Ulična svetiljka baca svetlost u noć ... Vojvodina je sklona vetrovima i nailasku oblaka, svetiljka je trenutno u senci, boje se ne vide dobro pa deluje nešto hladnije ali i dalje gori, veruj mi ... možda čak mnogo opasnijim plamenom za nepažljive prstiće nego pre ... a ja sam još uvek onaj isti sa istim koloritom u mislima i odoh da stavim još jednu jaku ranojutarnju kafu ... ...
Updated 24.02.2010 at 23:57 by izabelitta
Šta bi bilo kad bi bila rijeka neka... kud bih vodom samu sebe nosila.... Šta bi bilo kad bih bila nebo.... ko bi se popeo do mojih visina... Šta bi bilo kad bih bila drvo.. da li bi me boljelo kad lišće s jeseni počne da opada... Ko to zna....šta bi bilo kad bi bilo... ipak je od svega najljepše biti ovo što sam...jer mogu da budem i rijeka i nebo i drvo... ime ...
♫ ♪ ♫ ♪ ♪ ♪ ♫ ♫ ♪ ♫ Po šumama i gorama naše zemlje ponosne piče mase izletnika smeće svuda raznose piče mase izletnika smeće svuda raznose piče mase izletnika smeće svuda raznose piče mase izletnika smeće svuda raznose ♪ ♫ ♫ ♪ ♫ ♪ ♪ ♪ ♫ ♫ Ovaj uvod može da prođe, može da bude boldovano, ali se dvoumim koju boju da upotrebim za slova crveno ili crno ...
Updated 24.02.2010 at 23:59 by izabelitta
-Tad se dobro necim dobrim vraca, Hvala!
Updated 27.02.2010 at 11:30 by izabelitta
ovo naše parče balkana oduvek se pokrivalo nekim vetrovima, umotavalo se u njih onako dečje nevino bez otpora ... vetrovi stalno duvaju, a ponekad pomislim kako su oni poravnali ovaj prostor i nebo nad njim ... malo zatim se zapitam da li su nam misli ravne da li su nam ravna osećanja da li nam je duša izvetrena razni vetrovi ovuda duvaju, ...
Updated 25.02.2010 at 00:00 by izabelitta
Noc vec uveliko zagrila grad...dan se otkotrljao sa kisom u nepovrat... Razmišljam gdje li si,kako si...nismo se vidjeli pet godina.I pitam se kad bi te sada srela,šta bih ti zapravo rekla...da li bi srce zakucalo jače...ne znam...kao što ne znam zbog čega baš danas toliko intenzivno razmišljam o prošlosti...i baš o tebi koji si otišao bez riječi,bez pozdrava,bez kajanja... al valjda to svakome od nas naiđe...potopi ...
Pa, beli crv izlazi iz svog vekovnog skloništa. Proganja, jer je ogavan, crvljiv, a istovremeno nevino beo, čist i u srcu i duši. Neverovatno, naši roditelji nas nisu učili kako da se ponašamo sa Belim Crvom. Nego,.. vratimo se u realu, u današnjost. Ako nam priča o Belom Crvu zvuči glupo, onda nam realnost i nije nešto normalna. Meni ove stvari oko nas zvuče neverovatnijima. A pored ovih naših predstavnika ...
Sećate li se one pesme: "neko nas posmatra..."? E pa, ja posmatram. I znate šta, svet mi je sve manje smešan. Više mi je ozbiljan, ali ponekad mnogo prijatan. Mnogo smeća ima oko nas, ali se ne damo. Gledam plivanje u Mančesteru danas - Evropsko Prvenstvo. Neki u kvalifikacijama zaostaju i po tridesetak sekundi za prvoplasiranima, ali ipak istraju. Ceo svet im se smeje, ali ja sedim u mom kutku i divim im se. Danas sam melanholičan - ja ...
Nedjelja i sunce. Trava ozelenila. U vazduhu novi zivot osjetim... i nestane sva tuga razmišljam drugačije... misao dobija svoju kristalno jasnu čistoću... dok gledam trešnju rascvjetalu... Koraci postaju nepodnošljivo laki dok se krećem u susret nečem novom neznanom...a znanom zapravo samo nemiru u meni... koji me tjera da ne stajem...da idem...a znam da je to sve ona pjesma... ...
Umorna sam. Ne, nije to fizicki umor. To je vise mentalno preopterecenje besmislenim zivotnim dekorom. Elem, sve to znam i opet redovno upadam u zamku. Ubace me u masinu i ja rutinski okrenem krug kao da dokazem sebi da umem. Ma nije ni dokazivanje. Mozda samo treniranje rutine da ne zardjam. Umorila sam se sopstvenim zamaranjem "Ajd sredi par dana slobodno da odemo na skijanje", kaze mi moja plava seka malopre. "Ma kakvo bRe skijanje, ...
Updated 24.02.2010 at 22:25 by izabelitta
Skorašnji komentari
Kategorije bloga
Arhiva
