Lični blogovi

Buđenje je otvaranje odaja duše za probljesaje centralne mudrosti. Zakukuriču petlovi i uvode nas u predigru osvajanja mogućnosti da se istupi iz kolotečine živovanja. "Budan čovek pripada Logosu." Doživljaji su retkost, ali onaj ko tragove duha u sebi nije našnjuvao, ne može se mašiti poezije (ma kog vida umetnosti), a da delo ne učini nebitnim, zaludnim. "Tekst ima svoj original, odakle ga čovek prepisuje. Taj izvorni ...

Tek što odlučih da se latim ove pisanije, pade mi na pamet Ničeov zapis: "U svakoj filosofiji postoji jedna tačka kad filozofovo ~ubeđenje~ stupa na scenu - ili da upotrebimo jezik stare misterije: Adventavit asinus pulcher et fortissimus (stigao je magarac lep i najjunačniji)."
Iza svakog skribomanskog pregnuća nazire se zrnce taštine. A taština i glupost hode ruku pod ruku. To zrnce sujete žulja meku dušu posvećenog piskarala ...

Jedino kad se s Dunava prilazi zidinama tvrđave, čovek oseti kako vekovi polegnu na njegovu krhkost i telo se uprahni pod tim teretom. Iz tljenih grudi promoli se Zlatno Jaje iz koga se ispilio vasceli svet.
Čovekovom vekovanju fizionomiju daju oni trenuci u kojima se čitav život najednom zgusne, fokusira u središtu njegovog srca. Tu se skuće isijavanja otricateljne ljubavi, tad zasija zvezda u zemnoj kolevci. Mi glavinjamo od zgusnuća do zgusnuća ...

Imala sam 17 godina, kada se ON uvukao pod moju kozu, usao u moje srce gde je ostao do dana danasnjeg.
Ovo posvecujem NJEMU:

* Lazu oci moje da nisu tvoje vole te jos uvek kao prvi put,hej lane moje, crne kose tvoje, bez tebe nemam kud..

* Ja tebe volim, volim k'o Boga
al' srece nemam, nemam zbog toga
jer ti mene, ti mene ne volis...

* To sto te ja volim i sto me sad boli, nema veze boga mi, mene zaboravi.

* Hajde brze ...

Samo jos par meseci i moj se dosadasnji zivot menja iz korena.Nadam se tome i strahujem da cu nesto izmalerisati,jer toliko pricam o toj za mene cudesnoj stvari.Udajem se.Ali resili smo da vrlo malo stvari obelezi taj nas korak,tako da ce prelazak iz jedne dimenzije u drugu biti lagan,pretapajuci.Nema tacnog datuma,nema rokova oko svadbe,nema stresa oko rodbine,organizacije...Odlucih da ne nosim vencanicu.Ko da mi je ona garant za srecu u braku,pa je moram obuci.A moje drugarice..citavu su ...

zašto me UVEK, ama baš UVEK pred praznik uhvati neka odvratna fjaka

te prisećanja, te sabiranja i oduzimanja...i uvek se oduzmem...cccc...da nije ovog foruma, umrla bih

moram ovde da ubacim šta me je danas oduševilo na forumu...baba , kao i uvek, ne da mi podigne raspoloženje, da sam pomislila : e, ova bajka treba da živi milion godina!
Evo Babinog komentara za genijalnu SQUAW...ostavljam link da mu se mogu vraćati...
http://www.vojvodinacafe.com/forum/p...poruka-20.html

Š'o se dešava, b'e, tuka?...vaka...kaka...taka...kaka...kaka.

Blgarskoto bloguvanje na blogče...

Now what?

... godine prolaze ... to sam tek sad shvatila, kad sam pre neki dan "pronašla" prijatelja kojeg nisam videla nekih 18 godina ... kako smo samo ostareli ... gde je onaj momak, guste, kovrdžave kose? ... sa fotke me posmatra nepoznat muškarac ... ali oči ... oči su mi poznate ... a juče sam "pronašla" svoju voljenu učiteljicu ... ni nju nisam videla nekih 18-estak godina ... ma ko će brojati ... godina više-manje ... gledam njenu ...

- Red je da i ja tebi pocnem da vracam dugove...
Bila je to prva stvar koju sam mu kupio od svoje love, i siguran sam da ga je dirnulo, ali moj stari nije bio rasipnik emocija.
Da je kojim slucajem bio glumac, ne verujem da bi ikad rasplakao gledalište.
- Hvala, sine moj, ali nemoj to više raditi. Te dugove vraticeš mom unuku, a on ce tvom i tako redom. Tako to vec ide...
Pa ne znam, Cale. Kako danas stvari stoje u vezi tvog unuka, imam neki rdav predosecaj ...

kad prosejm segmente svog ispraznog života,
iskren osmeh prosejem,
u tome je ludila lepota