Postavljene nove kućice za modrovrane kod Karavukova

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije već 20 godina sa svojim lokalnim partnerima radi na aktivnoj zaštiti nacionalne populacije modrovrane. Za to vreme, kroz program postavljanja drvenih kutija za gnežđenje, populacija u Vojvodini povećana je sa svega nekoliko parova na više od 400 gnezdećih parova, što predstavlja najveći uspeh u zaštiti ugroženih vrsta ptica u Srbiji.



Najveći broj gnezdećih parova modrovrane nalazi se na severu Bačke i Banata. Deo ove uspešne akcije aktivne zaštite prirode nada se da će postati i Karavukovo gde su prošle godine prstenovani prvi mladunci, rekao nam je lokalni ornitolog Miloš Nikolić koji je zajedno sa kolegama iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) postavio šest novih kućica za modrovrane na betonske stubove dalekovoda na slatini u okolini sela i na nasipu kod Dunava.

Kućice su postavljene na najboljim izabranim mestima i očekuje se njihovo naseljavanje već sledeće godine, nakon duge prolećne seobe ptica.

– Prvo gnežđenje modrovrane smo imali zabeleženo prošle godine, tada su se izlegla četiri mladunca koje je prstenovao kolega Nenad Spremo. Ove godine nije došlo do gnežđenja, najverovatnije zbog požara koji je zahvatio kompletnu slatinu i proširio se najverovatnije od obližnje deponije. Nadamo se da ćemo sledeće godine imati bar dva-tri gnezdeća para za početak – rekao nam je Nikolić i dodao da su mladunci modrovrane pronađeni u jednoj od dve kućice koje su na slatini postavljene prošle godine.

Aktivnost postavljanja kutija za gnežđenje modrovrana je realizovana u okviru međunarodnog projekta “Danube Free Sky” koji je finansiran iz programa LIFE Evropske unije i povezuje sedam zemalja duž reke Dunav sa ciljem zaštite ptica od stradanja i povreda usled električnih udara i sudara sa dalekovodima.

Modrovrana je ptica atraktivnih boja, selica koja zimu provodi u podsaharskoj Africi. U Srbiju dolazi krajem aprila i početkom maja, a napušta je krajem septembra. To je ptica veličine gradskog goluba koja se gnezdi na otvorenim staništima. Ugrožena je nestajanjem staništa usled intenziviranja poljoprivrede, kultivacije livada i pašnjaka, kao i smanjenja broja stabala sa odgovarajućim dupljama.

– Modrovrana je vrsta koja se gnezdi u dupljama starog drveća koje izbuše veliki detlići, kao što su crna ili zelena žuna. Međutim, s obzirom da takvog drveća po Vojvodini ima sve manje, i gotovo da ga i nema, one ne pronalaze adekvatno stanište i imaju problem da održe svoju populaciju stabilnom. Pošto su vezane za slatinska staništa kao značajno mesto za ishranu, idealno bi bilo da u blizini slatina postoji i odgovarajuće drveće. Kako toga nema, mi smo počeli sa postavljanjem veštačkih duplji koje one vrlo uspešno zauzimaju i na taj način povećavamo njihovu populaciju i držimo je na neki način stabilnom – ispričala je Mirjana Rankov, diplomirani ekolog iz DZPPS.