Društvo oko nas

Buđenje je otvaranje odaja duše za probljesaje centralne mudrosti. Zakukuriču petlovi i uvode nas u predigru osvajanja mogućnosti da se istupi iz kolotečine živovanja. "Budan čovek pripada Logosu." Doživljaji su retkost, ali onaj ko tragove duha u sebi nije našnjuvao, ne može se mašiti poezije (ma kog vida umetnosti), a da delo ne učini nebitnim, zaludnim. "Tekst ima svoj original, odakle ga čovek prepisuje. Taj izvorni ...

Tek što odlučih da se latim ove pisanije, pade mi na pamet Ničeov zapis: "U svakoj filosofiji postoji jedna tačka kad filozofovo ~ubeđenje~ stupa na scenu - ili da upotrebimo jezik stare misterije: Adventavit asinus pulcher et fortissimus (stigao je magarac lep i najjunačniji)."
Iza svakog skribomanskog pregnuća nazire se zrnce taštine. A taština i glupost hode ruku pod ruku. To zrnce sujete žulja meku dušu posvećenog piskarala ...

Jedino kad se s Dunava prilazi zidinama tvrđave, čovek oseti kako vekovi polegnu na njegovu krhkost i telo se uprahni pod tim teretom. Iz tljenih grudi promoli se Zlatno Jaje iz koga se ispilio vasceli svet.
Čovekovom vekovanju fizionomiju daju oni trenuci u kojima se čitav život najednom zgusne, fokusira u središtu njegovog srca. Tu se skuće isijavanja otricateljne ljubavi, tad zasija zvezda u zemnoj kolevci. Mi glavinjamo od zgusnuća do zgusnuća ...