada bol
zdrobljeno kamenje
kraj puta bude
koje nam korake naše, ka nama
krvavim učini
i kada me ne budeš pitala
koje je doba dana
koliko je sati
znaću
trenutak je postao
večnost
spokoj je postao dah
java i san pretočeni u jedno
a do poslednjeg daha
trajemo mi...... Đ:B.