Tišina

zosim kaže:

23.III 1992. PONEDELJAK

Nesvrsishodno uklapanje mene u vreme / stanje ne-delanja / to je ono što me čini socijalno nepodnošljivim.
Antifragmentarnost, ne upadanje u špagove, džepove egzistencije ne delanjem, antispecijalizacija naše ličnosti – moje je usredsređenje na totalitet.


02.IV ČETVRTAK

Čovek je nužno društveno biće, jer mu se kao njegova bit nameće žudnja za obnavljanjem doživljaja raskrinkavanja tuđih intimnih prostora i ponavljanjem svog odnosa prema sebi kroz nekoje drugo bivstvujuće. Upoznati drugost i prepoznati sebe – znači otići, da bi smo nanovo tragali za drugošću – za sobom kroz drugo bivstvo, utiskujući se u sveljudskost.. Mi tražimo svoje ogledalo i uvek nalazimo samo svoj iskrivljen lik.
Ako se duhovna penetracija i ejakulacija upotpune telesnom, eto nam sveobuhvatne ljubavi među polovima.
Upoznati: znači otići, znači poligamija i poliandrija.


12.IV NEDELJA

Posmatranje odgovora sopstva na zahteve oblikovanja svog lika, način je njegovog ustanovljenja u svesti i prilog težini na tasovima samospoznaje.