Svi unosi na blogu

ponovo sam se probudio prerano,
u tamnim zonama tek započetog dana ...
postoji taj neki ritam, navika,
sat u mozgu što nema pojma,
kada je subota a kada nedelja ...
zaboravio sam da ga isključim, iako ne znam ni kako bih to učinio ...
radnim danima zna da trokira, da se ućuti i da ga nigde nema,
ali zato se majstor pravi vredan upravo onda kada to ne treba ...
...

Jutro je prelaz iz crne u belu,
crno beli svet obojen u sivo ...
a jutros mi je nešto previše sive
moraću preturiti kutije sa bojama
potražiti one toplije i obojiti ovaj dan ...

Metereopatičan sam,
ustadoh ruku pod ruku sa glavoboljom,
primenjeni kolorit mi se samim tim još manje uklapa,
osećam se kao puž u odbrambenom položaju,
ali čemu tako slab pristup i odsustvo odbrane ...

..pesmu ti ljubavi pišem..
..umesto neostvarenih snova..
..danas te volim mnogo više..
..danas u pesmi potpuno si moj..

..pesmu ti poklanjam..
..umesto poljubaca kojih ne beše..
..mnogo je lepše dok se samo sanja..
..stihovi su tu, da te uteše..

..pesma je tu da obmane..
..stvarnost je stvarno surova..

...

..zatvori oči i usni san..
..san u kome su ti data krila..
..i neka samo za tebe, večno traje dan..
..da bi imala vremena da pronadeš bolje..
..bolje od ljubavi..

..kreni odmah i obiđi svet..
..okusi sve njegove radosti..
..i neka se ne desi ni jedan pokret..
..koji bi te uznemirio u potrazi..
..za nečim boljim, boljim

...

..tvojot lik..
..jas go sonam kako ikona..
..nezna ,bliska,dalecna..
..moja prva platonska..
..ljubov cista kako solza..
..sega koga porasnav svativ sto si ti..

..dojdov pak tajno moja..
..zvezda prakjam da te povika..
..nisto ne e smeneto..
..shushka molika..

..temno e tajno moja..
..a vo dusha svetat feneri..

...

- I kao sto rekoh, dodje vreme da se (secate li se TV bajki od pre 15-ak godina koje su pocinjale otvaranjem knjige i kao ilustracija jedna od prica mladic u vreme nekih davnih kraljevstava izmedju ostalih zadataka igrao sah sa smrcu) "ready or not here i come you can't hide" , krene dalje. Prva stanica, zeleznicka stanica, nabujace secanja davno ispricanih prica, vratice se mudrosti(serije) apsolutnih istina a pitanja "jesmo li srecniji jel' smo pametniji" bice potisnuta energijom ...

Dunav je ponekad
stvarno
naopake naravi ...

jutros kada se nikom ne diže
kada bi svi ostali u krevetima bar do podne
njemu je našao da se diže
krenuo je negde gospodin
il' samo virka iz korita preko nekog bregića

ko zna šta je sinoć jeo i pio
duge su noći ove jesenje
mora da je progutao
neke usamljene i zalutale oblake ...
ili čamce pune pijanih ribara ... ...

Dunav pada zajedno sa kišom
on nešto manje i slabije
ali ni kiša nije neka ...

što bi se reklo pomoću narodnih izreka
- ni manje kiše ni više ...........
- baš nam je trebala k'o čir na .....
(dopuniti po nahodjenju)

proklizava li reka
izmedju mokrih i klizavih obala
na kojima su jutros
samo oni što moraju ...

priroda je iznad nas parkirala
...

Dunav i dalje po malo pada,
kod Bezdana je tu oko dvadesetak santima,
što bi ribolovci, pa i fata u vicu, rekli:
taman je onoliki koliko treba ...

� Jedna od osnovnih vikend dilema je gde otići,
gde se susresti sa omiljenom rekom ...
da li kod sela Bezdan, gde Dunav ulazi u zemlju
da li kod Apatina, Bogojeva, Vajske, Bačke Palanke, Novog Sada ili negde u oblasti Beškog mosta ...
tako je prepuno mogućnosti ...

-Ovaj tekst bi trebalo da odise nezadovoljstvom. Font bi trebao biti neki drhtavi, da je na papiru, dobre bi bile i suze nad sudbinom kletom. Ali nije!
"Ja sam Balkan boy i smrdim na znoj i kad tad ja bicu tvoj"