Svi unosi na blogu

Dok sedim u tišini
čujem voz u daljini
kako prolazi.

Kao mladost, kao život
kao ljubav, kao san
kao ovaj kišni dan.



Ono što nam ostaje nek bude na radost:

sva sećanja, uverenja
i sve što je duša cela
poželela
pretočila
iz reči u dela!

ee, trinaest blogova mu blogovskih...pa imal' tu kraja...veceras sam cak i forum otvorila...svastanesto...totalni zavisnik, da s' ubijem od jada


zvrljam li zvrljam....

ajd sad odo' da pogledam sve vase blogove ...setnja

Danas sam srećna,presrećna što sam se opet vratila na ovaj Forum....tj uspjela konektovati.

Radi se o drugoj strani medalje.
O jednom od najmodernijih gradova na svetu.
Da li možete kroz ove slike da otkrijete o kom je gradu reč?? )

1.jpg

2.jpg

jebel ali.jpg

dzamija.jpg

indijci.jpg

Napolju kiša započinje ples.I taj njen ples u meni probudi tugu neku.Palim cigaretu za cigaretom,kao to će mi donijeti neki spas.Znam ja šta je meni,proći će to.Nije život za tuge,nama Bogom dat...Tvoje oči negdje gledaju ljude i stvari.Tvoje ruke dodiruju ljude i stvari.Ja stojim nepomična i nijema...stvarnost boli...ja sam nestvarna i stvarna,savršena i nesavršena u svijetu koji smo sami sebi stvorili...i tu je sve dozvoljeno...i ona suza...i ...

Čekala sam te.
Bilo je hladno.
Lludi su šetali oko mene.
Bila sam pomalo zbunjena kad mi se jedna mala djevojčica uplela pod noge i pogledala me tamnim očima.
Veče je već uveliko prelazilo u noć...
Pojavio si se...
Prepoznao me odmah...
I tada je davno zaboravljeni stih postao moja stvarnost...
Poljubac ja susret najveći na svijetu

Shta drugo da kazem kad sam dobila poziv za 7 dana na moru ...I to u sred januara me pozove ON da se dogovorimo za datume krajem juna,pocetkom jula...Hej,ON..More sa njim...Ma ne verujem...Nema veze shto je januar i shto smo NAS dvoje toplo hladno,meni je sinoc bilo bash toplo..Shto od sunca,mora,plaze,blejanja..Shto od grejanja u stanu (odvrnuto na max)
Ipak,danas sam vec realnija...Sve to zaista bash lepo zvuci samo shto je mnooooooogoooo daleko...
Naravno,to je josh jedna lepa zamisao ...

Gdje?
Negdje...

Ko?
Mi

Kako?
Nekako

Šta?
Živimo svoje živote

Pa onda šta opet?
Pravimo svoju stvarnost
i postajemo
vječnost...

Prosto je neverovatno koliko mi je hladno..Vidim u NS 13 stepeni a ovde tako duva vetar...shto bi mi rekli `do kosti`...
Elem...Sinoc sam zaspala oko 11.Neshto me je bash slomio maskenbal u subotu.Shto alkohol,shto nespavanje do jutra...Probudio me ruzan san oko 4...Bash sam se uplashila.E kako sam tad oslushkivala da li se cuje neshto...Cula sam samo srce da mi lupa kao poludelo...I onda problem...Treba opet zaspati...Najveci mi je problem da nadjem neshto na shta cu da mislim dok ne zaspim...Neshto ...

Ovo sam čula samo jednom još davnih osamdesetih, radio Pingvin, Dačina emisija "Beograde, dobro veče" i još uvek pamtim...


Počeo sam da volim nešto jako kao dogoreli sjaj muzike na tvojoj žurci i zato uživam večeras...
posmatram te u tami nekog praznika, a niko drugi to verovatno nije. Svidja ti se moj pogled na stvari, a ja na sebi imam samo tebe. Pijem vodu iz tvog stomaka, a ti jecaš i šapućeš :"tako zeka ...