Svi unosi na blogu

Nisam znala da to postoji u meni. Mislim, imala sam osjećaj ali sve bi ostalo samo na tome. Osjećaju. Poriv je postojao uvijek ali osjećaj srama i hvatanje pravog trenutka bi prevladao te ne bih ostvarila svoju pomisao i želju da u tom trenu pomognem.

A što se danas dogodilo? Što je bilo drukčije?

Ništa. Ja i samo ja. Shvatila sam da ne smijem odgađati, čekati pravi i povoljni trenutak. Za pomoć nekome nema pravog ...

A dan je tako lijepo počeo..



Što se dogodilo? Kako je sve krenulo nizbrdo?

Psihički sam dotučena, fizički sam slomljena. Osjećaj kao da su slonovi dvaput prešli preko mene.

Čime sam to zaslužila? Znam, prolazno je ali zašto?? Čemu?

Znam, sutra je novi dan.. Nešto se često vodim tom mišlju. ...

Ne spava mi se, a trebalo bi i mogla bih posle ovakve nedelje i znajući kakve me tek čekaju.

Biciklirala kao i svaki dan do sada. Nekada dozvolim sebi luksuz da posmatram ono što mi je na putu, da nisam strogo i isključivo fokusirana na stizanje do cilja što je pre moguće. Nekada je tu kiša i jak vetar, pa nije baš jednostavno biti otvoren za neku lepotu, više ...

ponovo sam se probudio prerano,
u tamnim zonama tek započetog dana ...
postoji taj neki ritam, navika,
sat u mozgu što nema pojma,
kada je subota a kada nedelja ...
zaboravio sam da ga isključim, iako ne znam ni kako bih to učinio ...
radnim danima zna da trokira, da se ućuti i da ga nigde nema,
ali zato se majstor pravi vredan upravo onda kada to ne treba ...
...

Jutro je prelaz iz crne u belu,
crno beli svet obojen u sivo ...
a jutros mi je nešto previše sive
moraću preturiti kutije sa bojama
potražiti one toplije i obojiti ovaj dan ...

Metereopatičan sam,
ustadoh ruku pod ruku sa glavoboljom,
primenjeni kolorit mi se samim tim još manje uklapa,
osećam se kao puž u odbrambenom položaju,
ali čemu tako slab pristup i odsustvo odbrane ...

..pesmu ti ljubavi pišem..
..umesto neostvarenih snova..
..danas te volim mnogo više..
..danas u pesmi potpuno si moj..

..pesmu ti poklanjam..
..umesto poljubaca kojih ne beše..
..mnogo je lepše dok se samo sanja..
..stihovi su tu, da te uteše..

..pesma je tu da obmane..
..stvarnost je stvarno surova..

...

..zatvori oči i usni san..
..san u kome su ti data krila..
..i neka samo za tebe, večno traje dan..
..da bi imala vremena da pronadeš bolje..
..bolje od ljubavi..

..kreni odmah i obiđi svet..
..okusi sve njegove radosti..
..i neka se ne desi ni jedan pokret..
..koji bi te uznemirio u potrazi..
..za nečim boljim, boljim

...

..tvojot lik..
..jas go sonam kako ikona..
..nezna ,bliska,dalecna..
..moja prva platonska..
..ljubov cista kako solza..
..sega koga porasnav svativ sto si ti..

..dojdov pak tajno moja..
..zvezda prakjam da te povika..
..nisto ne e smeneto..
..shushka molika..

..temno e tajno moja..
..a vo dusha svetat feneri..

...

- I kao sto rekoh, dodje vreme da se (secate li se TV bajki od pre 15-ak godina koje su pocinjale otvaranjem knjige i kao ilustracija jedna od prica mladic u vreme nekih davnih kraljevstava izmedju ostalih zadataka igrao sah sa smrcu) "ready or not here i come you can't hide" , krene dalje. Prva stanica, zeleznicka stanica, nabujace secanja davno ispricanih prica, vratice se mudrosti(serije) apsolutnih istina a pitanja "jesmo li srecniji jel' smo pametniji" bice potisnuta energijom ...

Dunav je ponekad
stvarno
naopake naravi ...

jutros kada se nikom ne diže
kada bi svi ostali u krevetima bar do podne
njemu je našao da se diže
krenuo je negde gospodin
il' samo virka iz korita preko nekog bregića

ko zna šta je sinoć jeo i pio
duge su noći ove jesenje
mora da je progutao
neke usamljene i zalutale oblake ...
ili čamce pune pijanih ribara ... ...